Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

530890_106723292828375_84310473_n

Jedan clan nase grupe na fejsbuk Svi u selo je postavio pitanje

Zna li neko kako su dolazili nasi preci do zrna bez vrsalice ?:-) (mehnizacija, a za svoje potrebe), ima li dobrovoljac (muskarac) koji ce sve ovo opisati, od setve do zetve i pogace- bez mehanizacije, znaci bez -novca- preziveti.

Dake tema je jasna, u trnutku kada trebas da zavisis samo od svojih sposobnosti, i prirodnih resursa kako ziveti.

A mozda moze se formulsati i kako se prilagoditi i ziveti humanije, bez novca. Znaci jedan kratak pregled na  temu proizvodnje hrane na prirodna nacin, bez novcanih sredstava, kako su zapravo nasi preci do skoro ziveli. Zaboravljena prica.

Preciznije, koji je proces u dobijanju osnovne zivotne namernice -psenice na svom imanju.

Od zrna do pogace bez novca

Pre svega, konj. Da pi se uspesno prislo poduhvatu od zrna do pogace bez novcanog ulaganja treba se resiti “nepotrebne mehanizacije” koja taj novac usisava. Verovatno da je sa njima process brzi ali kao storekosmo oni usisavaju novac ne samo gorivom koje je sve skuplje nego Isamom amortizacijom. Zato je Bog stovrio konja, kao plemenituzivotinju koja je veliki covekov prijatelj I koja vrlo lako moze da se naucida radi posao traktora. Postavlja se pitanje glavno, gde da kupimo konjaako zelimo da od zrna napravimo pogacu bez novca. Verovatno svakood nas poznaje vec nekoga ili zna nekoga ko zna nekoga ko ima dobroobucene konje, koji mogu da se iznajme kako bi obavili posao na njivi, azauzvrat sa vlasnikom dogovoriti kolicinu psenice ( ili neke drugekulture) kad stigne. Tako se to radilo pre a ima I sad dosta slucajeva.Sad ce neko reci (neki strucnjak mastoviti)a sta ako nema niko konje Iako nemaju od koga da se pozajme konji, onda nista radicemo peskesve dok se ne steknu uslovi za ovu plemenitu zivotinju.

Ali u sustini uvek je moguca neka kombinacija trampe samo treba imati volje.

E sad kad smo resili nabavku konja, koji su lepo obuceni, mada je za njihbitno samo da su mirne naravi I nikakvih problema. Prelazi se napripremu zemljista za setvu. Da ja sad ne bi mnogo pametovao, kao da ja to radim godinama, evo jedan snimak koji ce reci vise od mene.

Naravno pre toga je moguce djubre razbacati po njivi, a to mogu 2, 3 ili vise ljudi. Zaprezna kola sa djubrom jedan tera opet konje koji idupolako a ovi pozadi bacaju (rasturaju) po zemlji. Posle lepo, ovakorazvucenog djubra pristupa se gore opisanoj obradi, odnosno oranju. Esad postoji vise nacina obrade to oni koji su iskusniji mogu da opisu, naprimer ako je preduseev bila detelina lucerka dva puta se prolazi plugom prvi put plitko drugi put dublje ali dobro to si finese neke I ja sene bi mnogo zapetljavao u to na pocetku.
Kad je oranje zavrseno, potrebno je sada izvrsiti predestvene pripreme,odnosno mora se zemlja malo usitniti kako bi zrno lepo moglo da sepolozi I kako bi zrno moglo lepo da klija. Kako bi se sad vec krupne busezemje pripremile za setvu preporucljivo je da se prvo prodje pakervaljcima I setvo spremacem. To su obicna mehanicka pomagala kojaomogucavaju setvu, I sobzirom na njihov prost sistem funkcionisanjapored traktora moze da ih vuce I konj. To je sistem valjaka koji sekotrljaju po zemlji kako bi je usitnili.
E sad setva.
Stigosmo i dotle i opet konj. Sta bi mi bez te zivotinje. Ja bih voleo kad bih znao po kom principu radi sejalica pa napraviti to cudo, ali pronacicu i to.
Za sada cu samo postaviti snimak kako to ide.

Dalje postupak negovanja i zastite ide kako ide. Do zetve.
Žetva. Sta reci o žetvi, a sto ne zna i onaj ko je makar jednom usao u bastu. Kad zito sazri valja se baciti na posao. Tu u prvi plan dolazi nasa cuvena moba.
Kosu u ruke i udri. E sad vrsenje zita na gumnu gazenjem,

moze i tako , ali da li moze i jednostavnije, pa aj da probamo.
Znaci evo je jedna masina, kojom dete moze da rukuje,

i jedna malo drugacija, a  isto dobra stvar koja vrlo jednostavno funkcionise.

E sad sto se tice ove druge masinice, ja imam jednu mnogo dobru ideju. Kombinacija konja i ove druge masine. Probacu preko slike.
konj
Znaci konj u krug vrti osovinu koja prenosniim odnosom pokrece onumali vrsalicu sa zadnjeg snimka tako da covek ne mora da mlati nogom,a ujedno konj dok se vrti u krug moze isto da gazi zito cisto da malo josubrza proces. U sustini sve moze samo covek treba da ima malo dovitljivosti, kako bi sebi olaksao sto vise.
Postoji million kombinacija, samo izabrati pravu sto jednostavniju i sto efikasniju.
I sto je najbitnije sve moze da se uradia da se ispostuje naslov teksta.
Dalji postupak provejavanja, je prost, saceka se malo vetra presipa se sa jedne gomile na drugu, nadje se mesto gde duva malo jaci vetar i taj problem je resen.
Kada je i to gotovo, ostaje da psenica ide u mlin, mislim da je taj postupak svima dobro poznat, jedina preporuka je da ”ponesete cen belog luka ako Sava svrati”
Posle toga se opet konjem, a moze i magarcom kao prevoznim sredstvom koje ne trosi mnogo isto to brasno prebaci nazad kuci da se domacica obraduje svezem brasnu, a narvno i svi ukucani. Nakon toga domacica ima lepo i sveze brasno i sto je najvaznije zdravo brasno od kojeg moze da pravi hleb i ostale djakonije.

Te kombinacije prepustam zenama..

I sad red bi bio neki zakljucak.
Naravno da je danas sve to uprosceno, mehanizacija je procvetala i tako imamo najsavremnije traktore, koji se daljinski upravljaju iz ladovine, ukucaju se kordiante njive i on sam radi posao. Takav pristup poljoprivredi je prvenstveno doprineo profit i “oni” bi fakticki iscupali iz zemlje zrno svako  i koje moze da nikne i koje ne moze.  Pre je to sve bilo jednostavnije dosta, al isitna, islo je sporije i covek je trebao da radi fizicki vise, sto bi se reklo da savije grbinu.
Al sta ces, tad su svi ziveli srecnije, psihicki su bili rastereceniji i duze su ziveli od nas pa na nama ostaje sad da se opredelimo sta nam se vise isplati
Tekst napisao Aleksandar,
A evo i odlicne emisije vec poznatog voditelja Joce , koja govori pored lepote o Srbiji tako i o nekadasnjoj trampi, razmeni
kako su ljudi ranije trgovali sa robom, ili menjali robu za robu. Jeda lepa emisja za opustanje, prava putosetvija. Uzivajte do sledeceg teksta.

I na kraju kada dobijemo brasno (posle procesa mlevenja zita) mozemo da napravimo kvalitetan beskvasni hleb

Comments on: "Kako bez novca i mehnizacije doci do pšenice-hleba!?" (6)

  1. E sad ovako
    Kod mene u kraju je konj bio privilegija bogatih , doduše jeste da su moji uvek imali konja ali prvenstveno se radilo sa kravama. Zašto, pa zato što krave daju mleko, koje služi kao hrana, pa onda daju telad , koja opet mogu da se gaje za meso ili priplod a mogu da se i prodaju a kao treće one seno i zob uložen u njih vraćaju mnogo više nego konj- koji se smatrao kao neprofitabilan.
    što se tiče predsetvene pripreme oranje je bilo sa kravama ali je konj obično predpreyan ispred njih da im pomaže a posle pluga ili ralice se koristila se i koristi se i dan danas drljača, koja može da bude drveni trapezni ram sa poprečnim letvama u koje su pobodeni metalni klinci dužine 20cm, može da posluže i drveni ali se mora staviti kamen preko drljače da ona usitni brazde.
    Setva se obavljala i danas se obavlja ponekad ručno, seme se uhvati u šaku i baca ispred sebe rukom okrenutom na gore i sa šakom koja rasipa u jednom izbačaju sve iz nje a u širini oko 3m i metar dva u dužinu i tako gore dole po njivi (uopšte nije potrebna sejalica). Posle setve prolazi se opet drljačom po njivi da se seme pokrije. U nekim krajevima su sekli grane sa lišćem i trnjem i pravili branu ili nešto slično drljači što stoka vuče i pokriva zemlju.
    Nega pšenice sastojala se u puštanju stada ovaca u nju u proleće ako je mnogo gusta.
    Žetva pšenice se obavljala samo i isključivo spovima i to noću ili po rosi da ne bi zrna ispadala iz klasova. neko verovanje je postojalo da je greota da se pšenica kosi kosom.
    Po žetvi snopovi bi se uvezivala užadima od slame ili divljom loyom ili prućemod vrbe.
    Posle toga bi bili prevoženi na gumna koja su bila isključivo od dobroutabane gline sa stubom u sredini , snopovi bi se polagalai sa klasovima unutar guman a konj bi se terao da ih gazi. Mislim da konj nije mogao da bude potkovam današnjim potkovicama već nekim ravnim ili bez njih.
    Što se tiče mlevenje , tu postoje prvo trijar u vodenicama koji odvaja kukolj od pšenice pa se pšenica melje ili prostim kamenom kada hleb nije baš ukusan i ne raste ili na specijalni kamen koji finije melje i povezan je na sistem sita i lopatica i odvaja se brašno od mekinja. Obično je ujam bio od 5 do 10 % dok je danas u mlinovima čak 18%.
    Pored ovih vodenica potočara bilo je uvek štala za stoku koja zimi doveze na zapregama mlivo. Leti bi se voda koristila za polivanje bašti i slabo ko je tada mleo.

  2. Hvala na vasem korisnom komentaru. Ljudi su zaista imali raznorazna korisna znanja, manje vise slicna. Bitno je da se primeti da smo mnoga znanja zaboravili, izgubili, znanja koje su od egzistencijalnog znacaja za zivot.
    Dakle mi smo generacija koja ce izgubiti vise korisnih znanaja nego sto cemo steci, malo smo se kao civilizacija zaneli zato trebamo da usporimo, da se okrenemo oko sebe, i da se izborimo da znanje ne izgubimo.

  3. https://www.facebook.com/notes/zoran-petrovi%C4%87/%C4%8Dovje%C4%8Danstvo-ne-poznaje-prirodu-preuzeto-iz-knjige-masanobu-fukuoka-revolucija-j/511070165590834

    PRUZETO IZ KNjIGE Vladimira Megrea ‚‚ Zvoneći Kedri Rusije‚‚
    IZ SAVETA ANASTASIJE
    SEME – LEKAR
    Anastasija je tvrdila:
    – Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim Vaseljenske informacije. Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene, počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela – sunca, meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su namenjeni obezbeđenju čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova, ranije stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma. Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog čoveka, njegovih bolesti ukoliko postoje, ili postoje predispozicije za njih.
    Da bi seme krastavca, paradajza ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli, imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće:
    Pre sadnje uzeti u usta jedno ili nekoliko malenih zrna, držati ih u ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta.
    Potom ih položiti između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kom će se zatim odvijati sadnja.
    Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati.
    Onda je još nužno podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi, nebeskim telima seme predstavljajući. I seme će ustanoviti trenutak svog izlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati.
    Zatim, seme možeš u zemlju posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i obaveštenje o tebi koje seme u sebe upija. Po isteku tri dana od sadnje, dozvoljeno je zalivanje.
    Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima za određeno povrće (to je svakom čoveku već poznato po mesečevom kalendaru). Ranija sadnja bez zalivanja nije tako strašna, kao prekasna.
    Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan. Korov se može podrezati…
    Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o čoveku, i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz Kosmosa i Zemlje neophodnu energiju, upravo za tog određenog čoveka. Korov sav ne treba ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti, drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme punog meseca prilaziti im i dotaći ih.
    Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja.
    Gore navedene postupke neophodno je sprovesti sadnjom raznih kultura.
    Nije obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom i tako dalje. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova.
    Uzgajani na ovaj način, plodovi će se razlikovati od drugih iste sorte, ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima. Odnosi će biti potpuno različiti.
    Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Na pitanje, zbog čega nogama – Anastasija je pojasnila da kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance (verovatno toksini), koje sadrže obaveštenje o bolestima organizma. Tu vest će dobiti mladice. One će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa nedaćama. Anastasija je savetovala da se s vremena na vreme po parceli hoda bos.
    Kakve kulture je neophodno gajiti?
    Anastasija je odgovarala:
    – Onoliko raznorodnih koliko postoji na većini parcela, sasvim je dovoljno: maline, ribizle, ogrozd, krastavci, paradajz, šumske jagode, bilo koja jabuka. Veoma je dobro ako postoji višnja ili trešnja, cveće. Količina, veličina parcele koja se sadi ovim kulturama, nema neki veći značaj.
    Kao obavezne, bez kojih je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na parceli treba uvrstiti takvo rastinje kao što je suncokret (barem jedan). Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna metra, žitne kulture – raž, pšenicu, i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati veštački, treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu pomoć.
    Pitao sam Anastasiju ima li potrebe za sadnjom kultura, koje ona smatra obaveznim, ukoliko iza ograde, nedaleko od parcele, one već postoje. Dobio sam sledeći odgovor:
    – Važnost ima ne samo raznovrsnost, već i način njihove sadnje, neposredno opštenje s njima, preko kog se i odvija zasićivanje obaveštenjima. Već sam ti govorila o jednom od načina sadnje – on je osnovni. Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi. Samo je tada lekovit učinak, te će čak i imunitet tvog organizma biti znatno uvećan. Mnogo više nego od uobičajenih plodova. U divljoj, kako je vi nazivate, prirodi, a ona nije divlja, već vam je prosto nepoznata, postoji mnoštvo biljaka, uz čiju se pomoć mogu izlečiti apsolutno sve postojeće bolesti. Te biljke su zato i stvorene, ali je čovek izgubio, ili skoro sasvim izgubio sposobnost da ih prepozna.
    Ispričao sam Anastasiji da kod nas postoji mnogo specijalizovanih apoteka koje trguju lekovitim travama, ima i lekara, i vidara, koji leče travama profesionalno, na šta je ona odgovorila:
    – Postoji glavni lekar – tvoj organizam. On je odvajkada obdaren sposobnošću da zna, koju travu je neophodno upotrebiti i kada. Kako se uopšte hraniti, disati. On je u stanju da predupredi bolest, pre njenih spoljašnjih znakova. I niko drugi ne može da zameni tvoj organizam, jer je to tvoj lični lekar, dat lično tebi, isključivo tebi, od Boga. Objašnjavam ti kako da mu daš mogućnost da deluje u tvoju korist.
    Uređeni uzajamni odnosi sa skupom bilja na tvojoj parceli lečiće te i brinuti o tebi. Samostalno će postaviti tačnu dijagnozu, i pripremiti poseban, najdelotvorniji, upravo za tebe, lek.

  4. БРАЈОВИЋ РАДЕ said:

    Заборављамо један веома важан извор добијања “сировина” за производњу хлеба. То је ХРАСТ. Сваке године, у новембру, то дивно, племенито дрво подари мноштво својих плодова животињама, људима,…. Стари Словени су храст називали и “хлебним дрветом” и од његових плодова припремали хлеб. Постоје две основне врсте храста, односно плодова истих. Јестиви, за људе (а нормално и за животиње), СЛАТКИ ЖИР, и горки жир који није за људску употребу. Да не бих одузимао време и вама и мени, прођите Интернетом и добићете потпуније информације. Ја сам ове године први пут прикупио десетак килограма слатког храста. Просушио сам их да би се могли лакше ољуштити и, након љуштења, пекао у рерни. Печење сам проводио до отпаравања већине воде из плодова. С тим да се не пеку до степена пржења кафе, него мање. Касније сам, на млинцу за кафу (уз претходно ломљење, уситњавање целих печених плодова) обавио млевење и добио прашкаст материјал – “брашно”. Већ сам употребио то “брашно” као напитак сличан кафи, а сигурно се може додати и млеку у прављењу “беле кафе”. На реду је припремање хлеба, с тим, да ћу, за почетак , помешати по пола пшеничног брашна и “брашна” од жира. Такође, имам замисао да у растопљени маргарин или маслац умешам извесну количину тог брашна и направим нешто слично путеру од кикирикија. Има још много могућности примене овако добијеног брашна. И, верујем, обзиром да човек зна читав процес како је то брашно добијено, да је здравије од пшеничног брашна којем су и “душу” извадили и натрпали свакаквим адитивима и, не знам, чиме још. Нормално, на овај начин се не могу обезбедити све потребне количине хлебног брашна, али није на одмет позабавити се прибављањем (скупљањем) храстовог жира. Ту су, такође, жир букве, граба,….А, сађење овог племенитог дрвета на сваком слободном простору је вишеструко корисно. Ето, толико за почетак, а даље “процуњајте” сами.

  5. Nemanja said:

    U nekim starim pričama u nedostatku pšenice i hleba gulili su cerovu koru sa stabala pekli je , tucali u stupi i pravili hleb od nje. Bukov žir je sladak i može da se jede. Hrastov je pun tanina i može da izazove probavne probleme. Stoka ga lepo jede, svinje se dobro goje na njemu ali nije za ljude.

  6. obezbediti..novac.za bolji život.gradjana na selu..nego u gradu..kakobise ljudi vraćali da žive..usvoja sela..

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Tag Cloud

%d bloggers like this: