Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Archive for the ‘Info’ Category

Beograđanin odlučio je da ostavi urbani život na asfaltu prestonice i preseli se u prirodu

Dok mladi masovno napuštaju selo i sele se u grad, ovaj momak je uradio potpuno suprotno. Za BKTVNews priča o razlozima zbog kojih je doneo ovu odluku.

Beograđanin Dejan Jevtić (29) odlučio je da ostavi urbani život na asfaltu srpske prestonice i preseli se u prirodu i to u Prnjavor nadomak Beograda. Kako kaže, ljubav prema prirodi nasledio je od svog oca, koji se bavi alpinizmom.

“Uvek smo išli po raznim nenaseljenim mestima u čijim smo se blizinama našli. Naš odlazak na more se sastojao u konstantnom kretanju od plaže do plaže, u potrazi za što divljijom i skrivenijom od ostatka sveta”, počeo je svoju čudesnu priču Dejan.

kuca-prnjavor

Svoju ljubav prema prirodi nastavio je kroz studiranje pa je zavrsio Geografski fakultet, smer Zaštita životne sredine. Razočaran stanjem društva, odlučio je da proba da napravi mikrosvet po svojoj meri. Jako je vezan za svoje prijatelje i porodicu i nikada nije pomišljao da ode iz zemlje.

“Kao mladom idealisti koji je mislio da može da promeni ceo svet, studije nisu donele mnogo. Nisam bio spreman da sedim u kancelariji 8 sati dnevno, a bitno mi je da vidim da sam uradio nešto konkretno.”

Nakon završenog fakulteta počeo je da uči više o permakulturi i životu u prirodi, pa je pronašao rešenje. Permakultura nas uči tehnikama koje čine život odgovornim prema prirodi, a da opet zadovolji i potrebe jedinke. Dejan je odlučio da se preseli na plac, koji se nalazi na kraju vikend naselja u mestu Prnjavor ispod Avale.

deki1-prnjavor-naslovna-1

“Totalna tišina i mir koji jedino remeti prijatan šum vetra i crkut ptica i tu sam video sebe. Kad mi je potrebno uđem u autobus i nađem se u centru grada za manje od sat vremena.”

Počeo je da gradi kuću od prirodnih materijala, gline i sena, koju je ukopao pa podseća na brežuljak sa zadnje strane. S prednje strane je otvorena staklom. Kućica još nije završena, jer kako kaže Dejan, nove ideje stalno naviru.

Da bi sebi obezbedio hranu, bavi se poljoprivredom, ali kaže da mu sadnja ne ide od ruke.

deki2-prnjavor

“Čak i za jedno gradsko dete, koje nikad nije imalo nikoga na selu, zaprepašćujuće mi poljoprivreda ne ide od ruke. Jedno su knjige i tekstovi, priče, a drugo motika, ali niko se naučen nije rodio. Druga sezona je donela više plodova od prve, pa se nadam da će se tako nastaviti”, optimističan je bio simpatični mladić.

Dejan se bavi i pčelarstvom jer kraj oko Avale obiluje bagremovom šumom. Želi da se ovaj predeo otvori ka što većem broju ljudi, da se održavaju seminari, predavanja, radionice o zdravom životu, permakulturi. Trenutno radi u prodavnici opreme za boravak i aktivnosti u prirodi.

“Radim sezonski, par meseci preko zime da bih radio na kući, a u bašti nema posla. Skupljam pare da uvedem struju i onda ću se potpuno preseliti u Prnjavor jer za sada još živim u porodičnoj kući na Dušanovcu.”

Do sada su mu mnogobrojni prijatelji dolazili na izlete, roštiljanja i radne akcije. Jedan od najlepših primera je srpsko-francuska svadba koja je bila ovog proleća.

“Pun autobus mladoženjinih prijatelja mahom muzičara doneo je žurku u Prnjavor. Gosti su doživeli dva dana veselja u atmosferi Kusturičinih filmova. Dogovor je da svake godine bude nova svadba kako bismo opet doživeli slična iskustva.”

http://bktvnews.com/

Advertisements

SELJACI koriste svima dostupnu tehnologiju i prodaju preko interneta sir, kao da su na pijaci

Prodaju sir na internetu!

Umesto na pijačnoj tezgi, zlatarski sir koji proizvede u Komaranima, kod Nove Varoši, planinka Milanka Trtović izlaže na internetu i prodaja joj odlično ide.

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Njeno poljoprivredno gazdinstvo jedino je u ovom delu Srbije koje ima internet sajt, pa se za uslove kupovine raspituju sa svih kontinenata.

Do pre nekoliko godina, Milanka Trtović (52) nije se, međutim, mnogo razlikovala od drugih proizvođača belog mrsa s planinskih pašnjaka novovaroškog kraja. Uz pijačnu tezgu dreždala je na snegu, kiši i žegi, a onda je rešila da okrene list.

– Izlažući zlatarski sir na brojnim sajmovima zdrave i etno hrane u Srbiji i regionu, videla sam da su posetioci očarani njegovim ukusom, pa sam rešila da ga ponudim i onima koji nemaju priliku da ga kupe na drugi način. Internet sajt koji mi je izradila ćerka veoma brzo je povećao prodaju. Ove godine, kupcima ćemo isporučiti vagon zlatarskog sira, a kakvo je interesovanje, mogli bismo i više samo da imamo uslova za veću proizvodnju – priča Milanka.

Zadovoljni prihodom

Trtovići na pijacu u Priboj odlaze jedino petkom zbog starih mušterija.
– Za svaki kilogram sira vodimo preciznu evidenciju – kada je proizveden, kome je i po kojoj ceni prodat. Na kraju godine, svedemo račun i zadovoljni smo prihodom – kažu Milanka i Milanko Trtović.

Transport zlatarskog sira iz Komarana do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se i Trtovići i kupci dovijaju na razne načine. A da im se pošalje sir, traže i ne pitaju za cenu čak i iz Rusije i Australije.

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

– Imali smo u Komaranima i goste iz Amerike, koji su tražili da ih naučimo da muzu krave i prave sir, a posetioci sajta zovu često i traže da ih uputim gde mogu da kupe heljdino brašno, papriku u pavlaci ili se interesuju za seoski turizam. Savetovala sam svoje seljane da i oni slede naš primer, ali je izgleda najlakše kukati. Na ovaj način bi moglo dosta toga da se proda i ne bi imali tržišnih viškova samo da je dogovora i više preduzetničkog duha kod meštana – kaže Milanka.

Školovali decu od belog mrsa

Na porodičnom imanju u brdima iznad Zlatarskog jezera Milanka, suprug Milanko (51) i svekrva Miloranka (76) gaje desetak muznih krava. Kada im obaveze dozvole, u pomoć im priteknu i ćerka Danka i sin Branislav s porodicom, koji u Beogradu rade i studiraju. – Od pre desetak godina, kada smo ostali bez posla u fabrici u Novoj Varoši, proizvodnja zlatarskog sira nam je jedini izvor prihoda. Radi se mnogo, ali se i solidno zaradi, a bele kriške su nam pomogle i da školujemo decu – priča glava kuće Milanko Trtović.

alo.rs

Aside

Zaboravljeni stari zanati (video)

stari zanati u Srbiji

 

 

Стари_занати

 

U eri modernizacije sve je manje ljudi koji se bave starim zanatima, tako da je sve manje majstora koji su nastavili tradiciju izrade i popravke predmeta starim tradicionalnim nacinom. Iako potreba za ovim zanimanjima nije prestala, sve je teže pronači majstora kovača da otkuje kosu, napravi sekiru, potkuje konja ili bilo sta slicno od starih zanata.

Grncar Keramicar

Šloser

Stolar

KORPE OD PAPIRA

Pinter

Licider

Opancar

Tkalja

Voskar

Zlatar

https://www.youtube.com/watch?v=VTvWvrBoyRo

Bajina Basta Stari zanati kovac

U selu Zaglavak koje je udaljeno nekoliko kilometara od Bajine Baste jos uvek postoji kovacnica stara skoro sto godina I kovac Miloje Vujic.

Noževi, ručni rad iz Melenaca

Miroslav Grošin iz Melenaca kod Zrenjanina već desetak godina bavi se ručnom izradom noževa. Ovaj šezdesetdvogodišnjak kaže da je najpre učio od majstora iz Mužlje, a potom je krenuo samostalno da radi.

STARI ZANATI

Ocuvanje zanata je bitno jer cuva identitet Srbije i naroda sa ovih prostora.

RRA Zlatibor – Stari zanati – moderni proizvodi – dodatni prihodi za žene na selu

Sasvim prirodno: Beogradske zantlije 1. deo

Vrednujmo stare zanate, čuvajmo kulturno nasleđe, poštujmo čovekov rad.

Sasvim prirodno: Beogradske zantlije 2. deo

PRAVILNIK* O ODREĐIVANjU POSLOVA KOJI SE SMATRAJU STARIM I UMETNIČKIM ZANATIMA, ODNOSNO POSLOVIMA DOMAĆE RADINOSTI, NAČINU SERTIFIKOVANjA ISTIH I VOĐENjU POSEBNE EVIDENCIJE IZDATIH SERTIFIKATA (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2012)

OVDE

Ovde mozete naci neke od starih zanatlija, sertifikovanih..
Ako nekom zatrebaju u nekom trenutku.
Treba procesljati dokument..
Ima oko 500 stavki, pa najbolje koristite CTR+f za pretragu

O V D E

Kao u stara vremena zena brine o petero dece i sedamnaest krava i ne zali se

 

4

 

Pogledajte kratak prilog o ovoj vrednoj  porodici..

 

Bruka i ogromna sramota za Sabacku mlekaru koja ovoj vrednoj porodici duguje citavih 850 hiljada dinara!

Zato treba bojkovati tu mlekaru, i bitioprezan .. ovako nesto  je sasvim dovoljan razlog.

Od drzave nista dobro kao i uvek, cak ni naplatiti ..a velike kompanije prevarantske nazalost.. bogate se na grbaci naroda, zato treba pametno raditi.

Neka je ziva i zdrava ova porodica.

 

Pitamo se ima li jos ovakvih zena i porodica? Koji ce raditi i boriti se nemilosrdno za svoje , za opstanak za porodicu..!?

Poklon kuca sa zemljom u selu Ristovac kod Vranja (samo za ugrozene od poplave)

 

860-1307531286-3494-visoka

Porodici sa sela, koja je voljna da dodje u Vranje,  selo Ristovac, poklonicu 1 hektar zemlje, sa kucicom na njemu.

Ima struje, dva bunara …. Bice tu i koja kosnica, sa pcelama, naravno!

Ovaj oglas se odnosi na unesrećenu porodicu u poplavama i klizištima koje su

ostale bez svoje imovine i mogućnost da nastave dalje a žele da nastave život na selu. 

 

Slobodan Stanojković iz Vranja

062 329 327

017 405 536

 

 

Molim vas da podelite ovu ponudu dalje, da stigne sto pre do onih ugrozenih kojima ovo  nuzno treba.

I koji bi se hrabro odlucili da dodju i zapocnu nov zivot u novom selu!

 

Hvala svim dobrim ljudima.

 

Zivelo srpsko selo,

Zivela Srbija!

 

 

Vratio se iz Pariza u Srbiju da obrađuje zemlju !

Momčilo Đurđević, rođen u Francuskoj, vratio se u Srbiju u Grabovac da obrađuje zemlju

srb-Momcilo-Djurdjevic-Grab_620x0

Momčilo Đurđević

 

 

SVILAJNAC – Prvi put sam seo za volan traktora, obradio devet, a već sam za iduću sezonu uzeo u zakup još toliko zaparloženih njiva. Konačni je cilj je da u ataru Grabovca, gde su rođeni i odrasli moji roditelji, obrađujem 50 hektara plodnog zemljišta – kaže Momčilo Đurđević.

Ovaj rođeni Parižanin, posle završene osnovne i srednje škole, ostavio radno mesto u mašinskoj radionici “Er Fransa” gde je u početku radio i vratio se da obrađuje imanje svog 81 -godišnjeg dede Koste.

Momčilo je jesenas posejao pšenicu na svojih šest hektara i tri uzeo uzeo u zakup, a zatekli smo ga kako u polju prihranjuje žito.

– U ataru Grabovca, poznatog kao “najfrancuskije” selo u Resavi, odakle su prvi i najbrojniji meštani otišli u Pariz, danas je mnogo neobrađenog plodnog zemljišta – kaže Momčilo koji je sa suprugom Melindom, došao u ovo selo.

Njihova ćerka Đorđana ove godine je završila francusku školu u Beogradu i od jeseni će u Pariz na fakultet.

Momčilo je već kaparisao još devet hektara komšijskih zapuštenih njiva koje oko deceniju i po nisu obrađivane da ih očisti i pripremi za setvu, ali se na tome ne zaustavlja.

– Planiram da kompletiram mehanizaciju za obradu imanja, a zatim i osnujem farmu ovaca francuske rase il de frans i formiram plantažu lešnika – priča Momčilo.

Kaže da zna u kakvom se položaju danas nalaze proizvođači u Srbiji u odnosu na državu i veruje da vreme radi u njihovu korist.

 

ČIST VAZDUH

– VERUJEM u ono za šta sam se opredelio da radim ubuduće, učinio bih veliku nepravdu precima kada bih dozvolio da na porodičnom imanju raste korov, a u svakom slučaju na poljima oko Grabovca vazduh je mnogo čistiji nego u Parizu – kaže Momčilo.

 

Izvor

novosti.rs

 

Kibuci kao jedan uspesan model zajednickog zivota. Primer iz Izreala.

Komunizam, ili makar neka njegova vrsta, još postoji. I to u Izraelu, gde i danas opstaje oko 270 kibuca.

Kibuc selo Izreal

 

Kibuc je svojevrsno naselje ili selo koje funkcioniše po principu komune. U samom začetku, u prvoj polovini prošlog veka, osnivani su kao poljoprivredna dobra, ali danas kibuci imaju i svoje fabrike za proizvodnju raznih industrijskih proizvoda ili agencije za pružanje usluga. Princip je bio da je sve zajedničko, čak i deca. Ona su preko dana bila u školi, pa sa roditeljima, a uveče bi išla u posebnu zgradu gde su spavala. Danas, naravno, nije tako. Mnogo toga je privatizovano, ali je mnogo toga ostalo zajedničko ili podređeno zajednici. Kibuc Magen, u južnom Izraelu, bio je moja prva destinacija po dolasku u ovu zemlju. Domaćin mi je bio naš čovek, Goran Mekić, koji je odrastao u Beogradu, na Karaburmi.

Kada je lepo vreme, leti, svakog utorka se organizuju zajedničke večere za sve članove i goste kibuca

Kada je lepo vreme, leti, svakog utorka se organizuju zajedničke večere za sve članove i goste kibuca

– U Izrael sam došao 1993. godine, odmah po odsluženju vojnog roka. Kako su mi prababa i pradeda sa majčine strane jevrejskog porekla, dobio sam pravo na finansijsku pomoć, boravišnu dozvolu i, godinu dana kasnije, državljanstvo. Prva destinacija mi je bila ovaj kibuc gde sam upoznao svoju suprugu Mejtal, i sada živimo ovde sa naše četvoro dece – kaže Goran.

Jedna zemlja sa više sistema
Izrael je danas jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja gde postoji više sistema koji paralelno funkcionišu: u kibucima vlada socijalni komunizam, u gradovima kapitalizam, a religiozne zajednice upravljaju sobom u svojim naseljima i četvrtima.

 

Posebna zanimljivost života u kibucu jeste da se visina plate određuje prema potrebi porodice, a ne prema vrsti posla koji neko obavlja. Fizički radnik u polju, sa petoro dece, ima veću platu od direktora sa četvoro – to je efikasan način da se pospeši natalitet. Član kibuca se može zaposliti i van komune, ali svoju platu predaje kibucu koji mu onda daje platu po procenjenim potrebama, nevezano za to koliko je zaradio vani.
– To su pravila koja se poštuju, ali svako je tu na dobrovoljnoj bazi i ništa nije pod moranjem. Valjda zato i opstaje i funkcioniše – kaže Goran.

Goran Mekić na radnom mestu

Goran Mekić na radnom mestu

U kibucu postoji i vrtić, škola, bazen i igrališta za decu, sve potpuno besplatno članovima. U kibucu žive i ljudi koji nisu članovi zajednice. Oni su tu iz raznih razloga: učenja jezika, posla ili zbog nekog od programa koji sprovodi kibuc. Radnici koji rade u kibucu, a nisu članovi, dobijaju platu kao bilo gde drugde u svetu, ali nemaju privilegije i popuste koje imaju članovi. U te privilegije još spadaju i godišnji bonusi i dividende, plaćene osnovne studije na fakultetu i polovina troškova master i doktorskih studija. Goran je neke od tih pogodnosti iskoristio.

 

Goranova supruga Mejtal na poslu sa decom

Goranova supruga Mejtal na poslu sa decom

– U početku sam radio na farmi, a onda sam upisao i, o trošku kibuca, završio Fakultet za industrijski menadžment. Dobio sam posao direktora preduzeća za održavanje poljoprivredne mehanizacije u kibucu – kaže on.

 

Zgrada za ručavanje

Zgrada za ručavanje

Dan nakon dolaska, Goran me je odveo u obilazak kibuca. Svi su se javljali jedan drugome što me je podsetilo na naša sela, jedino što ovde niko nije pitao “čiji sam”. Ovo mesto se nalazi svega par kilometara od pojasa Gaze, što se moglo i videti po arhitekturi zgrada. Sve su imale ojačan krov armiranim betonom, a neke čak i “krov” preko krova, kao dodatnu zaštitu.

Bazen kibuca je lepo uređen i velik

Bazen kibuca je lepo uređen i velik

Goran u svojoj kuci ima neki uređaj, nalik daljinskom upravljaču, koji, kako on kaže, svetli ukoliko se registruju granate iz pravca Gaze i daje 15 sekundi vremena za sklanjanje u sobu sa ojačanim zidovima. Pored toga, nije neobično videti ljude u kibucu kako šetaju sa pištoljem za pojasom. Kako kažu, to je više neka navika nego neophodnost, ali ne žele, za svaki slučaj, da se od toga odvikavaju.

– Kibuci su osnivani na mestima gde je to bilo moguće, ali i gde je bilo potrebe za tim. Stoga, veliki broj kibuca se nalazi u oblastima blizu granice koje je trebalo naseliti iz bezbednosnih razloga – objašnjava Goran i dodaje da je nekada država mnogo više ulagala u kibuce, dok je danas to značajno manje. Ipak, kibuci i dalje imaju važnu ulogu u zemlji. Gotovo svi novi imigranti tu prolaze kroz period adaptacije i asimilacije…

 

Kako se upravlja u kibucu
Član kibuca se postaje nakon odluke komisije za prijem novih članova. Ta odluka se donosi posle probnog perioda provedenog u kibucu od bar godinu dana. Niko ne postaje član automatski, čak ni deca rođena u njemu. Recimo, prošle godine u ovaj kibuc primljena je i porodica Rogozarski koja je u Izrael došla iz Pančeva. Iz kibuca svako može da izađe ako želi, a kibuc će mu čak i nadoknaditi deo sredstava ako su uložena u, recimo, izgradnju kuće u njemu. Kibucom upravljaju članovi kroz razne komisije. Tu je i Predstavnički savet koji čine po četiri predstavnika različitih starosnih kategorija kao i Kibučki savet u kome učestvuju svi zainteresovani. Ovaj poslednji donosi odluku o predlozima koji nisu usvojeni na nižim organima upravljanja. Članovi komisija i saveta biraju se na izborima na svake dve ili četiri godine na kojima učestvuju svi članovi kibuca kojih ima više od 200.

 

Izvor Blic

Канадска аутохтона овца се намерно убија од државе! (видео)

shropshire Канадска  овца

Канадска стара овца. Погледајте шта раде они који су непријатељи здравог живота

Добар пример на коме можемо да учимо.

Ја нисам криминалац. Ја сам пастир, фармер и писац који се бавио одржавањем ретке врсте Схропсхире (Shropshire) оваца задњих 12 година, као и узгајањем неколико других аутохтоних врста стоке (раса) и поврћа задњих 30 година.

Онда се Канадска агенција за инспекцију хране непозвана окомила на мој живот, на моју фарму заувек мењајући њихов правац (курс). Да би утврдили да ли су здрави убили су моје прелепе овце и њихову нерођену јагњад. Били су здрави!

Сад су мртви!

ЦФИА (Агенција за инспекцију хране Канаде) и Министарство пољопривреде игнорисало је преко 5.000 људи који су потписали петицију да се убијање заустави. Масакр моје ретке аутохторне врсте резултирало је смањењем Схропсхире (Shropshire) популације на мање од 80 чистокрвних женки у целој Канади.

Домино ефекат откад су се они појавили је поражавајући, од њихове прве инвазије (упада) све је нагло кренуло низбрдо. Стално понављам себи „Има и горих ствари“, држи се и не одустај.

ЦФИА је оптужила мене, фармера активисту за сирово млеко  Michael Schmidt и још двојицу са бројним криминалних оптужбама укључујући и заверу, јер наводно смо хтели да спасемо канадску аутохторну врсту оваца.

Сад немам никакве приходе, нити превозна средства, а и борим се против депресије и посттрауматског стреса. Прети ми одузимање имовине и невероватних 100.000 долара накнаде адвокату за одбрану на предстојећем (криминалном) суђењу. Ако будем осуђен, суочавам се са 12 година затвора и новчаном казном од 1,5 милиона долара.

Није лако признати, али понос на страну – неопходна ми је помоћ.

На свима нама је да променимо ову неразумну политику која спречава слободу пољопривреде и хране, и уништава наш пољопривредни биодиверзитет. Морамо заштити наше аутохтоне врсте животиња, наше аутохтоно семе, моју фарму … остале мале фарме.

Ово суморно поглавље у мом животу је само детаљ (ситница) – не желим да одустанем само зато што ми је хладно или што сам (финансијски) пропао или што ме је влада прегазила. Усправно стојим, упркос њима.

Ако изгубим фарму – они побеђују. И, то би било само још једно у низу многих њихових недела (злодела).

Молим Вас помозите ми да сачувам свој дом и да одржим своју фарму. Свака Ваша помоћ, ма колико мала, ће направити разлику.
Целу причу можете пронаћи на ShropshireSheep.org/FarmedAndDangerous ili na Save Our Shrops Facebook Page.

Уз Вашу помоћ, удахнимо поново живот на овој фарми.

Хвала Вам пуно… ширите ову причу даље.

Извор и више инфо на

http://shropshiresheep.org/FarmedAndDangerous/

Motivacija! Sam napravio vodovod od 18.km 1928 i covek iz Afrike protiv pustinje

Dragoljub Mijatovic

Ovo bi trebao da bude svima motiv i nauk za sve u zivotu, a narocito za ovu nasu pricu.

„Danima sam mozgao kako da vodom natopim svoje imanje. I kada sam počeo da kopam kanal, mnogi su govorili da sam lud, a stručnjaci su tvrdili da je moj građevinski poduhvat nemoguća misija, i da uzalud trošim pare i vrijeme i da voda nikada neće stići do mog sela.“

Tridesetih godina prošlog vijeka Dragoljub Mijatović iz sela Žutica, smještenog ispod Kopaonika, napravio je jedan poduhvat o kome se i danas govori. On je doveo vodu do svog bezvodnog sela prokopavši kanal dug 18 kilometara, kako bi napajao svoje voćnjake i vinograde. I to ne bi bilo ništa neobično da dio trase tog vodovoda ne prolazi kroz surove litice, na kojima je Dragoljub sa svojim radnicima kopao vezan za stijene ispod kojih je provalija duboka 300 metara.

Pogledajte još jedan zanimljiv, četrnaestominutni prilog serijala Kvadratura kruga Radio televizije Srbije, autora Branka Stankovića, o ovom čovjeku, koji je ostavio trag više u odnosu na okruženje:

O svom podvigu Mijatović je napisao i knjigu “Navodnjavanje sa Kopaonika” u kojoj kaže da je imao 40 hektara zemljišta i lepe voćnjake koji bi svakog leta stradali zbog suše.

-kopali smo neprestano dve i po godine, nekada i zimi, uvek je bilo angažovano 20 do 30 ljudi, napisao je u svojoj knjizi.

Izučavali na fakultetima

Graditeljski poduhvat seljaka sa Kopaonika godinama je izučavan na građevinskim i arhitektonskim fakultetima u bivšoj Jugoslaviji, a Draža je pozivan da drži predavanja. Kažu da mu je iz Amerike čestitku poslao lično i Nikola Tesla.

To se zove vizija(ideja), vera, istrajnost i sloga.  Naravno uz Boziju pomoc sve je to moguce!

Izvor . mojahercegovina.com

Update 12.01.2014  :

A evo i ovde jos jedan primer vrlo zanimljive i motivacione price , ali iz Afrike

ČOVEK KOJI JE ZAUSTAVIO PUSTINJU

Jakuba Savadogo (Yacouba Sawadogo) je jedan od najvažnijih ljudi sveta, ali ga malo njih poznaje. On je pronašao rešenje problema o kojem mnogi svetski stručnjaci bezuspešno raspravljaju decenijama.

Savadogo nije naučnik niti politički vođa, već najobičniji seljak koji u subsaharskoj zoni u Africi 30 godina zaustavlja širenje pustinje. Kako? Vrlo jednostavno. S motikom u ruci, koristeći vekovima staru metodu obrađivanja zemlje.

covek-koji-je-zaustavio-pustinju-2

U Burkini Faso dolazi do jako brzog pustošenja nekada plodnog tla područja Sahel, što dovodi do velikih suša i uništavanja žetve. Sve to izazvalo je masovno iseljavanje seoskih stanovnika i glad koja je desetkovala populaciju.

Jakuba Savadogo je nepismeni seljak čije su genijalne poljoprivredne metode i uporan višegodišnji rad promenili živote hiljada ljudi. On kopa rupe u nizu, puni ih supstratom od kozjeg stajnjaka, lišća i drvenog uglja, i na taj način privlači sve one insekte koji poboljšavaju plodnost zemlje.

Njegova životna priča, energija, intuicija i strpljivost postali su tema filma “The man who stopped the Desert” (Čovek koji je zaustavio pustinju), britanskog reditelja Marka Doda (Mark Dodd).

covek koji je zaustavio pustinju

Covek koji je zaustavio pustinju

Izvori:

znakoviporedputa.com

Akcija – prijavite se za snimanje emisije i promovišite svoj rad..

povratak na selo

Akcija !

Zadovoljstvo nam je da mozemo da vam ponudimo jednu jedinstvenu priliku za sve mladje ljude koji su na selu i koji zive od svog rada.

U saradnji sa Goranom Veljkovicem urednikom emisje ‘Domacin’  koja se emituje sveke subote  na TV Prvoj  u 8:20  omogucava se ova prilika za sve koji se jave putem ovog bloga.

Uslovi su ipak da to budu mladi ljudi, mladji bracni parovi  i pojedinci do 50. godina starosti, a koji imaju entuzijazma za to sto rade , i vide perspektivu na selu .

Kao i za novopecene koji su odlucili da napuste grad i krenu u novi i bolji zivot !

Ovo ce biti odlicna prilika za sve vas koji zelite da promovisete svoj usluge i proizovde!

Jednu od emisja Domacin mozete da pogledate ovde:

Ostale mozete naci na youtubu.

 

Na ovaj nacin pospesujemo mladje da ostanu na svojoj zemlji, i sacuvaju je, da unapredjuju svoj zivot i sopstvene porodice, kao i da stimulisemo neke novopocene seljake.

ZIVOT je na SELU!

Sve je besplatno naravno.

Prijavite se da se dogovorimo! Popunite donju formu, u komentaru se predstavite i ostavite vas kontakt telefon.

Tag Cloud