Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Beogradjanin Avio-mehaničar posao u “Jatu” i život na asfaltu zamenio je životom na selu-ovcama i pčelama

BEOGRAĐANIN IZ BLOKOVA POBEGAO NA SELO “Radim od jutra do večeri, ali nemam ni gazdu, ni šefa”

Posao avio-mehaničara u nacionalnoj avio-kompaniji i život na asfaltu Novog Beograda Saša Krstivojević (38) je zamenio ovcama i pčelama na očevini u selu Krčmar, podno Divčibara

moXktkqTURBXy82NTY5ODIwZWU1NmNmZWZmOWM5ZWNjNTAwMzc5MzllYS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Lakše je sa životinjama nego sa ljudima

“Neću da budem robot, nego svoj gazda”, objašnjava zašto je, za razliku od mnogih drugih, “migrirao” u suprotnom pravcu, iz velegrada na planinu.

Umesto u avio-servisu, s obzirom na to da ima diplomu vazduhoplovnog tehničara i godine staža u privrednoj avijaciji “Jata”, Saša danas radno vreme ima u ovčarniku, pčelarniku, među zasadima maline i šljive u Krčmaru. Domaćinstvo njegovih roditelja već godinama se uspešno bavi seoskim turizmom, a lane su osvojili i srebrnu medalju za rakiju na Sajmu šljiva. Teče med od pčela, mleko, sir i meso od ovaca.

– Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo. Život u velegradu se pretvorio u stalni stres i jurnjavu za nečim materijalnim, nečim što ne pričinjava nikakvo dugotrajno zadovoljstvo. Shvatio sam da se u toj trci pretvaram u nekog robota, a to nisam želeo. Zato je logičan izbor bio Krčmar – otkriva Krstivojević, dodajući da se nijednog trenutka nije pokajao što se “premetnuo” u seljaka.

Ne smeta mu ni što je, spreman za rad, na nogama već pre svanuća, ni što se iz novih “kancelarija” pod vedrim nebom odjavljuje kada sunce uveliko zađe za Divčibare.

elyktkqTURBXy9mNDc1ZGNjNzVlY2Q3ZTA4MmY2MGMwZDM1MTlkYTYyNC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Lakše sa pčelama nego sa ljudima

– Taj umor koji me stigne na kraju svakog dana je kao umor posle dobrog treninga, dakle, ostavlja me ispunjenim. Ali, sve što napravim, sam sam napravio. Nema gazde ni šefa. Uostalom, ako bismo svi bili direktori, doktori i razni menadžeri, ko bi onda ostao da ih hrani? Srbija je i dalje poljoprivredna zemlja, ja sam se našao u tom seljaku i osećam da je najveće blago u tome da budeš na svom i radiš za sebe – ističe Saša.

 

Izvor. blic.rs

Zene i majke koje su same izgradile kucu

ddd

Ovo su dva primera majki i zena koje su same izgradile svoju kucu za sebe i svoju decu.
Pogledajte i sami.

Prva je sa nasih prostora:

Srpkinja svojerucno trospratnu kucu sazidala – Jahorina planina

 

Samohrana majka sa četvoro dece napravila kuću prema uputstvima sa Jutjuba

samohrana-majka-kuca-youtube-n36pttac6hm2cg8yheij93zxwomk6e8lq79v58syy4

Kara Brukings je nakon razvoda sa nasilnim mužem ostala sama sa četvoro dece, i 2008. g. odlučila je da samostalno napravi kuću koristeći savete Jutjuba. Kara je jednostavno želela da svako njeno dete ima posebnu sobu, ali nije imala para da kupi kuću.

U to vreme Jutjub nije bio razvijen kao danas, tako da je bilo mnogo manje sadržaja na sve teme, uključujući i savete za izgradnju kuće. Bez obzira na to, Kara je uspela uz pomoć svoje dece da samostalno sagradi kuću, i dobila je na kraju dozvolu od grada za potpuno legalan i ispravan projekat.

Ne želi da moli za platu. Otišao u planinu da čuva ovce, živi bez struje i ne zali se

Radovan Popović (36) iz sela Vrbić kod Krupnja odlučio je da živi u planini, na imanju svog pradede, bez struje i bilo kakvih drugih pomagala primerenih 21. veku.

9gtktkqturbxy80zwuymzvkzwrhmdm3ntuxotgymgi2ztgxnzq0mwnlzs5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbm

Radovan obnovio pradedinu kolibu izgrađenu 1936

Popeo se Radovan na vrh Miletine kose, na 920 metara nadmorske visine, založio ognjište u kolibi sazidanoj 1936. godine i počeo da gaji ovce. Sa svoje dve ruke obrađuje i 10 hektara zemlje, a svaka parcela je kao pod konac sređena, pokošena ili uzorana.

Radovan kaže da je sam odabrao svoj put, potpuno drugačiji od onoga kojim su krenuli njegovi vršnjaci, rešen da ispuni zavet predaka da se zemlja ne zapusti i ne zaraste u korov.

vzsktkqturbxy8xmjq0owzimjawy2i5n2jmnjk4yzk4zjqxzdhimwzizi5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbm

– Radio sam ja u nekim firmama, u Vojvodini, od jutra do mraka. Spavao sam u hladnim sobama i čekao kada će se gazde smilovati da mi isplate zarađeni novac. Dok su moji drugari krenuli nizvodno, iz sela ka gradu, tražeći lepši i lakši život, ja sam odlučio da krenem težim putem. Uzvodno, uzbrdo ka Vujičić vodama i kolibi svog pradede. Nisam se pokajao jer sad živim od svog rada i u svojoj slobodi – priča Radovan.

U selo nije silazio dve godine, a do Krupnja odlazi tri ili četiri puta godišnje da kupi namirnice i dopuni kredit za mobilni telefon, koji mu omogućava kontakt sa ostatkom sveta.

– Pošto ovde nema struje, kupio sam jednu malu solarnu ploču, koja mi je dovoljna da napunim baterije za mobilni i tranzistor i da uveče uključim jednu sijalicu, da ne sedim u mraku. Inače, ustajem u četiri, a ležem oko ponoći i ništa mi nije teško – priča Rade, o kojem i ljudi iz Krupnja imaju samo reči hvale. Kažu, retko ga viđaju, ali su svi oduševljeni njegovom hrabrošću da živi ovakvim životom.

Nekada je u blizini Radovanove kolibe bilo još desetak koliba u kojima su ljudi boravili od proleća do kasne jeseni, ali danas nema nikoga. On je sam i društvo su mu ptice, ovce i poneka divlja zver.

– Nije me strah, navikao sam. Sretao sam vuka, ali nije bilo problema. Srećom, nema ih mnogo. Brinem o svojih 60 ovaca, jaganjcima i to mi je zadovoljstvo. Ovde sam našao svoj mir i da mi je struje, da mogu kupatilo da sredim, jer vode imam sa izvorišta, sve bi mi bilo potaman – kaže Radovan.

Postao junak filma

4znktkqturbxy9mogzhowm4ogmxogjinte2zdy4owzhmdzhzme4mwrims5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbm

Dobrivoje i Dobrila Pantelić, autori velikog broja dokumentaraca iz ovog kraja, snimili su film o Radovanu, koji je posle emitovanja na lokalnim televizijama privukao veliku pažnju. – Odmah su nas pozvali dobrotvori spremni da pomognu Radovanu. Ali, on ne traži milostinju, čak se i ljuti ako mu neko ponudi pomoć. Dogovorili smo se da ono što su prikupili dobri ljudi prihvati kao novogodišnji poklon – priča Dobrivoje.

 

Izvor. blic.rs

Kako se vodi biznis na selu u 65. godini

domacinstvo_sekler

Porodica Šekler iz sela Rudno osnovala je etno restoran i ugostiteljsko domaćinstvo početkom devedesetih godina prošlog veka. Posle više od dve i po decenije rada i danas dočekuju domaće i strane turiste na obroncima Golije.

Glava kuće je Milijana Šekler. Ona je i domaćica i marketing menadžer i glavna kuvarica. Drži porodicu na okupu i rukovodi poslom. Ima 65 godina.

domacinstvo_sekler1-340x453

Milijana kaže da nikada nije radila ni u državnoj ni u privatnoj firmi, ali je imala želju da počne nešto da radi za sebe. Deca su porasla pa ih je trebalo školovati.

„Kada smo počeli da se bavimo ovim poslom nismo imali mnogo novca, ali smo imali dobru volju i spremnost da radimo. I krenulo je kako treba. Davne 1990. godine otvorili smo restoran „Beli bagrem“ koji i danas radi, a turizmom smo slučajno počeli da se bavimo. Jedna gošća u restoranu se družila sa nama i u jednom trenutku me je pitala da li bi htela da je primim da u toku godine dolazi kod mene, da boravi u mom domaćinstvu i da je spremna za to da plati“, seća se Milijana svojih početaka u ovom poslu.

Tako je sve krenulo, počeli su i drugi da se interesuju, oni su ozbiljnije ušli u ovaj posao, postali su vidljivi na internetu i ulagali su sve više da bi povećali svoje kapacitete i pružili što kvalitetniju uslugu.

Milijana kaže da im niko nikad nije pomogao već su sve finansirali iz svojih sredstava, postepeno i onoliko koliko su mogli. Svake godine prelazili su stepenik po stepenik – sakupe nešto novca pa ga ulože u posao.

Ona naglašava da većih problema u poslovanju nije bilo, osim perioda hiperinflacije kada je sve gubilo vrednost preko noći jer sve što bi se danas zaradilo sutra već nije vredelo ništa. Zbog toga su dinare odmah morali da prebacuju u nemačku marku da bi sačuvali zaradu.

„Moj princip poslovanja je da sve radim profesionalno. Proizvodim samo ono što treba meni, mojoj porodici i mojim gostima. Oni kad pođu kući obavezno kupe i ponesu sir, kajmak, brašno od heljde, projino brašno, slatko i džemove. Kažu da je to kvalitet i svi se vraćaju ponovo po ko zna koliko puta“, priča Milijana.

domacinstvo_sekler2

Zanimljivo da se mali privrednici vrlo retko žale na uslove poslovanja iako svi znamo da oni nisu najpovoljniji. Za Milijanu u tom smislu problema nema.

„Uslovi poslovanja su super. Pa ja sam posao proširila. U nekom trenutku sam mislila i da stanem, ali evo i dalje proširujem kapacitete da bih mogla da ugostim sve koji žele da dođu u naše „Domaćinstvo Šekler““, naglasila je ona.

Za nju su izazovi – kako dočekati stranog gosta, kako komunicirati sa njima, kako se ophoditi kada vam dođe neka poznata ličnost ili velika grupa turista.

Ona kaže da radi ono što voli, a posao je toliko ponekad ponese da se dešava da radi i po 24 sata i potpuno zaboravi da ima 65 godina.

„Svakom bih poručila da ukoliko želi svoju firmu krene u posao sa dobrom voljom i pozitivnom energijom. Da posao shvati ozbiljno i onda nema čega da se plaši. Uspeh će doći“, savetuje Milijana.

Da može da vrati vreme Milijana kaže da bi se istim poslom bavila ali bi znala za lakši put i sigurno bi napravila jedno veliko etno selo, jer to je njen najveći san.  Vrlo je moguće da će to i uraditi jer još ima energije, volje i motivacije da to ostvari.

 

Izvor: BIZLife

Slozno selo-primer za sve. Kada se ljudi sami organizuju

Zgrada Doma kulture u selu Kovačevac nadomak Mladenovca dugih 17 godina ležala je napuštena, gotovo u stanju raspadanja, kada su meštani rešili da uzmu stvari u svoje ruke – i danas je ovo najveselije mesto u selu!

Sredjivanje1_1000x0

Zgrada je godinama bila napuštena

Bez ičije pomoći, ljudi iz Kulturno umetničkog društva “Ljubomir Ivanović Gedža” organizovali su se i ušli u zgradu koja dugo nije imala ni vodu, ni struju. Napuštena bina godinama nije videla predstavu niti nastup, a zgrada je dugo služila samo za glasanje kada se ono održava. Zato su deca, meštani i članovi KUD-a uzeli stvari u svoje ruke.

– Na samom početku radova dobili smo 50.000 dinara od opštine i to nam je do sada jedina pomoć od institucija. Uz pomoć ličnih donacija, besplatnog rada dece i meštana napravljena je nova bina, obnovljene su elektro i vodovodne instalacije, sanirani su toaleti, napravljen je klub za decu, sala za nastupe je opremljena novim reflektorima, zavesama, okrečen najveći broj prostorija, saniran krov, prostorije opremljene stolovima, klupama, raznom opremom…  – priča ponosno predsednik KUD-a Milan Mitić.

Sre_1000x0

Samoorganizovanje

Sredjivanje3_censored_1000x0

..i najmladji u akciji

Kako kaže, ovo je redak, ako ne i jedinstven slučaj da se iz napuštenih državnih zgrda ne uzima, već da se volonterski i o privatnom trošku sređuju. Sve to zahvaljujući meštanima, koji su nesebično doprineli, koliko je ko mogao. Jedan od njih je i Božidar Ivančević (24), momak kog je Srbija upoznala i zavolela kada je otplatio čitav dug za struju đacima u Gračanici. Iako živi i radi u Stoklhomu, nedavno je bio u svom rodnom selu i oduševio se kada je video šta su sve ljudi sami uradili.

– Momci iz KUD-a obavljaju nezamisliv posao, oprema i nošnje se pozajmljuju iz drugih mesta po Srbiji. Zamislite samo Nemanju Radojkovića, inače glavnog trenera i organizatora svega, kako isti dan kad je priredba odlazi na nekoliko različitih lokacija po Srbiji da bi na svoj obraz pozajmio opremu samo za to veče, a onda je sutradan vraćao istima. I sve to samo zato što nemaju sredstava da iznajmljuju opremu koja košta 140 dinara po danu po osobi, a kupovina opreme je preskupa, radi se o par hiljada evra – kaže Božidar.

A vesela dečica, njih oko 150, redovno trenira folklor u ovom udruženju i s ponosom nastupaju na novoj, sređenoj bini, ali i širom Srbije. Kako bi im u tome pomogao, Božidar je rešio da kupi nošnje i svu opremu koja im je potrebna kako bi nastavili sa nastupima! Kako kaže, on na ovaj način želi da podstakne da deca nastave sa kulturno umetničkim obrazovanjem kako bi ih to uizvelo na pravi put.

– Između ostalog većina učesnika u renoviranju Doma su inače moja braća, svi živimo u jednoj ulici gde smo svi rođaci i gde imamo sve vrste zanatlija, od policajca do vojnika. Svi smo udruženi i svi vodimo računa jedni o drugima. Mislim da je to jedina ulica u Srbiji u kojoj se nismo obraćali državi ni za šta, već smo sami nekako finansirali sijalice za uličnu rasvetu i to postavili da nam deca na bi išla po mraku. U ulici na razmaku od oko 200 metara imamo preko 20 dece i to je ono na šta smo najponosniji – priča Božidar.

Sredjivanje2_1000x0

A danas nova, renovirana i puna sala ljudi..

Danas je Dom kulture najveselije mesto, na kom deca redovno igraju, a ponosni roditelji i rodbina pune renoviranu salu. Međutim, fantastični meštani Kovačevca nisu tu stali – sada imaju sledeći projekat koji će takođe sami da urade, a to je restauracija Crkve prenosa moštiju Svetog Oca Nikolaja, koja već dugo čeka sređivanje krova i fasade.

Momci iz sela, inače majstori za fasade, organizovali su se i odlučili da ne naplate svoj rad, i pridružio im se čak i čovek koji iznajmljuje skelu – jer ni on za to neće tražiti novac! Sredstva, i to ne mala, potrebna su samo sa materijal, a Božidar je rešio da i ovog puta pomogne svojim prijateljima i komšijama pa je donirao sva sredstva potrebna za fasadu i krov crkve.

 

– Tako smo se mi mlađe generacije organizovali da sve to odradimo i ostavimo lepe tragove iza nas kao primer svojoj deci kako trebaju život živeti. Ja sam dolazio u Srbiju prošle nedelje samo zbog toga, i zajedno sa sveštenikom i majstorima sam izvrsio kontrolu stanja crkve, odlucili smo sta nam je najbolje činiti i isplanirali sve tako da radovi počinju u ponedeljak 18. aprila – ponosan je naš humani sagovornik.

I tako su žitelji Kovačevca, jednog malog mesta nadomak Mladenovca, postali pravi uzor za sve Srbe. Oni sada maju nove planove i želje, pa se nadaju da će imati pomoć kako države tako i drugih ljudi koji su spremni da podrže ovakve akcije.

– Najmanje će nam trebati finansijskih sredstava, tako da ne treba to da ih plaši. Mi smo jedno organizovano selo koje ima za cilj da svoju decu izvede na pravi put, ne očekujemo previsše od države, ali postoje stvari u kojima se to ne može izbeći, tako da im moramo oduzeti bar malo vremena – zaključuje Božidar.

 

Izvor: 24sata.rs

 

Video priručnik za samogradnju solarnih kolektora

ekoloski-proizvodi-solarni-kolektori-vrt

1. DEO:

Autor priručnika je Bruno Motik. “Papirnatu” verziju ovog priručnika, s popisom materijala i nacrtima, možete besplatno preuzeti u .pdf formatu s adrese: OVDE

 

2. DEO

Zelena akcija predstavlja drugi deo video priručnika za samogradnju solarnih kolektora za pripremu tople vode. U prvom delu mogli ste videti kako izgraditi kolektore (one crne ploče koje se bično postavljaju na krov kuće), a u ovom delu nauči ćete kako izgraditi spremnik topline (kako bi topla voda iz kolektora ostala topla još neko vreme nakon što sunce zađe iza horizonta ili iza oblaka).

Autor priručnika je Bruno Motik.

Kako izabrati idealan solarni kolektor

 

Primer zadovoljnog koji govori kako  je živeti u takvoj kući i koji su benefiti korišćenja

 

Ekološka sušara za voće i povrće

ISKORISTITI BESPLATNU ENERGIJU SUNCA
po principu URADI SAM

Sajt koji se bavi ovom temom, upućuje kako sam napraviti!

OVDE

 

Podelite i vi svoje znanje i iskustvo sa ostalima u komentarima ispod ovog teksta ili u fejsbuk grupi: Majstorija

 

 

Štrikanje i heklanje je zdravo-sprečava niz bolesti. Naučite i vi tu veštinu, evo kako..

Pletenje podstiče osećaj ponosa, uspeha ali i sprečava niz bolesti kod žena koje dnevno izdvoje sat i dvadeset minuta za ovu aktivnost

strikanje-1398172127-33906

 

Majstorija- zanati i domaca radinost 

Osobe koje pletu i heklaju smatraju da bavljenje ovakvim rukotvorinama ima terapeutsko dejstvo. To je potvrdilo i jedno istraživanje iz 2013. godine koje je sprovedeno na 3.500 osoba, koje je pokazalo da se 81,5 odsto učesnika osećalo srećnije nakon pletenja.

Ali da li ovakvi hobiji mogu da imaju dugoročne pozitivne zdravstvene koristi?

“Aktivnosti poput ovih koje stimulišu mozak korišćene su od strane terapeuta za ublažavanje simptoma depresije, kao i da bi se kod pacijenata obolelih od Parkisonove bolesti poboljšale motorne funkcije”, rekla je Šeron Gutman, terapeut na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

 

pletenje-korak-po-korak-58975-611x408-201311191452

Ona je otkrila da bavljenje aktivnostima kao što su slikanje, rukotvorine, muzika, meditacija, sitne kućne popravke i čitanje stimulišu mozak, smanjuju efekte bolesti koje su prouzrokovane stresom i sprečava smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Studija iz 2012. u kojoj je učestvovala 1.321 starija osoba, a koju je sproveo profesor neurologije i psihijatrije Jonas Geda sa kolegama, pokazala je pozitivne efekte pletenja, heklanja i igranja igara. Skoro 200 učesnika imalo je blago kognitivno oštećenje, stanje između normalnog starenja i demencije. Istraživači su otkrili da oni koji su se bavili rukotvorinama, kompjuterima, igranjem igara i čitanjem su imali 30 do 50 odsto manje šansi da obole od neke vrste oštećenja mozga, za razliku od onih koji se nisu bavili ničim.

 

Duže vunene čarape, modernog dizajna

Duže vunene čarape, modernog dizajna  (updete, slika sa fejsbuka)

Gutman kaže da je jedan od razloga taj što se angažuje nekoliko režnjeva mozga, a njihovim aktiviranjem stimuliše se povezivanje nerava koji onda funkcionišu brzo i efikasno. Što više koristimo ove veze kako starimo, izgleda da sve više čuvaju funkcije mozga i sprečavaju bolesti poput demencije.

devojka-1398186210-33920
Ovde mozete da se priključite  fejsbuk grupi koja okuplja različite zanatlije i ljude koji vole da majstorišu:
Možete čitati i skinuti odličan priručnik za one koji se žele baviti štrikanjem (pletenjem)

Burda- Zadovoljstvo u Pletenju, Priručnik za početnike. štrikanje (pletenje)

 

Pogledajte i video kako se plete bez igala- Kako da ispletete šal bez igala:

 

Procitajte i :

Najbrži i najoriginalniji način: Kako da ispletete šal u kartonskoj kutiji

Poslužite se ovim trikom koji spada u najoriginalnije načine pletenja.

Isecite karotonsku kutiju na dva dela, a potom na obe polovine napravite otvor koji će u završnoj fazi pletenja odigrati važnu ulogu. Delove kutije spojite u jedno, a potom spojene ivice isecite na sitne delove, a svakli drugi delić sklonite sa kutije. Ovi “otvori” će poslužiti kao najbolja podloga za pletenje. Početak pletiva zalepite na spoljašnji deo kutije i počnite da pletete, sa spoljne strane iseckanih pločica obmotajte pletivo, potom dodatni sloj pletiva provucite kroz postavljeno pletivo i nastavite “pletenje” sa unutrašnje strane kutije.

Majstorija- zanati i domaca radinost 

Odlepite početak pletiva i provucite šal kroz otvor na dnu kutije. Pletivo provačite kroz spoljašni delove kutije, i lagano skidajte pletivo sa nje. Zategnite krajeve pletiva na kraju.

 

Pogledajte za kraj i ovo (klikom na link ispod):

Pletenje, heklanje: Rečnik pojmova i čitanje mustri, shema [linkovi]

 

 

Uredio: Svi u selo, kurir_ zena,  Autor: Stil / washingtonpost.com

Imanje sa kucom na poklon u zamenu za izdrzavanje

Poklanjamo ozbiljnoj domacinskoj porodici kucu
i 3. hektara imanja u selu izmedju Raske i Kraljeve za dozivotno izdrzavanje.
Pozovite za vise informacija
063/7203707

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

kuca

kuca

pomocna zgrada

pomocna zgrada

Basta izdvojena..

 

Koliki je znacaj biljke konoplje? Najbolji svetski ekološki automobil – napravljen od konoplje. Ozivimo biljku !

Najbolji svetski ekološki automobil – napravljen od konoplje

konoplja eko auto
Nikada ne biste mislili da jedna biljka može da reši većinu svetskih problema, a može. Konoplja ima preko 50.000 namena. Zašto je ova biljka i dalje ilegalna izaziva zbunjenost kod mnogih. Može da se koristi za sve – od odeće, preko medicine, industrije, goriva i mnogo drugog; konoplja je definitivno velika pretnja raznim korporacijama koje kontrolišu energiju, zdravlje i mnoge druge industrijske grane. Mnoge korporacije će videti procent profita u konoplji kad bude legalizovana. Ovaj članak će se posebno fokusirati na automobilsku industriju.
Najbolji svetski ekološki automobil, Kestler, je dizajniran u Kanadi od strane Calgary-based Motive Industries INC. Za razliku od vlade SAD-a, kanadska vlada je otvorila farme konoplje i aktivno podržala industriju Sative l i njen potencijalni benefit za nas i našu okolinu.

srb-marihuana

Automobil razvija najveću brzinu od 90 km/h domet od otprilike 100 milja (160,9 km) pre nego što mu je potrebno punjenje. Pokreće ga motor konstruisan od kompanije iz Quebec-a TM4 Electrodynamic Systems.
Težak je oko 2500 funti(1134 kg) i ima prilično povoljnu cenu zahvaljujući tome što je konoplju veoma lako uzgajati i što ne zahteva ništa osim sunca. Može da primi 4 putnika i proizvodna verzija bi trebala da bude dostupna ove godine. Od otkrivanja ovih informacija pre par godina, sve se odjednom utišalo.
Telo automobila je kompletno otporno na udarce i potpuno je napravljeno od konoplje. Kad mislimo na kola mislimo o gorivu, čeliku, zagađenju itd. Iako smo imali neke inovativne i vizualno prijatne automobile na putu, teško je ignorisati čist udarac na okolinu koji su kreirali moderni automobili.

big_bud_marijuana
Ovo nije prvi put da vidimo da automobil od konoplje pravi buku, da li ste znali da je Henrry Ford proveo više od decenije u istraživanju i gradnji automobila Model T? On je bio 1940-tih potpuno naprvavljen od konoplje. Ovaj automobil je bio 10 puta jači od čelika i takođe je bio dizajniran da se pokreće konopljinim bio-gorivom! Šta se desilo toj ideji?
Činjenicu da je bar jedan od najvećih proizvođača pokušavao da pruži svetu vozilo koje je sigurno, jako i čisto za okolinu je dobro znati. U isto vreme njegov izum je istrpeo toliki pritisak da je to žalosno. Kako smo pobegli od tako očiglednog i inteligentnog otkrića, da bi koristili benzin, čelik i druge neharmonične materijale? Važno je zadržati u svesti ne samo da li treba da pratimo faktor zagađenja proizveden materijalima koje koristimo, nego treba da budemo svesni zagađenja uzrokovanog od proizvodnje i kreiranja automobila od sirovina.
U vezi konoplje ona odgovara svim Eko-standardima koji danas postoje; stvarno rastura. Suspenzija ove tehnologije je velikim delom zasnovana na činjenici da je konoplja stavljena van zakona u SAD-u 1937. godine zbog potencijalnog štetnog efekta koji je mogla da izazove na mnoge moćne industrije u to vreme.
Kestrelovo telo napravljeno od konoplje je odlično prošlo na testovima sudara za razliku od čelika, paneli su se vratili u prvobitni oblik nakon sudara. Konoplja takođe ima iste mehaničke karakteristike kao staklo. Čak je lakša od stakla i te karakteristike pojačavaju efiksnost u potrošnji goriva.
Najstariji zabeleženi podaci o uzgajanju konoplje su iz Kine pre 5000 godina. Hiljadama godina 90 % svih brodskih jedara i konopaca je bilo napravljeno od konoplje. Konoplja je beskonačan, neiskorenjiv resurs. Samo iz tih razloga je pretnja za naš trenutni finansijski i ekonomski sistem. Čini se da je naš sistem iskorišten da se opravda zašto produkt kao ovaj ne može da bude na tržištu i masovno distribuiran. Vreme je za promenu i vreme je da mi implementiramo nove metode i tehnologije koje su u harmoniji sa planetom.

Preuzeto fejsbuk stranice Konoplja linkovano ka izvoru www.collective-evolution.com/

Vest jos iz 2010 koja je prenesena na cbc.ca/news

Kao i ovde http://www.truthonpot.com/

Auto od konoplje napravljen u Kanadi

Jos jedan izvestaj

i jos jedan

Sajt .. http://www.hempcar.org/

 

 

RENESANSA KONOPLJE

U svetlu renesanse konoplje ponovo je sve veci interes za gajenjem konoplje u mnogim zemljama sveta. Ovim zemljama se pridružila i naša. Reč je pre svega o ekološkim razlozima, povratku prirodnim, biorazgradivim meterijalima, rešavanju problema životne sredine i diverzifikaciji poljoprivredne proizvodnje.

 

Ovako u nekim zemljama sa modernim masinama se obavlja zetva konoplje

Poenta je svakako da trebamo da forsiramo ono sto nam moze koristiti. Sto nas moze unaprediti, ili olaksati nam zivot.

Konoplja navode neki izvori se moze  iskoristi za oko 50 000 namena.

konoplja,kudelja,kanabis

Internet je prepun korisnih informacija o upotrebi konoplje-kanabisa u najrazlicitijim svrhama.

Ovo bi drzava obavezno trebala da iskoristi u svrhu ozivljavanja privrede, podizanja standarda. Ova biljka se vrlo lako uzgaja i dostupna je svakom. Na drzavi je da organizuje i uposli stanovnistvo ako zeli, a da moze aspolutno moze.

U svetu to mnoge drzave uveliko rade, i to one koje su mnogo razvijenije od Srbije.

No posto je najgora opcija ocekivati od drzave pomoc, najbolje je da pojedinci preuzmu stvar u svoje ruke i rade ono sto im je u mogucnosti.

Ovde je jedan zanimljiv tekst  koji navodi istorijske momente u vidu retrospektive desavanja

ISTORIJA UPOTREBE MARIHUANE 10 000 GODINA KORISCENJA KONOPLJE

Jos ponesto o konoplji mozete ovde procitati

Proizvodnja i uzgoj konoplje  kao i ovaj 

Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa – IRKA

I mnoge druge, kako sad vec i na nasem jeziku, a  narocito na engleskom. Koristite google.

Šumska obdaništa, novi pristup vaspitavanju dece

Radikalni povratak prirodi kroz šumska obdaništa, u kojima je deci dozvoljeno da se bez nadzora vaspitača pentraju po drveću i igraju vatrom, proširio se poput požara širom zemlje. Da li će koncept „Waldkindergartena“ postati sledeći izvozni uspeh Nemačke?

Prohladno novembarsko jutro a pola tuceta dece sedi u krugu, pevajući pesmice i igrajući se. Prilično standardna slika vrtića kakvi postoje širom sveta, rekli biste. Ali, ova deca sede na trupcima u šumi, okupljena oko logorske vatre. Ovo nije obično obdanište, ovo je šumski vrtić – „Waldkindergarten“.

Svakog jutra, bez obzira na vreme, 21 dete pristiže u ‘Die Kleine Pankgrafen’ u Karov, grad severno od Berlina, u jedan od preko hiljadu i po „šumskih vrtića“ koliko ih trenutno ima širom Nemačke. Pokret se takođe širi i preko nemačkih granica, postavši popularan u većini kontinentalnih evropskih zemalja. Velika potražnja je i u Japanu i Južnoj Koreji a veliko interesovanje su nedavno pokazali i Amerikanci, Kanađani i Britanci.

VLUU L100, M100  / Samsung L100, M100

Živa u termometru je na tački smrzavanja ali ovog ledenog jutra ujedaju i istočni vetrovi, koji čine da se hladnoća oseća kao da je još nekoliko stepeni hladnije. Ipak, rukovodilac vrtića Torsten Rajneke nasmeši se na izraženu zabrinutost reportera za dobro stanje dece. “Nije ovo ništa”, kaže on. ‘Kakvo god da je vreme’ (Whatever the weather) nije samo izreka. Ostajemo napolju sve dok studen ne dostigne -28 stepeni Celzijusa. Deci nikada nije hladno. Ona i njihovi roditelji znaju kako da se oblače. Ona su … kao mali luk – ufačlovana u višestruke slojeve tople odeće”.

Ako se hladnoća već i spusti do ekstremno niskih temperatura, deca (a i nastavnik s njima) mogu potražiti predah u prenosivim logorskim šatorima (u kojima je takođe moguće naložiti logorsku vatru), ili u maloj drvenoj učionici – ipak, Rajneke insistira da deca provedu veći deo svog vremena na otvorenom, čak i onda kada sneg napada do visine od jednog metra.

Najslađi su zalogaji kaljavih prstića

Prošle zime je bilo toliko snega da su deca izgradila iglo – bez ičije inicijative sa strane, sasvim sama. Tek će se videti kako će biti ove sezone i da li će biti dovoljno snega za još jedan iglo, čija izgradnja decu veoma privlači i zabavlja. A nije ni nužno da četiri nastavnika, koliko ih ima u ovom „šumskom logoru“ sve vreme zabavljaju svu decu i drže im pažnju. S vremena na vreme deca su ostavljena bez nadzora i, čim plamen vatre počne da trne, četvorogodišnji Fin dodaje sveže cepanice na vatru. Ostala deca raspiruju vatru grančicama.

Kako nastavnici primećuju, deca ne pokazuju bilo kakve znake zabrinutosti. “Možda nemam toliku kontrolu niti ih mogu uvek videti ali znam gde se nalaze”, kaže Rajneke. “Naše odsustvo im omogućava da bolje procene rizike. Ideja je da deca (neke stvari) uče sama, da uče jedna od drugih, kao i da uče iz sopstvenih iskustava i grešaka”, objašnjava on. Ova filozofija se odnosi i na vatru.

Nihal Öz, još jedna među vaspitačima, podsetila se jednog mališe iz šumskog vrtića koji je dugo stajao neposredno uz vatru ‘da bi video šta će se desiti’. “Došao je i rekao ‘izgleda da mi noge nisu izgorele’. Tako smo svi posedali na tle, a ja sam im pričala o vatri, pokazujući im šta se dešava ako neke stvari ostanu izložene dejstvu plamena.”Diskusije poput ove bliske su i neposredne, pa je na taj način svako dete u Waldkindergartenu u mogućnosti da „oseti“ ovakve lekcije i doživi ih. Malo je organizovanih aktivnosti u trenutku kada dođe vreme za užinu oko 11 časova, kada vaspitači donose sveže voće koje se seče ali i pojede direktno nad posudom – hvata se, naravno, dečjim ručicama spečenim od blata, ukaljanih tokom jutarnjeg lova na puževe, ili tokom izgradnje kućice na drvetu.

6a00d8341d758b53ef01538ff2aafe970b

Nakon užine, neka deca pitaju vaspitače da li mogu da odu do magarčića iz logora, dok bi druga radije išla na penjanje. Nigde u vrtiću nema ugrađenih lestvica, jer, kako kaže Rajneke, “ovde je svako drvo za penjanje“. Deca se mogu uspentrati na bilo koje, kad god žele, penjući se onoliko koliko žele. Jedino je pravilo da im nastavnici mogu pomagati samo dok se spuštaju, ali ne i pri penjanju.

“Ovo ih čini daleko pažljivijima i opreznijima, jer moraju da steknu poverenje u sebe”, kaže Oz. “Padaju s drveća jedino onda kada njihovi roditelji dođu ovde, jer tada pomisle: ‘tata će biti tu da me spasi’. ”

Ute Šulte – Osterman, predsednica nemačkog Saveza vrtića prirode i šuma (BVNW) kaže da, osim jedne slomljene noge, nije bilo ozbiljnih povreda tokom dvadesetogodišnje istorije te organizacije. “U našim je vrtićima daleko manje nesreća nego u redovnim vrtićima zatvorenog tipa, jer imamo manje a i mekše zidove i podove – lišće i blato”, kaže ona.

Šulte – Osterman, koja je takođe trener na Univerzitetu primenjenih nauka u Kilu, kaže da život i boravak na otvorenom čeliči decu, smanjujući kod njih slučajeve prehlade i gripa. Epidemije vaški su takođe značajno smanjene, jer deca nisu ograničena na zatvoreni prostor. Postoji, međutim, daleko veći rizik od dobijanja Lajmske bolesti, usled ujeda krpelja koji se nalaze u prirodi.

Jedna studija iz žurnala za istraživačku dermatologiju je 2006. objavila otkriće da deca iz šumskih vrtića imaju 2,8 puta veće šanse za ujede krpelja, a četiri puta veće šanse da dobiju Lajmske bolest od dece u vrtićima zatvorenog tipa.

Sa vaspitačima od krvi i mesa
Šulte – Osterman kaže da nad svi ovim rizicima prevagu imaju mnogobrojne “sveopšte” mentalne i fizičke prednosti dečje igre pod vedrim nebom. “U deci koja su provela svoje najranije detinjstvo u šumskim vrtićima formira se mnogo dublje razumevanje sveta koji ih okružuje, a dokazano je i da često poseduju mnogo više samopouzdanja kada kasnije krenu u školu.”

obdaniste

Ona kaže da su ovakve ‘školigrice u prirodi’ verovatno započele u eri hipika i emancipacije akademskih struja tj studenata – ovaj pokret je zapravo nastao u Danskoj 1950. godine, a prvi vrtići u Nemačkoj otvarani su tokom 1960-tih. Roditelji danas potiču sa svih nivoa društvene lestvice. U njih su uključena deca iz svih slojeva: od dece prodavaca u radnjama do radnika i lekara, medicinskih sestara pa su, čak, u vrtiću uživali i mladi naraštaji čiji roditelji sviraju u jednom nemačkom pank bendu. “Imamo više zahteva za prijem dece no što smo u stanju da ih primimo. Nikako da nađemo dovoljno mesta za sve njih iako se nova obdaništa neprestano otvaraju.”

Uporedo s ovim nemačkim pokretom koji napreduje brzim tempom, Šulte – Osterman upravlja svoj pogled na ostatak sveta; ona je imala glavnu reč na inauguralnom ‘Međunarodnom kongresu Waldkindergärten’ u Berlinu. Na njega je pozvano više od 350 delegata, kako bi razmatralo načine za širenje ovakve filozofije obrazovanja najmlađih u što više zemalja sveta, posebno u SAD i Velikoj Britaniji koje su dosad najviše oklevale u prihvatanju otvorenih obdaništa.

Prvi američki vrtić ovakve vrste, Školica Majke Zemlje (Mother Earth School), otvorena je 2007. u Portlandu, Oregon. Postoji ih samo nekoliko u Velikoj Britaniji, uključujući jaslice na otvorenom ‘Tajna bašta“ u Fajfu, Škotska, koji radi 49 nedelja u godini i ima četrdesetoro upisane dece.

Šulte – Osterman misli da bi opsednutost zdravsteno – bezbednosnim propisima u SAD i Velikoj Britaniji možda usporilo usvajanje ove ideje, premda ističe da su se šumska obdaništa pokazala veoma popularnim u Japanu, koji je takođe poznat po svojoj ekstremnoj birokratiji.

“Naš najveći uspeh je bio instalirati ovakve institucije u Japanu, gde je obrazovanje i te kako regulisano. Pomogli smo im da se ovakav metod predškolskog obrazovanja iz ruku vlasti vrati među ljude od krvi i mesa.”

“Neki roditelji su zabrinuti da Japan postaje isuviše naglašeno haj-tek društvo, te da njihova deca, usled prejakog uticaja visoke tehnologije, nemaju vremena da komuniciraju sa prirodom. Zbog toga su veoma zavoleli koncept šumskih obdaništa,“ objašnjava Hiroe Kido, japanska studentkinja koja piše postdoktorsku tezu o pokretu šumskih obdaništa. U Japanu ih ima više od stotinu a njihov broj će se uskoro udvostručiti.

izvor. bif.rs

Tag Cloud