Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Archive for the ‘Zakoni zdravlja-kako biti uvek zdrav’ Category

Jovan Memedović: Roditelji, vaša deca boluju od nedostatka prirode!

Gradska deca imaju jednu dijagnozu a to je nedostatak prirode“ – započeo je svoje izlaganje Jovan Memedović, autor i voditelj emisije „Sasvim prirodno“

Deca i priroda

A dokazano je da nedostatak prirode prouzrokuje: nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samostalnosti, oskudni su u komunikaciji. Sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, loše držaje tela, ravne tabane, nedostatak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osećaju tu problem, i onda brže-bolje šalju decu na neke sportove, ali to nije to – deci treba priroda. Mi smo biološka bića i tek kada smo u prirodi, onda smo ono što jesmo.

Ekipa emisije „Sasvim prirodno“ napravila je eksperiment i probala da okupi što više gradske dece i da ih bez roditelja izvede, najpre u jednu seosku sredinu, a zatim i u potpunu divljinu.

„Planirali smo da to traje tri dana i odmah smo imali nekoliko problema, zbog toga što roditelje NE ŽELE da puste svoje dete tek tako u divljinu – plaše se, imaju strahove. Jednostavno, opšti stav roditelja je prezaštićivanje. „Ne, on će se prehladiti“, „Ne, on može da se ogrebe“, ili da se ne znam šta desi itd.“

Sa gradskom decom u prirodi. Nije im bilo ništa. Svi su se živi i zdravi vratili kući…

Sa gradskom decom u prirodi. Nije im bilo ništa. Svi su se živi i zdravi vratili kući…

U novoj epizodi svoje emisije koju je ovom prilikom najavio, Memedoviću u povezivanju dece sa prirodom pomažu poznati dečiji pisac Uroš Petrović i dr Ranko Rajović, predsednik Mense za Srbiju: „Ovaj program nisam izveo sam, postoje ljudi koji se na isti način ovim bave – dr Ranko Rajović i dečji pisac Uroš Petrović zajedno rade na tome, drže neke radionice po predškolskim ustanovama i na drugim mestima, ubeđujući roditelje i vaspitače da deci treba priroda.“

Dr Rajović objašnjava koliko nedostatak prirode štetno utiće na decu: „Mi imamo u Srbiji svako drugo dete od pest godina sa poremećajem fine motorike, ravni tabani kod 70% dece, usporeniju akomodaciju oka. Kad se sve to sabere, imamo problem u školi. Jer kada to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba i ti problemi kasnije se mnogo, mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete upravo u tim privm godinama života, od sedme-osme do dvanaeste bude što češće u kontaktu sa prirodom.“

Fizički razvoj i mentalni razvoj su usko povezani, jedno bez drugog jako teško idu. Poznato je i da se bolje razmišlja dok se šeta.“ objašnjava Uroš Petrović, koji je u pauzama fizičkih napora deci postavljao zagonetke i mozgalice.

„Sve se tako lako rešava kad izvedete decu u prirodu. Oni su vam tu, možetre da ih posmatrate, da ih usmeravate, da reagujete“ – objašanjava Memedović, zabrinut zbog toga što roditeljski strahovi otuđuju decu od prirode: „Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi.“

Zbog tog otuđenja, nije uopšte bilo lako pronaći decu čiji roditelji bi pristali na ovu avanturu, kaže Ranko Rajović: „To su gradska deca, ali ovo su znatiželjna deca i hoće da idu i žele da isprobaju, ali smo imali problem kad smo pravili grupu što neka deca neće da čuju da dođu, da spavaju u šatorima „Tu su bube!“, „Možda će da padne kiša!“, „Šta će da jedu?!“. Retko je videti danas decu da hodaju bosa, o ovde u divljini su po ceo dan bosonogi.“

Svoje gostovanje Jovan Memedović završio je porukom upućenom svim roditeljima: „Roditelji, pa to su vaša deca! Nemojte ih zatvarati, ništa im se neće desiti u prirodi. Njima treba potpuna sloboda – ne jedan letnji raspust i nekoliko dana, već pokušajte da to bude cele godine. Nedostatak prirode nije bolest, ali jednog dana to postaje velika nesposobnost i nemogućnost da bilo šta privrede. Sutra, daleko bilo, država će nam biti prepuna ovakvih ljudi, a na to treba da pazimo!“ upozorio je on.

Kukanje je u Srbiji jedina radna navika!

INTERVJU NEDELJE: LJILJANA BRALOVIĆ (47) IZ PRANJANA

Kukanje je u Srbiji jedina radna navika! (VIDEO)

Ljiljana Bralović (47) iz Pranjana voli za sebe da kaže da je seljanka koja piše pesme da umiri dušu. Sa suprugom i dvoje dece živi u selu koje je postalo poznato po improvizovanom aerodromu „Galovići“, odakle su četnici pred kraj Drugog svetskog rata spasli preko 800 američkih pilota. Nekada je u selu bila opština i pogoni za preradu voća i plastike, ali su ih komunisti premestili u Gornji Milanovac da bi selo kaznili zbog saradnje s generalom Dragoljubom Mihailovićem, koji je za vreme rata i u familiji Bralović bio rado viđen gost.

sela srpskaa

Ljiljana Bralović (47)

– U trećem milenijumu gazimo blato do kolena, a kada sevene blic foto-aparata, nestane nam struje – ne mora ni da zagrmi. Nažalost, danas je tako u gotovo svim srpskim selima. Pa nije Draža za vreme rata bio gost baš u svakom selu u Srbiji – uz podsmeh kaže Ljiljana.

Odakle takav cinizam?
– Nije to nikakav cinizam. Od Drugog svetskog rata sistematski se radi na uništavanju srpskog sela. Radnika možeš da uceniš, da ga nateraš da misli i ono što ni u snu nije snio. Seljak je nezavisan, ima svoj posed, izvore prihoda, svoj stav. Naravno, kao takav nepodoban je vlastodršcu. Kome treba podanik koji misli? Pošto seljak nije hteo pod korbač, uzeli su mu decu. Od bogatog i nezavisnog seljaka napravili su siromašnog radnika, zavisnog po svakom osnovu. Danas smo bogata zemlja puna siromašnih građana. Otuđeni smo od boga, tradiciju preziremo, siromaštva se ne stidimo, kukanje nam je jedina radna navika.
U Srbiji kao da je sramota biti seljak? 
– Ispada da je tako. U Engleskoj ako nemaš zemlju u posedu 150 godina kroz kolena, ne možeš dobiti plemićku titulu! Samo Srbi ostave opanke u vrzini, obuju cipele i popljuju mesto iz kog su krenuli. Na prečac postanu varošani i kad god nekoga hoće da uvrede kažu mu – seljačino! Odakle nam toliki varošani? Jesu li vanzemaljci naselili Beograd? Sa kog evropejskog dvora su emigrirali intelektualci u naše varoši? Jesu li ti poslanici, doktori, generali, akademici baš svi rođeni u gradu? Ko je rodio Mišića, Stepu, Teslu?
Šta vas onda motiviše za život na selu?
– Pitaju me često kako to da živim na selu. Kreativna, nadarena, komunikativna… A ja im kažem da čovek može da živi i na goloj steni ako tu nađe sebe. Ljudi su na Meteorima sagradili manastire na golim stenama na visini od preko 500 metara i tu žive. Svaki kamen, svaka greda, sve je u rukama izneto uz kozju stazu. Čak i zemlja za vrt! Neko je tu u veri i usamljenosti našao sebe i smisao života. Zašto onda bežati iz plodnog i rodnog šumadijskog sela, bogom danog da se u njemu živi i uživa? Ja volim svaku travku, svako drvo i breg moga sela. Volim ljude, tradiciju, običaje. Volim nezavisnost koju samo seljak može da ima.
Znači, nije ni tako loše? 
– Jedno je sigurno: seljaci su mnogo opušteniji od varošana jer ne brinu o tri elementarne stvari – da će umreti od gladi, da će se smrznuti i da će ostati bez posla. Većina savremeno-civilizacijskih blagodeti, zamislite, stigla je i u selo. Većina domaćinstava ima telefon, internet, auto… Mladi (ako ih ima) idu na koncerte, utakmice i pojedine kulturne događaje. Na promociju mojih knjiga dođe pola sela, a u Beogradu, kada autor okupi sedam ljudi, sve novine objave da je književno veče bilo dobro posećeno. Sve moje komšije čitaju, poznaju istoriju i tradiciju. Imaju genetsku mudrost i pored prirodne selekcije, koja je neminovno oslabila intelektualni nivo srpskih seljaka. Školovali su se i odlazili najbolji i najinteligentniji. Ne znam kako su se posle modifikovali u intelektualne invalide – malograđane.

Napisala sedam knjiga
Ljiljana je počela da piše poeziju još u gimnaziji, ali je prvu knjigu pesama, „Ptice su stvorene da lete“, objavila 2000. Dve godine kasnije iz štampe je izašla i druga zbirka pesama pod imenom „Balada zaboravljenom“. Ova darovita pesnikinja objavila je još tri knjige pesama: „Daleki koreni“, „Oči koje me traže“ i „Čovek i zid“, zbirku dečjih drama pod nazivom „Nije luda luda“ i knjigu pripovedaka „Priče ispod ožiljka“. Predsednica je književnog društva „Zapis“ iz Gornjeg Milanovca i član Udruženja književnika Srbije. U svojim pesmama piše o krizi na selu, a nedavno je na „jutjubu“ postavila pesmu „Krik za Srbiju“, kao poslednje upozorenje Srbima da će uništenjem sela uništiti i sami sebe.

Zvanična politika obećava bolje dane?
– Doskora su obećavali samo pred izbore, a sada sve češće i bez njih. Shvatili valjda da još samo seljake mogu da lažu. Je l‘ da da lepo zvuči: regresi, povraćaji, donacije, podsticaji… Kupio bi čovek deset hektara i došao da prevrće ovu crnu i čemernu zemlju kada sluša ministre i savetnike! I mi seljaci zadovoljno trljamo ruke: pogledao bog i nas! Srećni smo sve dok ne odemo po te đavolje darove.

Hoćete da kažete da je u stvarnosti sve drugačije?
– Ma da, jer onda krene zabava: na ovo imaš pravo, ako uradiš ono, a ono nikako bez ovoga. Donesi otud ovde, pa sada ovo onde, e, za ovo si zakasnio, na ovo nisi ostvario pravo, ovo je namenjeno za velike… Svaki seljak bi morao da zaposli po jednog pravnika i jednog ekonomistu, pa da možda i iskamči od države ono što mu je zakon velikodušno ponudio.

O svojoj deci
Anka završava veterinu, voli selo i verujem da bi rado živela okružena životinjama i prirodom. Milan je umetnička duša, studira grafički dizajn, posao koji može da radi gde god poželi. Ja ih ne uslovljavam i ne ograničavam. Želim da se razlivade na onu stranu gde ih srce vodi. Želim da budu srećni, ali ne po mojim merilima sreće, već po svojim.

449393-kkk

Ne beži od sela i korena! Ljiljana Bralović (47)

Gde grešimo?

– Boli me kad vidim da moj narod pati, a pati, to je evidentno. Pati daleko više nego što za to ima stvarne razloge. Mediji nam nameću dobar deo patnje jer nam nameću i dobar deo potreba. Bombarduju nas informacijama o bogatim, nezasitim, večno gladnim materijalnog i ekskluzivnog. Onda i mi patimo što nismo kupili najskuplji „mercedes“, nismo letovali na Majorci, nemamo markirane krpe… A niko da se požali na malo lepih reči, nežnosti, ljubavi i umetnosti. Kako da se žali običan smrtnik kada za tim ne vape ni naši ideali: folk zvezde, sterlete, modne ikone. Konformitet je ispred duševnog blagostanja, te smo nesrećniji od nesrećnih.
Ima li nade za Srbiju?
– Verujem da ni prorok Jeremija to ne bi znao. Kad ovi naši političari sve isprobaju, možda i shvate da ova naša lepa, rodna i blagorodna Srbija može da živi jedino od poljoprivrede i možda malo od turizma. Kada se donesu pravi, pojednostavljeni zakoni i počne njihova primena, kada seljak ne bude više građanin drugog reda, kada se budu znale cene, način otkupa i plasmana proizvoda, možda će nam svima biti bolje. Kada će to biti, ne znam. Hoće li? Mora. Inače ćemo nestati.
izvor
alo.rs

Prirodni porođaj – Kućno porađanje

 

Najlepša i najvažnija moć koju žene imaju je lepota i snaga nošenja deteta u sebi i donošenja dece na svet.

 

kucno poradjanje

 

Nažalost, mi se – u našem društvu, toliko mešamo u prirodne događaje, da maksimalno ometamo prirodu u ovim procesima.

Kada je Bog stvorio ženu, podario joj je mnoge plemenite osobine i sposobnosti. Jedna od njih je urođeno znanje o porađanju koje svaka žena nosi duboko urezano u sopstvenom biću. Ti potencijali mogu doći do izražaja samo u slučaju kada se žena porađa na prirodan način.

U današnjim savremenim uslovima u našoj zemlji takav porođaj žena sebi može da obezbedi uglavnom samo u kućnim uslovima. U bolničkom okruženju u kome se danas obavi najveći broj porođaja od porodilje žena se pretvara u pacijenta, ona se ne porađa nju porađaju a prirodan tok ovog procesa se remeti i vrlo često otežava i produžava.

Osnovne potrebe žene tokom porođaja su: prvo – da ni na koji način ne bude posmatrana, i drugo – sigurnost.

Na osnovu podataka do kojih se došlo iz iskustva doktora i babica koji su u kućnim uslovima porodili na hiljade žena kao iz iskustva samih žena koje su se porodile na ovaj način može se reći da:

 

Žene kod kuće doživljavaju manji bol

Za ovo su zaslužni hormoni koje žensko telo prilikom prirodnog porođaja luči. Najvažniji među tim hormonima je oksitocin tzv „hormon ljubavi“ On uzrokuje trudove i zajedno sa endorfrinom ublažava bol. Tokom porođaja kod kuće, žensko telo će otpuštati te hormone u skladu s njenim potrebama i žena će se obično dobro snaći s bolovima tokom porođaja.

Kad žena pokuša roditi u bolničkom okruženju, postoji mogućnost da ovaj proces neće funkcionisati kako treba. Iako žena razmišlja racionalno o bolnici kao o “sigurnijem” mestu za porođaj, njena podsvest zna da to nije slučaj i ona će se osećati nesigurnom. To uzrokuje da njeno telo ispušta adrenalin, hormon koji deluje tako da se nivo oksitocina i endorfina spusti. Na taj način prolazi kroz veću bol nego što bi u vlastitom domu.

Žena ima manje intervencija kod kuće
Prvi razlog za to se odnosi na gore opisane nivoe hormona pri kojima adrenalin sprečava otpuštanje oksitocina te se porođaj može poprilično usporiti. To usporavanje predstavlja prirodni obrambeni mehanizam, stvoren da ukaže ženi na to da pronađe drukčije okruženje. Mnogi lekari ga tumače drugačije i pri tom intervenišu sa medikamentima koji će ubrzati porođaj. Ovi medikamenti mogu između ostalog uzrokovati probleme s bebom i često sami po sebi uzrokuju lančanu reakciju intervencija, koje opet mogu uzrokovati okončanje porođaja instrumentima ili carskim rezom.

Drugi razlog je taj što su bolnice sistemi koji moraju delovati efikasno, tj. delotvorno. Moraju imati procedure kojih će se držati svi zaposlenici kako ne bi došlo do haosa. To znači da sve žene moraju proći istu proceduru ako odluče tamo roditi. Nažalost, svaka intervencija je korisna određenom broju žena i kada se koristi ispravno – međutim, ako se vrši na svim ženama, često donosi više štete nego koristi. U bolnicama se ne uvažavaju izbori žena i osoblju je jako teško pružiti individualnu negu jer su ograničeni bolničkim pravilima. Ženama neće biti omogućeno da šetaju okolo i izaberu prirodni, vertikalni položaj za koje se zna da pomažu u ubrzanju toka porođaja. U porođajnoj sali žena je prinuđena da legne na leđa i tako se porodi suprostavljajući se sili gravitacije. Tradicionalni položaj na leđima je najgora moguća altrnativa i za ženu i za dete jer osim gore navedenog smanjuje i dotok kiseonika bebi.

Žena ima više prava kod kuće

U sopstvenom domu žena je ta koja određujete pravila. Neće osećati potrebu tražiti dopuštanje ako poželi nešto popiti ili posetiti kupatilo, a upravo se tako mnoge žene osećaju u bolnici. Sve to onda ima uticaj i na sam porođaj jer to je vreme kad se žena mora osećati snažnom i jakom u svom telu, a ne kao da je malo dete koje mora pitati za dozvolu ako želi ići mokriti. U sopstvenom domu žena može da jede i pije ako to želi. Mnoge bolnice, još uvek odbijaju ženama u trudovima dati hranu i piće, iako sva istraživanja pokazuju da je takva zabrana više štetna nego korisna. Dakle, žene dehidriraju i pada im energija upravo onda kada bi je trebale imati najviše.

U svojoj kući žena ima više privatnosti. Kada je privatnost na višem nivou porođaj će se odvijati lakše. U porođajnoj sali sa porodiljom se vrlo često pokušava voditi racionalan razgovor, obasjana je jarkim svetlom i izložena promatranju sve to stimuliše oslobađanje adrenalina i usporavanje porođaja.

Žena tokom trudova kod kuće može da promeni položaj da šeta da se kreće i tako ubrza porođaj. Kada se žene tokom trudova mogu slobodno kretati unaokolo i zauzimati vertikalni porođajni položaj,određene komplikacije se nikada ne pojave i mnoge uobičajene intervencije postaju nepotrbne..Na ovakav način smanjuje se upotreba sedativa, veštačkih hormona, epiduralne i dr. anestezije, klešta, bušenje vodenjaka, smanjuje se broj carskih rezova.

Još jedna prednost porođaja kod kuće jeste mogućnost porađanja u bazenu. U bazenu sa toplom vodom trudovi postaju lakši, manje bolni i delotvorniji, mišići se opuštaju i žena se lakše porađa.

kucno poradjanje, balon za poradjanje

Kucno poradjanje, balon 

Drugi rizici bolničkog porođaja
Može se dogoditi da se babice brinu za više žena koje istovremeno rađaju, te svaka žena lično ne može dobiti podršku koja joj treba..

Bolnički porođaji uskraćuju ženama kontakt sa porodicom i prijateljima. Boravak s ljudima koji su joj podrška, naročito sa ženskom rodbinom i prijateljima, pokazao se da ima pozitivan efekt na kompletan tok porođaja i rađanje.
Nivo brige bolničkog osoblja, takođe može biti nizak

U bolnici će odluku o ženinom porađanju često donositi mlađe bolničko osoblje. (Vrlo retko žena ima pravo izbora osoblja koje želiti da bude prisutno na porođaju u bolnici.) Moguće je da ti ljudi imaju vrlo malo iskustva u porođaju, te sigurno manje od babice koja se specijalizovala upravo za to područje. Takođe sigurno neće verovati ženinom telu koje tačno zna šta radi!

Odmah nakon rođenja postoji kratak ali kritičan period sa dugotrajnim posledicama. Taj sat podjednako je važan i za majku i za dete. Uobičajena praksa u bolnicama je da se majka i dete razdvajaju od trenutka rođenja da bi se dete pregledalo, izvagalo, izmerilo, okupalo, povezalo i zapakovalo kao paket i onda uručilo majci. Na ovakav način grubo se remeti potreba majke da nežno privije tek rođeno dete na svoje grudi kao i potreba tek rođenog deteta da celim svojim telom dođe u dodir sa majčinom kožom kao onim što je njemu u tom trenutku najpotrebnije.

Organizovanje porođaja kod kuće

Ako razmišljate o tome da svoju bebu rodite kod kuće, razgovarajte s babicom! Ona će vam reći šta možete izabrati u svom području i vrstu nege koju vam ona može pružiti. Ujedno će vam pomoći da napravite realnu procenu da li je porođaj kod kuće baš za vas. Uglavnom, žene kojima je sigurnije da se porode u bolnici su one s hroničnim medicinskim problemima.

U našem društvu postoje mnogi ljudi koji ne veruju u mogućnost porađanja kod kuće i neke su babice među njima. Ako naiđete na otpor vašim planovima, potražite drugo mišljenje. Možda ćete morati razgovarati s nekoliko babica pre nego što pronađete onu koja vam odgovara. Isto tako, možda ćete trebati potražiti podršku žena koje su isto izabrale.

Dobra babica Prepoznaje radjanje kao ključno iskustvo koje će majka pamtiti celog svog života. Razume fiziologiju porodjaja i emocionalne potrebe žene koja radja. Pruža emocionalnu podršku, mere za fizičku udobnost, objektivno vidjenje stvari, pomaže ženi da dobije informacije koje su joj potrebne da donese najbolju odluku,odnosno napravi najbolji izbor.
Olakšava komunikaciju izmedju žene koja je u porodjaju i njenog partnera .

Dobra babica treba da bude stručna da proceni da li sve teče normalno ili u nekom momentu treba otići u porodilište. Pri tom treba imati na umu da vrste nužde koje zaista iziskuju hitnu intervenciju ili transport stvarno su retke i gotovo uvek se mogu predvideti znakovima koje će vaša babica prepoznati i dalje delovati u skladu s njima.

Fiziologija porođaja je takva da se svi procesi u telu žene odvijaju spontano, određenim redosledom, i  te procese niko ne sme da ometa.

Još jedna stvar koju bi trebalo da zapamtite je da žene rađaju hiljadama godina – bez pomoći bolnica ili medicinskih intervencija a da porođaji nisu bili uspešani, ne bi ni nas sada bilo!

Ženska tela su stvorena da rađaju decu. Verujte svom telu i verujte svojoj bebi!

kucno poradjanje

 

 

Najbitnije od svega ziveti sto je zdravije moguce u periodu  pre zaceca-pre trudnoce, narocito za vreme trudnoce, i nakon toga dok se beba razvija i stice imunitet.

Ishrna je jedan od bitnijih faktora, (kao i vazduh, voda, kretanje) i mentalno -duhovno stanje , sto bi znacilo sto vise mira, odnoso sto manje stresa u tom periodu.

Ko ulozi u tom periodu sigurno ce imati veliki benefit, nesto ne procenjivo, ne mereno matrijalnim sredstvima.

Ako kazemo da volimo sebe,   da volimo ljude,  i svoju decu, to nam nece biti nikakv problem. To je ustvari samo odraz ljubavi.

 

KUĆNO PORADJANJE

 

 

Istraživanja pokazuju da je kucno poradjanje mnogo bolji, zdraviji i laksi nacin poradjanja od onog u klasicnim porodilistima. Buducim roditeljima preporucujemo da procitaju knjige Michel Odenta o vaznosti kucnog poradjanja na donjim linkovima:

Preporod radjanja
http://www.mediafire.com/?nizhg13ns606pwx

Ljubav ocima nauke
http://www.mediafire.com/?fso86c2l72luxey

Da biste otvorili knjige treba da instalirate mali program sa donjeg linka:

http://www.mediafire.com/?rr512y7yrt436qj

Takodje, preporucujemo roditeljima da obavezno posete sajt “Opasnosti vakcinacije” i dobiju dodatne informacije o vaznosti kucnog poradjanja. Sajt se moze posetiti na donjem linku:

http://www.vakcine.comyr.com/

 

Preporucujemo da za kucno poradjanje angazujete neku od babica koje vrse ovakav tip sluzbe. Za kontakt sa babicom mozete nam se javiti na e-mail: cps.info@yahoo.com

Na linku ovde , kao i ovde, mogu se procitati sjajna iskustvo u vezi sa kucnim poradjanjem.

Na youtube-u mozete naci mnostvo videa na ovu temu, kao i eksciplitnih prikaza prirodnog poradjaja, kako u kuci, tako u dvoristu..
Mozete kucati u youtube pretrazivacu termin: Natural Birth , i izacice vam mnostvo video snimaka.

Kako se snabdeti sredstvima za higijenu na prirodnoj bazi?

Upotreba pepela
pepeo

pepeo kao sredstvo za higijenu

Ceđ od pepela se pravi samo od drvenog pepela… Prosejemo ga malo kroz neko krupnije sito, da one neizgorele delove odstranimo, stavim u kantu od 10 litara i to oko trećinu kante, može i manje prosejanog pepela, nalijem kišnicom i ostavimo da stoji oko nedelju dana, povremeno promešamo… Posle nedelju dana, ocedimo gornji bistri deo,pepeo će biti na dnu, može i kroz gazu da se procedi, i onda tu vodu koristimo za pranje…Jednostavno, sipamo to u veš mašinu, ili iskuvamo kuhinjske krpe u tome, u loncu na šporetu, nekad i bez vode, samo stavimo ceđ. Peni se, i izuzetno dobro pere…Čak je jače od običnog praška, pa treba pripaziti da ne izvuče boju i ne izbeli šareni veš… Uglavnom u tome iskuvavamo beli veš, nekad i šareni operemo uz dodatak vode, u veš mašini, omekšivač ne treba…

Odlična je i za pranje kose(sampon)…kada napravimo tinkturu od korena koprive, maslačka i čička i lista breze, pa to pomešamo i bude odličan šampon za kosu…

A bolje paste za zube od pepela nema!

I od pepela nema boljeg sredstva za pranje sudova , pogotovo masnih

Prirodni sapun

Sapun

Sapun se dobija kuvanjem loja,biljnih ulja i sode ili potaše.Potaša se može dobiti ako se iskuvava drveni pepeo u vodi(na jedan deo pepela,dva dela vode)procedi se i rastvor se ispari dok se ne dobije prašak.

Uzeti 5kg negašenog kreča,staviti u jedan sud i naliti vodom da se kreč ugasi,tome dodati 10kg čistog prosejanog pepela(potaše)i to polivati vrelom vodom dok se ne načini da te mase bude 40 kg i neprestano mešati.Sud dobro zatvoriti pa drugi ili treći dan ocediti odatle čist i jak ceđ a u ono što ostane nasuti 15l vrele vode i opet zatvoriti da se napravi drugi ceđ.Onaj prvi odliveni ceđ staviti u kazan i dodati 15kg pokvarene masti ili loja (umesto masti i loja mogu se staviti komado sveća od parafina ili voska i biljna ulja).Sve ovo staviti na vatru i kuvati 8 sati.Nadgledati kuvanje i onim ceđem nalivati dok se ne potroši.Posle 7.5 sati kuvanja dodati 1-2kg soli i kuvati još pola sata.Pošto je sve završeno uzeti čvrsto platno i sanduk sa izbušenim dnom preko tog prostrtog,gustog platna usuti masu od sapuna.Kad se sve ohladi izvuče se iz kalupa sapun zajedno sa platnom i lepo iseče na komade.

Ako hoćemo da dobijemo sapun za umivanje,onda koristimo čistu masnoću i nakon što se skuva sapun ostavimo ga u kazanu u kom se kuvao dok se napola ne ohladi i onda mu dodajemo sastojke (neku boju,miris koji želimo ili ako hoćemo medni sapun onda dodamo 2kg meda pred kraj kuvanja i kuvamo još malo).

Tada ga nalijemo u pripremljene kalupe.

Kako napraviti sapune pogledajte deteljnija upustva ovde

VAŠ DOM

Višenamensko sredstvo za čišćenje

Pomešajte 2 kašičice antimikrobnog eteričnog ulja čajevca sa 2 šoljice vode, stavite u posudu za špricanje i očistite sve radne površine.

Sredstvo za čišćenje sudopera
Napunite sudoperu sa pola litra tople vode, dodajte malo deterdženta za pranje posuđa i 5-10 kapi eteričnog ulja po vašem izboru, a najbolji su limun, čajevac i menta.

Sredstvo za pranje veša
Dodajte 3-5 kapi vašeg omiljenog eteričnog ulja u fioku za prašak za veš, a najbolji izbor su lavanda ili tamjan. Takođe možete napraviti sopstveni omekšivač dodavanjem 20-30 kapi omiljenog eteričnog ulja u testiju belog sirćeta. Koristite oko 1/3 šoljice tokom svakog pranja.

Osveživač vazduha
Pomešajte 1 kašičicu omiljenog eteričnog ulja sa 1 šoljicom vode, stavite smesu u bočicu za špricanje te osvježavajte prostor po potrebi.

Uklanjanje buđi
Pomešajte 2 kašičice eteričnog ulja čajevca i 2 šolje vode, stavite u bočicu za špricanje i pošpricajte površine na kojima se uhvatila buđ. Nemojte ispirati.

Druga opcija jeste da pomešate 1/2 šoljice belog sirćeta i 10 kapi eteričnog ulja od lavande.

Oterajte miševe
Dodajte 2 kašičice eteričnog ulja od nane i 1 šolju vode. Pošpricajte na područja gde mislite da se skupljaju miševi. Nemojte ispirati.

Oterajte moljce
Namočite gazu sa nekoliko kapljica eteričnog ulja pačulija i stavite ju u ormar kako moljci ne bi uništavali vašu odeću.

LEPOTA

Akne
Na vatu za čišćenje lica stavite nekoliko kapi eteričnog ulja čajevca, i potom očistite lice.

Stopala
Dodajte 5-8 kapi nane ili ruže u veliku posudu sa toplom vodom kako bi olakšali bol stopala i podstakli cirkulaciju. Za uklanjanje neprijatnih mirisa dodajte i 2 kapi ulja čempresa.

Umirujuća kupka
Dodajte 5-10 kapi omiljenog eteričnog ulja u toplu kupku. Za najefikasnije opuštanje dodajte 5 kapi lavande i 1 kap rimske kamilice. Takođe možete napraviti i sopstvenu so za kupanje dodavanjem 1 kašičice eteričnog ulja u 1 šoljicu morske soli.

Masaža
Koristite neko bazno ulje (suncokretovo, susamovo) i dodajte nekoliko kapi nane za upalu mišića, đumbira za bol u donjem delu leđa i bol u zglobovima, i avokado za masažu stopala.

Gubitak kose
Dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja ruzmarina u potrebnu količinu regeneratora ili šampona kako bi pospešili cirkulaciju vlasišta i smanjili opadanje kose.

Vise pogledajte ovde

Ovde mozete da pogledate dokument koji opisuje kako napraviti sledece:

Sredstvo za čišćenje WC-a

Sredstvo za uklanjanje kamenca i gljivica

Deterdžent za ručno pranje posudja

 Omekšivač za veš

Eko deterdžent za pranje osetljivog veša (40 stepeni)

Ekološki prašak za pranje veša (pri 40-60 stepeni)

Eko deterdžent za pranje belog veša (60-95 stepeni)

Kvalitetan i zdrav hleb bez kvasca- Bezkvasni hleb

Beskvasni ječmeni hleb

Pečenje beskvasnog hleba izgleda kao komplikacija, ali je zapravo veoma lako, kada uvežbate postupak. Dobra je stvar što čak i u slučaju da hleb ne naraste, one je ukusan, za razliku od neuspelog hleba od belog brašna. Ako nemate ječmeno brašno zamenite ga pšeničnim, kukuruznim, heljdinim, raženim… Ja sam ječmeno brašno sam samleo od zrna ječma (geršle), u mlinu za kafu, koji koristim samo za mlevenje semenki i zrna. U njemu sam skoro mleo i proso za fantastičnu Maslinkinu pitu od prosa. Mislim da je bila dobra ideja da ječam ne sameljem u sasvim fino brašno, već malo krupnije, da bude kao griz. To je hlebu dalo dodatnu rastresitost, pa se nije “spljeskao”.

Recept:
Razmitite 1 šolju pšeničnog brašna sa 1 šoljom mlake vode. Ostavite u keramičkoj posudi, poklopljeno tako da ima 2-3 mm prostora lufta, da bi ovo početno testo (starter) moglo da “diše”. Ako je toplo kao što je sad samo tako ostavite testo u nekom ormanu bez promaje, da stoji puna 24 časa, da dobro uskisne. Kada je malo hladnije, umotati testo u čaršav ili tanko ćebence. Za ovo vreme prirodne gljivice iz vazduha “prave gozbu” i hrane se ugljenim hidratima iz brašna, odnosno proizvode ugljendioksid od kojeg testo narasta. Posle 24 časa, gljivice će pojesti svu “hranu” i biće gladne. To je pravo vreme da umešate još brašna, pa će testo zbog gladnih gljivica lepo narasti.
Dakle, u uskisli starter umešajte sada 1 šolju pšeničnog brašna i 1 šolju ječmenog brašna, kao i malo usitnjene morske nerafinisane soli (pola kašičice). Umesite testo, snažno gnječeći oko 10 minuta.Ostavite testo poklopljeno i smešteno na isti način kao i starter, opet 24 časa. Nakon ovog vremena, testo će lepo narasti, rascvetati se…
Za pečenje je važno da imate tešku metalnu ili keramičku posudu sa dobrim poklopcem. Zagrejte tu posudu i poklopac u rerni na 220 stepeni, pa preručite testo, poklopite i pecite 45 minuta na 220 stepeni, bez otklapanja. Otklopite posudu i pecite otklopljeno još oko 10 minuta.

Napomena: Brašna su različite vlažnosti, neko je vlažnije, neko suvlje – zavisi gde ga nabavite, koliko i kako stoji, itd. Moguće je da će biti potrebno malo više ili malo manje vode nego u receptu. Testo treba da bude mekan i kompaktno. Kako testo treba da izgleda, da bi hleb ispao na kraju dobar – to se uči iskustvom. Za pečenje hleba je potrebno puno vežbe i nesupelih pokušaja.
U svakom slučaju, hleb će uvek biti jestiv, bez obzira da li naraste ili ne.

Beskvasni hleb: recept, korak po korak

 

Izvor

dravirecepti.blogspot.com

Zakoni Zdravlja zapisani u Bibliji! Tv-Emisija

Sveto pismo i zakoni zdravlja

Sveto pismo i zdravlje

Povezivanje ukratko nauke i Svetog Pisma. Da li u Bijliji  postoje zapisi o zdravlju, ekologiji, zakonima zdravlja.

Kako nam je Tvorac preporucio da zivimo, sta nam je dao cime da se koristimo i kako da se hranimo.

EMISIJA PRAVOSLAVLJE DANAS BROJ 145

U KOJOJ DR MIROLJUB PETROVIC GOVORI NA TEMU ZDRAVLJE I SVETO PISMO.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK DUSAN MORACA.

KOAUTORI STOJAN MANDIC I DJORDJE TARAKCIJA.

UREDNIK I VODITELJ DJORDJE TARAKCIJA.

RTV DUGA SAT 17.11.2012

Povratak na   s e l o, vratimo se izvornim principima zivota!

Vise o zdravlju na sajtu:

http://www.zakonizdravlja.com/

Tag Cloud