Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

domacinstvo_sekler

Porodica Šekler iz sela Rudno osnovala je etno restoran i ugostiteljsko domaćinstvo početkom devedesetih godina prošlog veka. Posle više od dve i po decenije rada i danas dočekuju domaće i strane turiste na obroncima Golije.

Glava kuće je Milijana Šekler. Ona je i domaćica i marketing menadžer i glavna kuvarica. Drži porodicu na okupu i rukovodi poslom. Ima 65 godina.

domacinstvo_sekler1-340x453

Milijana kaže da nikada nije radila ni u državnoj ni u privatnoj firmi, ali je imala želju da počne nešto da radi za sebe. Deca su porasla pa ih je trebalo školovati.

„Kada smo počeli da se bavimo ovim poslom nismo imali mnogo novca, ali smo imali dobru volju i spremnost da radimo. I krenulo je kako treba. Davne 1990. godine otvorili smo restoran „Beli bagrem“ koji i danas radi, a turizmom smo slučajno počeli da se bavimo. Jedna gošća u restoranu se družila sa nama i u jednom trenutku me je pitala da li bi htela da je primim da u toku godine dolazi kod mene, da boravi u mom domaćinstvu i da je spremna za to da plati“, seća se Milijana svojih početaka u ovom poslu.

Tako je sve krenulo, počeli su i drugi da se interesuju, oni su ozbiljnije ušli u ovaj posao, postali su vidljivi na internetu i ulagali su sve više da bi povećali svoje kapacitete i pružili što kvalitetniju uslugu.

Milijana kaže da im niko nikad nije pomogao već su sve finansirali iz svojih sredstava, postepeno i onoliko koliko su mogli. Svake godine prelazili su stepenik po stepenik – sakupe nešto novca pa ga ulože u posao.

Ona naglašava da većih problema u poslovanju nije bilo, osim perioda hiperinflacije kada je sve gubilo vrednost preko noći jer sve što bi se danas zaradilo sutra već nije vredelo ništa. Zbog toga su dinare odmah morali da prebacuju u nemačku marku da bi sačuvali zaradu.

„Moj princip poslovanja je da sve radim profesionalno. Proizvodim samo ono što treba meni, mojoj porodici i mojim gostima. Oni kad pođu kući obavezno kupe i ponesu sir, kajmak, brašno od heljde, projino brašno, slatko i džemove. Kažu da je to kvalitet i svi se vraćaju ponovo po ko zna koliko puta“, priča Milijana.

domacinstvo_sekler2

Zanimljivo da se mali privrednici vrlo retko žale na uslove poslovanja iako svi znamo da oni nisu najpovoljniji. Za Milijanu u tom smislu problema nema.

„Uslovi poslovanja su super. Pa ja sam posao proširila. U nekom trenutku sam mislila i da stanem, ali evo i dalje proširujem kapacitete da bih mogla da ugostim sve koji žele da dođu u naše „Domaćinstvo Šekler““, naglasila je ona.

Za nju su izazovi – kako dočekati stranog gosta, kako komunicirati sa njima, kako se ophoditi kada vam dođe neka poznata ličnost ili velika grupa turista.

Ona kaže da radi ono što voli, a posao je toliko ponekad ponese da se dešava da radi i po 24 sata i potpuno zaboravi da ima 65 godina.

„Svakom bih poručila da ukoliko želi svoju firmu krene u posao sa dobrom voljom i pozitivnom energijom. Da posao shvati ozbiljno i onda nema čega da se plaši. Uspeh će doći“, savetuje Milijana.

Da može da vrati vreme Milijana kaže da bi se istim poslom bavila ali bi znala za lakši put i sigurno bi napravila jedno veliko etno selo, jer to je njen najveći san.  Vrlo je moguće da će to i uraditi jer još ima energije, volje i motivacije da to ostvari.

 

Izvor: BIZLife

Zgrada Doma kulture u selu Kovačevac nadomak Mladenovca dugih 17 godina ležala je napuštena, gotovo u stanju raspadanja, kada su meštani rešili da uzmu stvari u svoje ruke – i danas je ovo najveselije mesto u selu!

Sredjivanje1_1000x0

Zgrada je godinama bila napuštena

Bez ičije pomoći, ljudi iz Kulturno umetničkog društva “Ljubomir Ivanović Gedža” organizovali su se i ušli u zgradu koja dugo nije imala ni vodu, ni struju. Napuštena bina godinama nije videla predstavu niti nastup, a zgrada je dugo služila samo za glasanje kada se ono održava. Zato su deca, meštani i članovi KUD-a uzeli stvari u svoje ruke.

– Na samom početku radova dobili smo 50.000 dinara od opštine i to nam je do sada jedina pomoć od institucija. Uz pomoć ličnih donacija, besplatnog rada dece i meštana napravljena je nova bina, obnovljene su elektro i vodovodne instalacije, sanirani su toaleti, napravljen je klub za decu, sala za nastupe je opremljena novim reflektorima, zavesama, okrečen najveći broj prostorija, saniran krov, prostorije opremljene stolovima, klupama, raznom opremom…  – priča ponosno predsednik KUD-a Milan Mitić.

Sre_1000x0

Samoorganizovanje

Sredjivanje3_censored_1000x0

..i najmladji u akciji

Kako kaže, ovo je redak, ako ne i jedinstven slučaj da se iz napuštenih državnih zgrda ne uzima, već da se volonterski i o privatnom trošku sređuju. Sve to zahvaljujući meštanima, koji su nesebično doprineli, koliko je ko mogao. Jedan od njih je i Božidar Ivančević (24), momak kog je Srbija upoznala i zavolela kada je otplatio čitav dug za struju đacima u Gračanici. Iako živi i radi u Stoklhomu, nedavno je bio u svom rodnom selu i oduševio se kada je video šta su sve ljudi sami uradili.

– Momci iz KUD-a obavljaju nezamisliv posao, oprema i nošnje se pozajmljuju iz drugih mesta po Srbiji. Zamislite samo Nemanju Radojkovića, inače glavnog trenera i organizatora svega, kako isti dan kad je priredba odlazi na nekoliko različitih lokacija po Srbiji da bi na svoj obraz pozajmio opremu samo za to veče, a onda je sutradan vraćao istima. I sve to samo zato što nemaju sredstava da iznajmljuju opremu koja košta 140 dinara po danu po osobi, a kupovina opreme je preskupa, radi se o par hiljada evra – kaže Božidar.

A vesela dečica, njih oko 150, redovno trenira folklor u ovom udruženju i s ponosom nastupaju na novoj, sređenoj bini, ali i širom Srbije. Kako bi im u tome pomogao, Božidar je rešio da kupi nošnje i svu opremu koja im je potrebna kako bi nastavili sa nastupima! Kako kaže, on na ovaj način želi da podstakne da deca nastave sa kulturno umetničkim obrazovanjem kako bi ih to uizvelo na pravi put.

– Između ostalog većina učesnika u renoviranju Doma su inače moja braća, svi živimo u jednoj ulici gde smo svi rođaci i gde imamo sve vrste zanatlija, od policajca do vojnika. Svi smo udruženi i svi vodimo računa jedni o drugima. Mislim da je to jedina ulica u Srbiji u kojoj se nismo obraćali državi ni za šta, već smo sami nekako finansirali sijalice za uličnu rasvetu i to postavili da nam deca na bi išla po mraku. U ulici na razmaku od oko 200 metara imamo preko 20 dece i to je ono na šta smo najponosniji – priča Božidar.

Sredjivanje2_1000x0

A danas nova, renovirana i puna sala ljudi..

Danas je Dom kulture najveselije mesto, na kom deca redovno igraju, a ponosni roditelji i rodbina pune renoviranu salu. Međutim, fantastični meštani Kovačevca nisu tu stali – sada imaju sledeći projekat koji će takođe sami da urade, a to je restauracija Crkve prenosa moštiju Svetog Oca Nikolaja, koja već dugo čeka sređivanje krova i fasade.

Momci iz sela, inače majstori za fasade, organizovali su se i odlučili da ne naplate svoj rad, i pridružio im se čak i čovek koji iznajmljuje skelu – jer ni on za to neće tražiti novac! Sredstva, i to ne mala, potrebna su samo sa materijal, a Božidar je rešio da i ovog puta pomogne svojim prijateljima i komšijama pa je donirao sva sredstva potrebna za fasadu i krov crkve.

 

– Tako smo se mi mlađe generacije organizovali da sve to odradimo i ostavimo lepe tragove iza nas kao primer svojoj deci kako trebaju život živeti. Ja sam dolazio u Srbiju prošle nedelje samo zbog toga, i zajedno sa sveštenikom i majstorima sam izvrsio kontrolu stanja crkve, odlucili smo sta nam je najbolje činiti i isplanirali sve tako da radovi počinju u ponedeljak 18. aprila – ponosan je naš humani sagovornik.

I tako su žitelji Kovačevca, jednog malog mesta nadomak Mladenovca, postali pravi uzor za sve Srbe. Oni sada maju nove planove i želje, pa se nadaju da će imati pomoć kako države tako i drugih ljudi koji su spremni da podrže ovakve akcije.

– Najmanje će nam trebati finansijskih sredstava, tako da ne treba to da ih plaši. Mi smo jedno organizovano selo koje ima za cilj da svoju decu izvede na pravi put, ne očekujemo previsše od države, ali postoje stvari u kojima se to ne može izbeći, tako da im moramo oduzeti bar malo vremena – zaključuje Božidar.

 

Izvor: 24sata.rs

 

ekoloski-proizvodi-solarni-kolektori-vrt

1. DEO:

Autor priručnika je Bruno Motik. “Papirnatu” verziju ovog priručnika, s popisom materijala i nacrtima, možete besplatno preuzeti u .pdf formatu s adrese: OVDE

 

2. DEO

Zelena akcija predstavlja drugi deo video priručnika za samogradnju solarnih kolektora za pripremu tople vode. U prvom delu mogli ste videti kako izgraditi kolektore (one crne ploče koje se bično postavljaju na krov kuće), a u ovom delu nauči ćete kako izgraditi spremnik topline (kako bi topla voda iz kolektora ostala topla još neko vreme nakon što sunce zađe iza horizonta ili iza oblaka).

Autor priručnika je Bruno Motik.

Kako izabrati idealan solarni kolektor

 

Primer zadovoljnog koji govori kako  je živeti u takvoj kući i koji su benefiti korišćenja

 

Ekološka sušara za voće i povrće

ISKORISTITI BESPLATNU ENERGIJU SUNCA
po principu URADI SAM

Sajt koji se bavi ovom temom, upućuje kako sam napraviti!

OVDE

 

Podelite i vi svoje znanje i iskustvo sa ostalima u komentarima ispod ovog teksta ili u fejsbuk grupi: Majstorija

 

 

Pletenje podstiče osećaj ponosa, uspeha ali i sprečava niz bolesti kod žena koje dnevno izdvoje sat i dvadeset minuta za ovu aktivnost

strikanje-1398172127-33906

 

Majstorija- zanati i domaca radinost 

Osobe koje pletu i heklaju smatraju da bavljenje ovakvim rukotvorinama ima terapeutsko dejstvo. To je potvrdilo i jedno istraživanje iz 2013. godine koje je sprovedeno na 3.500 osoba, koje je pokazalo da se 81,5 odsto učesnika osećalo srećnije nakon pletenja.

Ali da li ovakvi hobiji mogu da imaju dugoročne pozitivne zdravstvene koristi?

“Aktivnosti poput ovih koje stimulišu mozak korišćene su od strane terapeuta za ublažavanje simptoma depresije, kao i da bi se kod pacijenata obolelih od Parkisonove bolesti poboljšale motorne funkcije”, rekla je Šeron Gutman, terapeut na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

 

pletenje-korak-po-korak-58975-611x408-201311191452

Ona je otkrila da bavljenje aktivnostima kao što su slikanje, rukotvorine, muzika, meditacija, sitne kućne popravke i čitanje stimulišu mozak, smanjuju efekte bolesti koje su prouzrokovane stresom i sprečava smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Studija iz 2012. u kojoj je učestvovala 1.321 starija osoba, a koju je sproveo profesor neurologije i psihijatrije Jonas Geda sa kolegama, pokazala je pozitivne efekte pletenja, heklanja i igranja igara. Skoro 200 učesnika imalo je blago kognitivno oštećenje, stanje između normalnog starenja i demencije. Istraživači su otkrili da oni koji su se bavili rukotvorinama, kompjuterima, igranjem igara i čitanjem su imali 30 do 50 odsto manje šansi da obole od neke vrste oštećenja mozga, za razliku od onih koji se nisu bavili ničim.

 

Duže vunene čarape, modernog dizajna

Duže vunene čarape, modernog dizajna  (updete, slika sa fejsbuka)

Gutman kaže da je jedan od razloga taj što se angažuje nekoliko režnjeva mozga, a njihovim aktiviranjem stimuliše se povezivanje nerava koji onda funkcionišu brzo i efikasno. Što više koristimo ove veze kako starimo, izgleda da sve više čuvaju funkcije mozga i sprečavaju bolesti poput demencije.

devojka-1398186210-33920
Ovde mozete da se priključite  fejsbuk grupi koja okuplja različite zanatlije i ljude koji vole da majstorišu:
Možete čitati i skinuti odličan priručnik za one koji se žele baviti štrikanjem (pletenjem)

Burda- Zadovoljstvo u Pletenju, Priručnik za početnike. štrikanje (pletenje)

 

Pogledajte i video kako se plete bez igala- Kako da ispletete šal bez igala:

 

Procitajte i :

Najbrži i najoriginalniji način: Kako da ispletete šal u kartonskoj kutiji

Poslužite se ovim trikom koji spada u najoriginalnije načine pletenja.

Isecite karotonsku kutiju na dva dela, a potom na obe polovine napravite otvor koji će u završnoj fazi pletenja odigrati važnu ulogu. Delove kutije spojite u jedno, a potom spojene ivice isecite na sitne delove, a svakli drugi delić sklonite sa kutije. Ovi “otvori” će poslužiti kao najbolja podloga za pletenje. Početak pletiva zalepite na spoljašnji deo kutije i počnite da pletete, sa spoljne strane iseckanih pločica obmotajte pletivo, potom dodatni sloj pletiva provucite kroz postavljeno pletivo i nastavite “pletenje” sa unutrašnje strane kutije.

Majstorija- zanati i domaca radinost 

Odlepite početak pletiva i provucite šal kroz otvor na dnu kutije. Pletivo provačite kroz spoljašni delove kutije, i lagano skidajte pletivo sa nje. Zategnite krajeve pletiva na kraju.

 

Pogledajte za kraj i ovo (klikom na link ispod):

Pletenje, heklanje: Rečnik pojmova i čitanje mustri, shema [linkovi]

 

 

Uredio: Svi u selo, kurir_ zena,  Autor: Stil / washingtonpost.com

Zivot van urbanih gradova

Svoje zalihe hrane-nezavisna porodica

Kakve opasnosti krije život u velikim gradovima?

Iskustvo ljudi iz 1929. god za vreme velike krize i trend dešavanja u svetu nam govori da je potrebno da se što pre osposobimo za život u prirodi izvan sistema.

Ovaj film nema za cilj da zaplaši nekog, vec da podseti na neka turbulentna vremena koja su bila u našoj bliskoj prošlosti, kao i  da  poduči i iznese dobre ideje za sve one koji žele da žive van gradova, bliže prirodi.

Dok mladi masovno napuštaju selo i sele se u grad, ovaj momak je uradio potpuno suprotno. Za BKTVNews priča o razlozima zbog kojih je doneo ovu odluku.

Beograđanin Dejan Jevtić (29) odlučio je da ostavi urbani život na asfaltu srpske prestonice i preseli se u prirodu i to u Prnjavor nadomak Beograda. Kako kaže, ljubav prema prirodi nasledio je od svog oca, koji se bavi alpinizmom.

“Uvek smo išli po raznim nenaseljenim mestima u čijim smo se blizinama našli. Naš odlazak na more se sastojao u konstantnom kretanju od plaže do plaže, u potrazi za što divljijom i skrivenijom od ostatka sveta”, počeo je svoju čudesnu priču Dejan.

kuca-prnjavor

Svoju ljubav prema prirodi nastavio je kroz studiranje pa je zavrsio Geografski fakultet, smer Zaštita životne sredine. Razočaran stanjem društva, odlučio je da proba da napravi mikrosvet po svojoj meri. Jako je vezan za svoje prijatelje i porodicu i nikada nije pomišljao da ode iz zemlje.

“Kao mladom idealisti koji je mislio da može da promeni ceo svet, studije nisu donele mnogo. Nisam bio spreman da sedim u kancelariji 8 sati dnevno, a bitno mi je da vidim da sam uradio nešto konkretno.”

Nakon završenog fakulteta počeo je da uči više o permakulturi i životu u prirodi, pa je pronašao rešenje. Permakultura nas uči tehnikama koje čine život odgovornim prema prirodi, a da opet zadovolji i potrebe jedinke. Dejan je odlučio da se preseli na plac, koji se nalazi na kraju vikend naselja u mestu Prnjavor ispod Avale.

deki1-prnjavor-naslovna-1

“Totalna tišina i mir koji jedino remeti prijatan šum vetra i crkut ptica i tu sam video sebe. Kad mi je potrebno uđem u autobus i nađem se u centru grada za manje od sat vremena.”

Počeo je da gradi kuću od prirodnih materijala, gline i sena, koju je ukopao pa podseća na brežuljak sa zadnje strane. S prednje strane je otvorena staklom. Kućica još nije završena, jer kako kaže Dejan, nove ideje stalno naviru.

Da bi sebi obezbedio hranu, bavi se poljoprivredom, ali kaže da mu sadnja ne ide od ruke.

deki2-prnjavor

“Čak i za jedno gradsko dete, koje nikad nije imalo nikoga na selu, zaprepašćujuće mi poljoprivreda ne ide od ruke. Jedno su knjige i tekstovi, priče, a drugo motika, ali niko se naučen nije rodio. Druga sezona je donela više plodova od prve, pa se nadam da će se tako nastaviti”, optimističan je bio simpatični mladić.

Dejan se bavi i pčelarstvom jer kraj oko Avale obiluje bagremovom šumom. Želi da se ovaj predeo otvori ka što većem broju ljudi, da se održavaju seminari, predavanja, radionice o zdravom životu, permakulturi. Trenutno radi u prodavnici opreme za boravak i aktivnosti u prirodi.

“Radim sezonski, par meseci preko zime da bih radio na kući, a u bašti nema posla. Skupljam pare da uvedem struju i onda ću se potpuno preseliti u Prnjavor jer za sada još živim u porodičnoj kući na Dušanovcu.”

Do sada su mu mnogobrojni prijatelji dolazili na izlete, roštiljanja i radne akcije. Jedan od najlepših primera je srpsko-francuska svadba koja je bila ovog proleća.

“Pun autobus mladoženjinih prijatelja mahom muzičara doneo je žurku u Prnjavor. Gosti su doživeli dva dana veselja u atmosferi Kusturičinih filmova. Dogovor je da svake godine bude nova svadba kako bismo opet doživeli slična iskustva.”

http://bktvnews.com/

Gradska deca imaju jednu dijagnozu a to je nedostatak prirode“ – započeo je svoje izlaganje Jovan Memedović, autor i voditelj emisije „Sasvim prirodno“

Deca i priroda

A dokazano je da nedostatak prirode prouzrokuje: nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samostalnosti, oskudni su u komunikaciji. Sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, loše držaje tela, ravne tabane, nedostatak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osećaju tu problem, i onda brže-bolje šalju decu na neke sportove, ali to nije to – deci treba priroda. Mi smo biološka bića i tek kada smo u prirodi, onda smo ono što jesmo.

Ekipa emisije „Sasvim prirodno“ napravila je eksperiment i probala da okupi što više gradske dece i da ih bez roditelja izvede, najpre u jednu seosku sredinu, a zatim i u potpunu divljinu.

„Planirali smo da to traje tri dana i odmah smo imali nekoliko problema, zbog toga što roditelje NE ŽELE da puste svoje dete tek tako u divljinu – plaše se, imaju strahove. Jednostavno, opšti stav roditelja je prezaštićivanje. „Ne, on će se prehladiti“, „Ne, on može da se ogrebe“, ili da se ne znam šta desi itd.“

Sa gradskom decom u prirodi. Nije im bilo ništa. Svi su se živi i zdravi vratili kući…

Sa gradskom decom u prirodi. Nije im bilo ništa. Svi su se živi i zdravi vratili kući…

U novoj epizodi svoje emisije koju je ovom prilikom najavio, Memedoviću u povezivanju dece sa prirodom pomažu poznati dečiji pisac Uroš Petrović i dr Ranko Rajović, predsednik Mense za Srbiju: „Ovaj program nisam izveo sam, postoje ljudi koji se na isti način ovim bave – dr Ranko Rajović i dečji pisac Uroš Petrović zajedno rade na tome, drže neke radionice po predškolskim ustanovama i na drugim mestima, ubeđujući roditelje i vaspitače da deci treba priroda.“

Dr Rajović objašnjava koliko nedostatak prirode štetno utiće na decu: „Mi imamo u Srbiji svako drugo dete od pest godina sa poremećajem fine motorike, ravni tabani kod 70% dece, usporeniju akomodaciju oka. Kad se sve to sabere, imamo problem u školi. Jer kada to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba i ti problemi kasnije se mnogo, mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete upravo u tim privm godinama života, od sedme-osme do dvanaeste bude što češće u kontaktu sa prirodom.“

Fizički razvoj i mentalni razvoj su usko povezani, jedno bez drugog jako teško idu. Poznato je i da se bolje razmišlja dok se šeta.“ objašnjava Uroš Petrović, koji je u pauzama fizičkih napora deci postavljao zagonetke i mozgalice.

„Sve se tako lako rešava kad izvedete decu u prirodu. Oni su vam tu, možetre da ih posmatrate, da ih usmeravate, da reagujete“ – objašanjava Memedović, zabrinut zbog toga što roditeljski strahovi otuđuju decu od prirode: „Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi.“

Zbog tog otuđenja, nije uopšte bilo lako pronaći decu čiji roditelji bi pristali na ovu avanturu, kaže Ranko Rajović: „To su gradska deca, ali ovo su znatiželjna deca i hoće da idu i žele da isprobaju, ali smo imali problem kad smo pravili grupu što neka deca neće da čuju da dođu, da spavaju u šatorima „Tu su bube!“, „Možda će da padne kiša!“, „Šta će da jedu?!“. Retko je videti danas decu da hodaju bosa, o ovde u divljini su po ceo dan bosonogi.“

Svoje gostovanje Jovan Memedović završio je porukom upućenom svim roditeljima: „Roditelji, pa to su vaša deca! Nemojte ih zatvarati, ništa im se neće desiti u prirodi. Njima treba potpuna sloboda – ne jedan letnji raspust i nekoliko dana, već pokušajte da to bude cele godine. Nedostatak prirode nije bolest, ali jednog dana to postaje velika nesposobnost i nemogućnost da bilo šta privrede. Sutra, daleko bilo, država će nam biti prepuna ovakvih ljudi, a na to treba da pazimo!“ upozorio je on.

Prodaju sir na internetu!

Umesto na pijačnoj tezgi, zlatarski sir koji proizvede u Komaranima, kod Nove Varoši, planinka Milanka Trtović izlaže na internetu i prodaja joj odlično ide.

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Njeno poljoprivredno gazdinstvo jedino je u ovom delu Srbije koje ima internet sajt, pa se za uslove kupovine raspituju sa svih kontinenata.

Do pre nekoliko godina, Milanka Trtović (52) nije se, međutim, mnogo razlikovala od drugih proizvođača belog mrsa s planinskih pašnjaka novovaroškog kraja. Uz pijačnu tezgu dreždala je na snegu, kiši i žegi, a onda je rešila da okrene list.

– Izlažući zlatarski sir na brojnim sajmovima zdrave i etno hrane u Srbiji i regionu, videla sam da su posetioci očarani njegovim ukusom, pa sam rešila da ga ponudim i onima koji nemaju priliku da ga kupe na drugi način. Internet sajt koji mi je izradila ćerka veoma brzo je povećao prodaju. Ove godine, kupcima ćemo isporučiti vagon zlatarskog sira, a kakvo je interesovanje, mogli bismo i više samo da imamo uslova za veću proizvodnju – priča Milanka.

Zadovoljni prihodom

Trtovići na pijacu u Priboj odlaze jedino petkom zbog starih mušterija.
– Za svaki kilogram sira vodimo preciznu evidenciju – kada je proizveden, kome je i po kojoj ceni prodat. Na kraju godine, svedemo račun i zadovoljni smo prihodom – kažu Milanka i Milanko Trtović.

Transport zlatarskog sira iz Komarana do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se i Trtovići i kupci dovijaju na razne načine. A da im se pošalje sir, traže i ne pitaju za cenu čak i iz Rusije i Australije.

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

– Imali smo u Komaranima i goste iz Amerike, koji su tražili da ih naučimo da muzu krave i prave sir, a posetioci sajta zovu često i traže da ih uputim gde mogu da kupe heljdino brašno, papriku u pavlaci ili se interesuju za seoski turizam. Savetovala sam svoje seljane da i oni slede naš primer, ali je izgleda najlakše kukati. Na ovaj način bi moglo dosta toga da se proda i ne bi imali tržišnih viškova samo da je dogovora i više preduzetničkog duha kod meštana – kaže Milanka.

Školovali decu od belog mrsa

Na porodičnom imanju u brdima iznad Zlatarskog jezera Milanka, suprug Milanko (51) i svekrva Miloranka (76) gaje desetak muznih krava. Kada im obaveze dozvole, u pomoć im priteknu i ćerka Danka i sin Branislav s porodicom, koji u Beogradu rade i studiraju. – Od pre desetak godina, kada smo ostali bez posla u fabrici u Novoj Varoši, proizvodnja zlatarskog sira nam je jedini izvor prihoda. Radi se mnogo, ali se i solidno zaradi, a bele kriške su nam pomogle i da školujemo decu – priča glava kuće Milanko Trtović.

alo.rs

На југу Србије не успева само воће и поврће – Дејан Јовановић из Вртогоша је доказ. Извози 70 одсто производње са четири хектара и засађених 200.000 ружа. Има и три пластеника

УМЕСТО воћа и поврћа, чија производња доминира на југу Србије, млади школовани пољопривредник Дејан Јовановић (35) из села Вртогош одабрао је руже и – није се покајао. Бизнис од ружа „процветао“ је захваљујући напорном раду, па сада извози чак 70 одсто производње на четири хектара.

Дејан је завршио Пољопривредни факултет у Београду и вратио се у родни крај. Признаје да и није био неки заљубљеник у цвеће, али данас воли свој посао више од свега. Највећи је произвођач ружа на југу и један од најуспешнијих у Србији.

– Посао сам заједно са пријатељем Срђаном Николићем започео 2008. године у родном селу. На факултету ме је занимала производња воћа, али сам се касније определио за руже. Уз невелики почетни капитал од око 3.000 евра, почео сам посао са 15.000 садница – започиње причу овај младић.

Признаје да се суочио са скептицизмом. Свима је било чудно што неко жели да производи цвеће, а не храну, али данас многи пољопривредници, чак и они старији од њега траже савет.

У извоз иду највише саднице, али и резано цвеће, посебно црвене руже, мада се траже и беле, али и друге боје нађу своје место. Жуте руже најбољу прођу имају на домаћем терену. Занимљиво је да за жутим ружама влада интересовање углавном у врањском крају, које због чувене народне песме „Врање жуто цвеће“.

Производња је расла из године у годину, и то прогресивно, најпре на 70.000 садница, па 120.000, док је та бројка сада на врхунцу, када има засађених 200.000 ружа, готово свих боја.

– Моји родитељи су се раније бавили пољопривредом, имали машине и њиве. Посао сам усавршавао и готово сву зараду улагао у побољшање производње. Данас руже не производим само на отвореном, већ и у три савремена пластеника – каже Јовановић.

proizvodnja ruza u Srbiji

Признаје да стално учи, размењује искуства са другим произвођачима из земље и света, посећује сајмове цвећа, истражује на интернету…

– Данас пољопривредник треба да буде и менаџер, да рекламира свој производ и пласира га. Извозимо цвеће у Хрватску, Босну и Македонију. Прижељкујем почетак извоза у Русију, мада је и Италија добро тржиште – објашњава Јовановић и показује плантажу којом се шири опојни мирис ружа.

– Углавном радим сам, помажу ми родитељи и у периоду калемљења ангажујем раднике.

Одскора своје производе продаје и на интернету. Овај вид продаје је још у повоју, али каже да и ту има заинтересованих купаца.

СОРТЕ

Јовановић је поносан што успева да гаји готове све сорте ружа. Од мини-ружа, до ружа пузавица. Гаји и саднице популарних ружа табашица, затим полегле руже, пулијанте, чајевке….

crvene i bele ruze sadnice

УЧЕЊЕ У ХОДУ

– Посао је напоран, стално учим. Рецимо, клима је последњих година јако променљива. Прошле године је било кише, ове имамо јако топло лето. Све су то проблеми које решавам учећи – каже Јовановић.

Радно време нема, некада ради и по цео дан и ноћ, али ништа није тешко кад се воли свој посао.

„КРАЉИЦА ЦВЕЋА“ ТРАЖИ ПАЖЊУ

ДЕЈАН Јовановић каже да гајење ружа изискује доста времена, али да „краљица цвећа“ одлично успева и у кућним условима, те његове саднице данас красе многа дворишта у врањском крају. Руже се саде у пролеће и у јесен, на добро припремљену земљу. Место на коме се сади ружа мора бити добро осунчано, бар 5 сати дневно, а размак између садница барем пола метра. Доста сунца, довољно воде и пуно љубави су опробан рецепт да ружа цвета у свом пуном сјају. Занимљиво је да се на тржишту Србије све ређе налазе руже које миришу, у цвећарама их готово нема. Овај узгајивач каже да радо гаји „миришљаве руже“, иако оне траже посебну пажњу.

Новости

Na ovim video klipovima entuzijasti pokazuju kako prave jednostavnu prenosivu klimu koja moze da posluzi i rahladi vas u nekoj meri u ovim vrelim danima.
Ko ima problem sa vrucinom, a nema klima uredjaj ili mu on smeta, ovo je jeftina varijnta da uz malo kreativnosti i domisljatosti ,nesto malo novca napravite nesto korisno za sebe i svoje domacinstvo.
Takodje moze da se upotrebi u supi gde radite, stali, plasteniku..

Neki od ovih se prvih naprava mozete videti da postoji varijanta i da se napajaju preko solarnih panela sto je dodatno interesantno.

Ovaj covek ocigledno uziva u tome da napravi sam neku korsinu stvar, tako da na njegovom kanalu imate jos neke vrlo zanimljive stvari, Pogledajte njegov kanal OVDE

Na youtubu se mogu naci jos slicnih video materijala na ovu temu

Tag Cloud