Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

BEOGRAĐANIN IZ BLOKOVA POBEGAO NA SELO “Radim od jutra do večeri, ali nemam ni gazdu, ni šefa”

Posao avio-mehaničara u nacionalnoj avio-kompaniji i život na asfaltu Novog Beograda Saša Krstivojević (38) je zamenio ovcama i pčelama na očevini u selu Krčmar, podno Divčibara

moXktkqTURBXy82NTY5ODIwZWU1NmNmZWZmOWM5ZWNjNTAwMzc5MzllYS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Lakše je sa životinjama nego sa ljudima

“Neću da budem robot, nego svoj gazda”, objašnjava zašto je, za razliku od mnogih drugih, “migrirao” u suprotnom pravcu, iz velegrada na planinu.

Umesto u avio-servisu, s obzirom na to da ima diplomu vazduhoplovnog tehničara i godine staža u privrednoj avijaciji “Jata”, Saša danas radno vreme ima u ovčarniku, pčelarniku, među zasadima maline i šljive u Krčmaru. Domaćinstvo njegovih roditelja već godinama se uspešno bavi seoskim turizmom, a lane su osvojili i srebrnu medalju za rakiju na Sajmu šljiva. Teče med od pčela, mleko, sir i meso od ovaca.

– Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo. Život u velegradu se pretvorio u stalni stres i jurnjavu za nečim materijalnim, nečim što ne pričinjava nikakvo dugotrajno zadovoljstvo. Shvatio sam da se u toj trci pretvaram u nekog robota, a to nisam želeo. Zato je logičan izbor bio Krčmar – otkriva Krstivojević, dodajući da se nijednog trenutka nije pokajao što se “premetnuo” u seljaka.

Ne smeta mu ni što je, spreman za rad, na nogama već pre svanuća, ni što se iz novih “kancelarija” pod vedrim nebom odjavljuje kada sunce uveliko zađe za Divčibare.

elyktkqTURBXy9mNDc1ZGNjNzVlY2Q3ZTA4MmY2MGMwZDM1MTlkYTYyNC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Lakše sa pčelama nego sa ljudima

– Taj umor koji me stigne na kraju svakog dana je kao umor posle dobrog treninga, dakle, ostavlja me ispunjenim. Ali, sve što napravim, sam sam napravio. Nema gazde ni šefa. Uostalom, ako bismo svi bili direktori, doktori i razni menadžeri, ko bi onda ostao da ih hrani? Srbija je i dalje poljoprivredna zemlja, ja sam se našao u tom seljaku i osećam da je najveće blago u tome da budeš na svom i radiš za sebe – ističe Saša.

 

Izvor. blic.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Tag Cloud

%d bloggers like this: