Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Archive for the ‘Kako napraviti’ Category

Urbana opasnost (Kako živeti van sistema). Iskustva ljudi. (video)

Zivot van urbanih gradova

Svoje zalihe hrane-nezavisna porodica

Kakve opasnosti krije život u velikim gradovima?

Iskustvo ljudi iz 1929. god za vreme velike krize i trend dešavanja u svetu nam govori da je potrebno da se što pre osposobimo za život u prirodi izvan sistema.

Ovaj film nema za cilj da zaplaši nekog, vec da podseti na neka turbulentna vremena koja su bila u našoj bliskoj prošlosti, kao i  da  poduči i iznese dobre ideje za sve one koji žele da žive van gradova, bliže prirodi.

Jednostavan ruski izum za recikliranja plasticnih flasa. Svako ga moze napraviti.

v

Evo jednog vrlo jednostavnog ali korisnog izuma i tehnike za iskorisavanje plasticnih flasa.. od kojih odmah dobijate korisnu sirovinu(traka-vezivo plasticno) za dalju upotrebu koja svakoj kuci treba. pre ili kasnije. U video klipovima  su prikazne tehnike, izum kako se to radi , i kako se moze koristi dobijena sirovina(proizvod).

sss

U videu se pokazuje kako se lako reciklira flasa i dobija prozivod -traka, te  kako se moze upotrebljavati dobijeni plasticni konopac-traka..

Gotovi proizvod

recikliranje plasticnih flasa

 

Ako ima jos slicnih na ovu temu javite nam , ili napisite u komentaru. Ili bilo koji praktican izum/tehnika, a da koristi za domacinstvo.

Video priručnik za samogradnju solarnih kolektora

solarni kolektor

solarni kolektor

Ovaj video priručnik je producirala Zelena akcija / Friends of the Earth Croatia.
Autor priručnika je Bruno Motik. “Papirnatu” verziju ovog priručnika, s popisom materijala i nacrtima, možete besplatno preuzeti u .pdf formatu s adrese: http://tinyurl.com/kolektori

 

Pogledati takodje i ovaj dobar sajt i forum na ovu temu paneli, kolektori,.. :

Jeftini solarni paneli od limenki – Kako napraviti?

 

 

Kako očistiti kuću nakon poplava da se ne pojavi opasna plesan!

Štete od ovih strašnih poplava su ogromne, ali šta dalje? Ima li i koliko spasa za poplavljeno kućanstvo? Poplave u kući, stanovima ili poslovnim prostorima definitivno stvaraju velike štete ali ispravnim i odlučnim postupanjem možemo ublažiti posledice i naknadnu štetu. Većinu posla možemo obaviti sami, priručnim svakodnevnim sredstvima i opremom. Ovdje vam donosimo kratke upute za postupanje nakon poplave u prostoru, kako smanjiti štetu i pre svega sačuvati zdravlje stanara! Smanjite štetu, djelujte brzo – sprečite nastanak plesni! Delite dalje.

poplave i sredjivanje kuce eko-proizvodi450x300

Najveća opasnost kod poplave u kući predstavlja brzi razvoj algi, gljivica i plesni kojima je dovoljno 48 sati da se razviju i započnu štetno delovanje.

Alge, gljivice i plesni deluju štetno na zdravlje ljudi, izazivaju infekcije, astmu, alergijske reakcije i brojne druge bolesti još dugo nakon poplava.

Poplave donose i nečistoće koje doprinose štetnom djelovanju i razvoju mikroorganizama. Nameštaj i parkete teško je spasiti – zato prvo zdravlje!

Čišćenje i dezinfekcija prostora

…prvo je što moramo učiniti nakon ispumpavanja vode i odbacivanja uništenih stvari.

Postupak čišćenja prostora nakon poplave u kući:

Uklonite vodu ispumpavanjem.

Pozovite agenta osiguranja za popis štete, fotografirajte prostor i oštećenja.

Uklonite tepihe, madrace i prostirke, bolje ih bacite jer se u natopljenim tepisima i drugim tekstilnim materijalima razvijaju i najopasniji mikroorganizmi.

Odeću treba odmah oprati i dobro osušiti. Nakon pranja i sušenja odeću spremite dalje od poplavljenog prostora!

Odvojite i osušite drvene predmete!

Komadi namještaja od punog drva – masive možda se mogu spasiti. Namještaj odvojite od mokrog poda aluminijskom folijom (plastična folija ne dozvoljava isparavanje vlage). Operite nečistoće sredstvima za čišćenje drveta ili parketa te dobro osušite krpom ili papirnim ubrusima. Izbegavajte sredstva na bazi hlora jer ćete uništiti površinu drveta.

Namještaj od iverice uglavnom je uništen nakon poplave i bacite ga što pre jer se natopljena iverica nemože popraviti ili je popravak skupa i ne isplati se.

Madrace, ležajeve i tapecirani namještaj najbolje je baciti, poplava stvara veliku štetu ali zdravlje je najskuplje! Gotovo je nemoguće potpuno očistiti i dezinficirati kauč, madrac ili tapeciranu fotelju! Poplavljeni tapecirani namještaj izvor je bolesti i treba ga se odmah riješiti.

Jastuke i prekrivače bacite!

Kućne aparate treba poveriti servisima, neki se možda mogu spasiti!

Električne instalacije treba proveriti elektro instalater i dati procjenu štete.

Laminate odmah uklonite, ako je poplava trajala nekoliko sati, parketi će početi bubriti, bolje ih je što prije ukloniti da se omogući čišćenje i sušenje podne glazure. Podignute i valovite parkete nemoguće je ispraviti, takvi parketi se vade i bacaju.

Vrijedne knjige i dokumente zamrznite u zamrzivaču!

Smrzavanjem dehidriramo – isušujemo vlagu iz papira, listovi se lakše odvajaju i zaustavlja se propadanje tiska papira! Knjige i dokumente ostavite u zamrzivaču nekoliko dana do nekoliko nedelja. Smrzavanjem isto tako spriečavamo pojavu plesni i gljivica u celuloznim materijalima.

Sve navedeno treba napraviti u što kraćem roku kako bi se što prije pristupilo čišćenju i dezinfekciji zidova!

Djelujte brzo i odlučno!

Kada ste uklonili uništene i oštećene stvari i podne podloge, treba pristupiti čišćenju i dezinfekciji zidova i podova.

Postupak čišćenja zidova nakon poplava:

Koristite zaštitne rukavice, obuću i maske za disanje oznake N95, imate posla sa štetnim mikroorganizmima i hemikalijama!

Grubo ostružite nečistoće sa zidova i podova, koristite lopate, četke, visokotlačne perače i usisavače za vodu. Skinite što više slojeva boje sa zida, to će ubrzati isušivanje zida i olakšati popravke nakon isušivanja.

Parni čistači su odlični za čišćenje i dezinfekciju nakon poplava, profesionalni se teško nabavljaju pa će i manji kućni poslužiti uz više truda i vremena.

Višak vode uklonite brisanjem.

Ako nemate parni čistač, možete zidove i podove čistiti četkom i otopinom sredstva za dezinfekciju (izosan). Treba oprezno koristiti kućna sredstva na bazi hlora! Profesionalna sredstva za dezinfekciju potražite u apoteci.

Zidovi i podovi se nakon čišćenja četkom i vodom mogu poprskati rastopinom sredstva za dezinfekciju ( prskalicom za cveće, ručnom ili leđnom).

Nakon čišćenja i dezinfekcije možete započeti isušivanje prostora

Kada je prostor detaljno očišćen i dezinficiran, može se započeti sa isušivanjem opremom za isušivanje ili prirodnim putem (vjetrenjem). Postupak strojnog isušivanja sa profesionalnom opremom traje tri do četiri nedelje, Vetrenjem, uz dobre vremenske prilike trebati će pričekati 3 – 8  meseci zavisno o godišnjem dobu. Kućni odvlaživači vazduha manje snage kakve možemo kupiti u radnjama pomoći će ali njihova uglavnom snaga nije dovoljna za adekvatno isušivanje zida nakon poplava.

Ako se voda nalazi u izolaciji ispod podne glazure – potrebna je specijalna oprema za vakumsko isušivanje izolacija i glazura.

Ne isušujte prostor prije detaljnog čišćenja i dezinfekcije!

Čistiti i dezinficirati treba odmah, čim pre, “na mokro”. Tako lakše čistimo i ne dozvoljavamo širenje spora i prašine po prostoru. Istovremeno, manja je opasnost od udisanja štetnih čestica! Ne postavljajte isušivače pre čišćenja i dezinfekcije.

Ako je hladno, ne grejite prostor prije dezinfekcije!

Grejanjem se ubrzava razvoj štetnih mikroorganizama. Greška je grijati prostor radi isušivanja prije čišćenja i dezinfekcije ili isušivati prostore samo grejalicama bez odgovarajućeg provetravanja ili strojnog isušivanja.

Ne gletujte i ne bojite zidove do potpunog isušivanja!

Razne glet mase i boje zatvaraju pore te se zidovi sporije suše, dobro je već za vrijeme čišćenja ostrugati što više boje sa zida! sve što bubri i odvaja se treba što prije ukloniti i time ubrzati sušenje. Za vrijeme sušenja pojavljivati će se kristali minerala na površini, ove kristale skidajte struganjem i odlažite što dalje od kuće, na mestima gde su oštećenja žbuke dublja, najbolje je ukloniti svu žbuku do zida, pričekati isušivanje i sanirati posebnim materijalima za sanaciju vlažnih zidova. Bojajte zidove kada ste potpuno sigurni da su zidovi suvi! Za proveru vlažnosti zida možete konsultovati specijalizovani servis.

aerotehna.hr/prenosi: dnevno.hr

pоvlаčеnjа vоdе  (klikni na tekst za otvaranj PDF)

poplave i ciscenje kuce

Vazdušni solarni kolektor – kako ga napraviti

Ovde ce biti rec o Pokaznom modelu.

Vazdušni solarni kolektori pomoću sunca greju vazduh koji se prirodnom ili cirkulacijom pomoću ventilatora kreće kroz kolektor.

Kolektor se sastoji od kućištametalne površine (apsorber) i staklene povrsine (pomoću nje se dobija efekat “staklene bašte”)

Princip rada je vrlo jednostavan – sunčevi zraci prolaskom kroz staklo zagrevaju metalnu površinu, a samim tim i vazduh koji se nalazi u kolektoru .

U ovih par slika prikazaću kako se pravi jednostavan solarni kolektor i neka moja tehnička rešenja za efikasniji rad solarnog kolektora.
Na ovoj slici je prikazan okvir kolektora , u ovom slučaju je to ploča od iverice ali za ozbiljniji model bih koristio vodootporan šper (OSB ploču debljine 12. mm) .

Solarni kolektori

U donju ploču se naprave dva otvora za cirkulaciju vazduha kroz kolektor, u donjem delu za ulaz,  a u gornjem delu za izlaz vazduha.

Da bi se cirkulacija vazduha usporila postavljaju se pregrade u dno kolektora, sa tim pregradama se daje više vremena da vazduh “pokupi” toplotnu energiju koja se stvara ispod metalne površine. Svaka pregrada je izbušena i vazduh kroz njih može da prolazi.

Solarni kolektor pravljenje

Za metalnu površinu (apsorber) sam odabrao aluminijumsku foliju debljine 0,1 mm ,  širine 1.m .

Ovakvu Alu-foliju muguće je nabaviti u Srbiji na dosta mesta, a kupuje se na dužni metar. Sa njom sam izbegao mukotrpno sakupljanje alu konzervi raznih napitaka, a i postupak lepljenja silikonom konzervi. Jednostavno se alu-folija postavi i pričvrstili na pregrade i na stranice u kolektoru i samim tim smo dobili – solarne grejne komore ispod alu-folije i apsorber kolektora…

Izgled kolektora pre postupka farbanja alu-folije (apsorbera). Da bi iskoristio sunčevu energiju u svaki postupak izgradnje kolektora, postavio sam sam ga na stalak i sačekao nekih 20. min..  Alu-folija se zagrejala na nekih 40 C  i bila je spremna za farbanje u crnu mat boju. Za farbanje sam odabrao silikonski crni mat sprej farbu.

Solarni kolektori izgradnja

..postupak farbanja sam prepustio mom najboljem pomoćniku …tatin solarko.

Po završetku farbanja, treba se sačekati bar 30. minuta da iz farbe ispari sav nitro i ostali dodaci koji se nalaze u farbi .

solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Tek tada postavite staklenu površinu na kolektor. Optimalna razdaljina izmedju apsorbera i stakla je 30. mm .

solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Gotov vazdušni solarni kolektor … spreman za testiranje

Merenje

solarni kolektori solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Merenje 1

merenje rada solarnog kolektora

Merenje 2

Merena vrednost u 12 časova. Spoljna temperatura 21 C

Ovakav tip kolektora može da služi za sušare, a i za grejanje prostorija.

Aside

ČUVANJE POVRĆA TOKOM ZIME

Image

USLOVI I DUŽINA SKLADIŠTENJA POVRĆA

Dužina skladištenja pojedinih vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prošlo posle berbe i uslova skladištenja.

Spoljašnji faktor koji najviše utiče na dužinu čuvanja povrća je temperatura. Održavanjem niskih temperatura u skladišnom prostoru smanjuje se gubitak vlage i sprečava uvenuće povrća, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trulež i smanjuje se sinteza etilena, koji takođe u velikoj meri utiče na kvalitet uskladištenog povrća.

Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. žućenja i gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, žućenje brokolija, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa šargarepe. Etilen pogotovo upijaju kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprike, patlidžan i krastavac, pa ovo povrće treba izolovati od povrća koje emituje etilen (dinje, paradajz, pečurke i najveći broj vrsta voća).

Krompiru i luku etilen pomaže da ne proklijaju pa ih je poželjno skladištiti u blizini povrća koje emituje etilen.

Velike količine etilena u zatvorenom prostoru obično potiču iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike važnosti redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladištenih plodova.

Prilikom skladištenja plodova treba voditi računa o sledećem:

-Skladištenju nameniti samo najkvalitetnije povrće – treba odstraniti sve plodove oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladište, ovakvi plodovi podložniji su gljivičnim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzročnici bolesti mogu proširiti na ostale, zdrave plodove.

-Povrće brati na vrhuncu zrelosti odnosno, kada plodovi imaju najveći kvalitet. Vreme i način berbe zavise od vrste i sorte.

-Tokom i posle berbe treba pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanička oštećenja.

-Za skladištenje proizvoditi kasnije sorte povrća koje isto bolje podnose.

-Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti pošto plodu oduzimaju vodu i brzo trule. -Sušenje većine plodova pred skladištenje nije preporučljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba držati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila čvrstinu.

SKLADIŠTENJE U PODRUMIMA I
POMOĆNIM PROSTORIJAMA

Image

Ukoliko se povrće skladišti u podrumu ili sličnoj prostoriji (šupa, pomoćna zgrada) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se sprečio ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji će ulaziti hladan spoljašnji vazuh.

Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i služi kao izlazni otvor za topao vazduh. Prozore treba prekriti mrežama koje će sprečiti ulaz insekata i glodara i zaseniti ih kako bi se sprečilo prodiranje svetlosti.

Najvažniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladišnom prostoru su temperatura i vlažnost vazduha.

Temperaturu treba održavati u rasponu od 0-4°C, dok se u rasponu od 4-10°C povrće može sačuvati samo kraći vremenski period.Temperatura se može pratiti uz pomoć termometra.

Kad god su spoljne temperature niže od onih u skladištu treba otvorati ventilacione otvore, a zatvarati ih u obrnutom slučaju. Kada spoljne temperature postanu jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi računa da ne dođe do smrzavanja uskladištenog povrća.

Drugi bitan uslov sredine koji treba održavati u skladištu jeste odgovarajuća vlažnost vazduha. Sušenje i smežuravanje predstavljaju veliki problem kod uskladištenog povrća, pošto nema korenovog sistema preko koga bi se nadoknadio gubitak vlage. Za većinu vrsta povrća optimalna vlažnost u skladišnom prostoru je od 90-95%.

Radi postizanja odgovarajuće vlažnosti preporučuje postavljanje posuda sa vodom ili pokvašenih džakova od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova slamom ili piljevinom ili kvašenje poda prostorije. Ipak, najefikasniji način za sprečavanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vreće ili gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje.

Vlaga u povrću obično se održava korišćenjem vlažnog peska, piljevine ili treseta. Plastične vreće, zemljani sudovi, metalne konzerve i plastične kante se takođe mogu koristiti kao ambalaža za pakovanje. Na plastičnim vrećama treba probušiti rupe prečnika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi se omogućio protok vazduha i sprečila kondenzacija.

Vlažnost u skladištu može se kontrolisati upotrebom vlagomera.

Skladišne prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako čistiti i održavati. Najmanje jednom godišnje treba izneti, oprati i osušiti svu ambalažu i police i pre njihovog vraćanja isprati zidove, plafon i podove.

Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladišteno povrće, treba imati na umu da on treba da je otporan na hladnoću i vlagu. Najbolje je izraditi ih od hrastovine

Image

ČUVANJE POVRĆA U JAMAMA I TRAPOVIMA

Image

Povrće poput šargarepe, krompira, repe,  kupusa… može se čuvati u trapovima.

Postoje ukopni i nadzemni trapovi.

Podižu se na terenima koji nisu ugroženi površinskim i podzemnim vodama. Pored toga što treba da je suvo, dobro je da zemljište bude blago nagnuto kako bi se obezbedilo brzo oticanje vode.

-Ukopni trap je ustvari kanal napunjen povrćem i prekriven slojem zemlje. Preporučuju se dimenzije: širina 50 do 100, dubina 35 do 100 centimetara i proizvoljna dužine. Dobro je između povrća stavi sloj čistog umereno vlažnog peska . On sprečava širenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća u trapu. Napunjen trap se prekiriva slamom, a potom se zatvara zemljom. Debljina zemljišnog sloja zavisi od jačine zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemljišta. Ako u toku čuvanja temperatura u trapu počne da se povećava ili dostigne pet stepeni celzijusa, trap se otvara i povrće se mora upotrebiti.

-Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povrće složeno na površini zemlje.U nadzemnom trapu povće je pod većim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, što zahteva bolju zaštitu trapa. Dimenzije trapa su najčešće 1,2m – 1,5m a mogu biti i preko 2m širine. Visina je oko 1,2 m dok se dužina određuje prema potrebi. Trapovi se po dužoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena što omogućava oticanje vode. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvišne vode. Trapovi se kopaju nekoliko dana prije stavljanja povrća na čuvanje. U trap se stavlja zdravo, neoštećeno povrće i to rastresito ili se slaže u redove sa ili bez preslojavanja pijeskom. Povrće se slaže na slamu u obliku kupe.

Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza.

Duž ove vrste trapova kopa se kanal širine i dubine oko 20 centimetara. On se prekriva rešetkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim sličnim materijalom. Na svaka tri-četiri metra dužine na ovu rešetku postavljaju se verikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara više od trapa. One obezbeđuju izmenu zraka u trapu.(Kod manjih trapova,postavlja se samo jedna ovakva cev)Cev zatvoriti mrežicom da miševi nebi ulazili u trap.

Kod nadzemnih trapova širine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se horizontalno na površini zemljišta. Horizontalna cev služi za dovod svežeg vazduha, a vertikalna za odvođenje vazduha iz trapa.

Tokom čuvanja u trapovima, povrće se mora redovno kontrolisati. U početku čuvanja poželjno je meriti temperaturu svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je ređa, svakih sedam do deset dana. Temperatura se meri u sredini trapa. Kada spoljna temperatura padne ispod 0ºC zatvaraju se ventilacioni otvori(slama), a ako dođe do povećanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.

Pri čuvanju u nadzemnim trapovima temperatura se povećava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do četiri stepena celzijusa. Viša temperatura u trapu ukazuje na mogućnost pojave bolesti ili  truljenje i tada se trap mora otvoriti i povrće izvaditi.

Najpraktičnije je izmešati više vrsta povrća u jednom trapu,  jer kad nam je tokom zime potrebno povrće  tada otvorimo trap samo na jednom mestu i izvadimo koliko nam treba raznih vrsta povrća.

KORISNI SAVETI

-Kupus se može čuvati u plitkim jamama koje su poduprte štapovima ili daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu jame, pa koren obložiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili štapova, pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti još jednu dasku i sve dobro pokriti slamom.

-Luk  je najbolje splesti u vence ili ga  staviti  u manje  mrežaste  vreće  i  okačiti  na  prozračno   i  suvo  mesto.

-Krompir, ako nije u trapu, treba svake sedmice promešati, jer se na taj način usporava izbijanje klica.

-Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaju sveže.

-Mrkva se čuva u sanducima sa mokrim peskom, tako poredana da se plodovi ne dodiruju. Za čuvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skraćenim lišćem, blizu ”glave ”.

-Isto tako, velika limena ili plastična kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i napuniti mrkvom po sistemu red vlažnog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i ”trap ” otvara prema potrebi.

-Cveklu koju ćete skladištiti  staviti u kutije s vlažnom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljajući razmak između korena. Redovno  je proveravati i odstranjivati korenove koji su počeli propadati.

-Zeleni paradajz,poređati u gajbice i ostaviti ga u skladištu.Paradajz će vremenom polako da dozreva,potrebno ga je samo povremeno proveravati i odstranjivati plodove koji su počeli da propadaju.

-Pasulj pre skladištenja sušiti na suncu uz redovno mešanje,skladištiti ga u džakovima u koje je ubačeno nekoliko listova oraha.

-Čičoku i celer čuvati poput mrkve u vlažnom pesku.

-Paprike(koje nisu mnogo mesnate)nanižu se na deblji konac u vidu venca i okače se na sunčano i promajno mesto da se suše.

-Orasi se čuvaju dobro osušeni u ljusci u hladnom, suvom i prozračnom prostoru u jutenim vrećama ili vrećama za krompir. Još je bolje rastresti ih u tankom sloju na tavanu.U takvim uslovima orahe je moguće čuvati 7-8 meseci pa i duže.

-Lešnik se  skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju i buđaju . U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. U takvom  prostoru poželjno je da se čuva  negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.

Recepti za zimnicu bez konzervansa

http://www.seminarskirad.biz/seminarski/kuvar-zimnica-bez-konzervansa.pdf

Tag Cloud