Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Prodaju sir na internetu!

Umesto na pijačnoj tezgi, zlatarski sir koji proizvede u Komaranima, kod Nove Varoši, planinka Milanka Trtović izlaže na internetu i prodaja joj odlično ide.

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Gaje desetak krava: Milanko Trtović, Foto: Željko Dulanović

Njeno poljoprivredno gazdinstvo jedino je u ovom delu Srbije koje ima internet sajt, pa se za uslove kupovine raspituju sa svih kontinenata.

Do pre nekoliko godina, Milanka Trtović (52) nije se, međutim, mnogo razlikovala od drugih proizvođača belog mrsa s planinskih pašnjaka novovaroškog kraja. Uz pijačnu tezgu dreždala je na snegu, kiši i žegi, a onda je rešila da okrene list.

– Izlažući zlatarski sir na brojnim sajmovima zdrave i etno hrane u Srbiji i regionu, videla sam da su posetioci očarani njegovim ukusom, pa sam rešila da ga ponudim i onima koji nemaju priliku da ga kupe na drugi način. Internet sajt koji mi je izradila ćerka veoma brzo je povećao prodaju. Ove godine, kupcima ćemo isporučiti vagon zlatarskog sira, a kakvo je interesovanje, mogli bismo i više samo da imamo uslova za veću proizvodnju – priča Milanka.

Zadovoljni prihodom

Trtovići na pijacu u Priboj odlaze jedino petkom zbog starih mušterija.
– Za svaki kilogram sira vodimo preciznu evidenciju – kada je proizveden, kome je i po kojoj ceni prodat. Na kraju godine, svedemo račun i zadovoljni smo prihodom – kažu Milanka i Milanko Trtović.

Transport zlatarskog sira iz Komarana do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se i Trtovići i kupci dovijaju na razne načine. A da im se pošalje sir, traže i ne pitaju za cenu čak i iz Rusije i Australije.

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

Tradicionalna receptura, moderna prodaja: Milanka Trtović, Foto: Željko Dulanović

– Imali smo u Komaranima i goste iz Amerike, koji su tražili da ih naučimo da muzu krave i prave sir, a posetioci sajta zovu često i traže da ih uputim gde mogu da kupe heljdino brašno, papriku u pavlaci ili se interesuju za seoski turizam. Savetovala sam svoje seljane da i oni slede naš primer, ali je izgleda najlakše kukati. Na ovaj način bi moglo dosta toga da se proda i ne bi imali tržišnih viškova samo da je dogovora i više preduzetničkog duha kod meštana – kaže Milanka.

Školovali decu od belog mrsa

Na porodičnom imanju u brdima iznad Zlatarskog jezera Milanka, suprug Milanko (51) i svekrva Miloranka (76) gaje desetak muznih krava. Kada im obaveze dozvole, u pomoć im priteknu i ćerka Danka i sin Branislav s porodicom, koji u Beogradu rade i studiraju. – Od pre desetak godina, kada smo ostali bez posla u fabrici u Novoj Varoši, proizvodnja zlatarskog sira nam je jedini izvor prihoda. Radi se mnogo, ali se i solidno zaradi, a bele kriške su nam pomogle i da školujemo decu – priča glava kuće Milanko Trtović.

alo.rs

Advertisements

На југу Србије не успева само воће и поврће – Дејан Јовановић из Вртогоша је доказ. Извози 70 одсто производње са четири хектара и засађених 200.000 ружа. Има и три пластеника

УМЕСТО воћа и поврћа, чија производња доминира на југу Србије, млади школовани пољопривредник Дејан Јовановић (35) из села Вртогош одабрао је руже и – није се покајао. Бизнис од ружа „процветао“ је захваљујући напорном раду, па сада извози чак 70 одсто производње на четири хектара.

Дејан је завршио Пољопривредни факултет у Београду и вратио се у родни крај. Признаје да и није био неки заљубљеник у цвеће, али данас воли свој посао више од свега. Највећи је произвођач ружа на југу и један од најуспешнијих у Србији.

– Посао сам заједно са пријатељем Срђаном Николићем започео 2008. године у родном селу. На факултету ме је занимала производња воћа, али сам се касније определио за руже. Уз невелики почетни капитал од око 3.000 евра, почео сам посао са 15.000 садница – започиње причу овај младић.

Признаје да се суочио са скептицизмом. Свима је било чудно што неко жели да производи цвеће, а не храну, али данас многи пољопривредници, чак и они старији од њега траже савет.

У извоз иду највише саднице, али и резано цвеће, посебно црвене руже, мада се траже и беле, али и друге боје нађу своје место. Жуте руже најбољу прођу имају на домаћем терену. Занимљиво је да за жутим ружама влада интересовање углавном у врањском крају, које због чувене народне песме „Врање жуто цвеће“.

Производња је расла из године у годину, и то прогресивно, најпре на 70.000 садница, па 120.000, док је та бројка сада на врхунцу, када има засађених 200.000 ружа, готово свих боја.

– Моји родитељи су се раније бавили пољопривредом, имали машине и њиве. Посао сам усавршавао и готово сву зараду улагао у побољшање производње. Данас руже не производим само на отвореном, већ и у три савремена пластеника – каже Јовановић.

proizvodnja ruza u Srbiji

Признаје да стално учи, размењује искуства са другим произвођачима из земље и света, посећује сајмове цвећа, истражује на интернету…

– Данас пољопривредник треба да буде и менаџер, да рекламира свој производ и пласира га. Извозимо цвеће у Хрватску, Босну и Македонију. Прижељкујем почетак извоза у Русију, мада је и Италија добро тржиште – објашњава Јовановић и показује плантажу којом се шири опојни мирис ружа.

– Углавном радим сам, помажу ми родитељи и у периоду калемљења ангажујем раднике.

Одскора своје производе продаје и на интернету. Овај вид продаје је још у повоју, али каже да и ту има заинтересованих купаца.

СОРТЕ

Јовановић је поносан што успева да гаји готове све сорте ружа. Од мини-ружа, до ружа пузавица. Гаји и саднице популарних ружа табашица, затим полегле руже, пулијанте, чајевке….

crvene i bele ruze sadnice

УЧЕЊЕ У ХОДУ

– Посао је напоран, стално учим. Рецимо, клима је последњих година јако променљива. Прошле године је било кише, ове имамо јако топло лето. Све су то проблеми које решавам учећи – каже Јовановић.

Радно време нема, некада ради и по цео дан и ноћ, али ништа није тешко кад се воли свој посао.

„КРАЉИЦА ЦВЕЋА“ ТРАЖИ ПАЖЊУ

ДЕЈАН Јовановић каже да гајење ружа изискује доста времена, али да „краљица цвећа“ одлично успева и у кућним условима, те његове саднице данас красе многа дворишта у врањском крају. Руже се саде у пролеће и у јесен, на добро припремљену земљу. Место на коме се сади ружа мора бити добро осунчано, бар 5 сати дневно, а размак између садница барем пола метра. Доста сунца, довољно воде и пуно љубави су опробан рецепт да ружа цвета у свом пуном сјају. Занимљиво је да се на тржишту Србије све ређе налазе руже које миришу, у цвећарама их готово нема. Овај узгајивач каже да радо гаји „миришљаве руже“, иако оне траже посебну пажњу.

Новости

Na ovim video klipovima entuzijasti pokazuju kako prave jednostavnu prenosivu klimu koja moze da posluzi i rahladi vas u nekoj meri u ovim vrelim danima.
Ko ima problem sa vrucinom, a nema klima uredjaj ili mu on smeta, ovo je jeftina varijnta da uz malo kreativnosti i domisljatosti ,nesto malo novca napravite nesto korisno za sebe i svoje domacinstvo.
Takodje moze da se upotrebi u supi gde radite, stali, plasteniku..

Neki od ovih se prvih naprava mozete videti da postoji varijanta i da se napajaju preko solarnih panela sto je dodatno interesantno.

Ovaj covek ocigledno uziva u tome da napravi sam neku korsinu stvar, tako da na njegovom kanalu imate jos neke vrlo zanimljive stvari, Pogledajte njegov kanal OVDE

Na youtubu se mogu naci jos slicnih video materijala na ovu temu

Poklanjamo ozbiljnoj domacinskoj porodici kucu
i 3. hektara imanja u selu izmedju Raske i Kraljeve za dozivotno izdrzavanje.
Pozovite za vise informacija
063/7203707

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

kuca

kuca

pomocna zgrada

pomocna zgrada

Basta izdvojena..

 

stari zanati u Srbiji

 

 

Стари_занати

 

U eri modernizacije sve je manje ljudi koji se bave starim zanatima, tako da je sve manje majstora koji su nastavili tradiciju izrade i popravke predmeta starim tradicionalnim nacinom. Iako potreba za ovim zanimanjima nije prestala, sve je teže pronači majstora kovača da otkuje kosu, napravi sekiru, potkuje konja ili bilo sta slicno od starih zanata.

Grncar Keramicar

Šloser

Stolar

KORPE OD PAPIRA

Pinter

Licider

Opancar

Tkalja

Voskar

Zlatar

https://www.youtube.com/watch?v=VTvWvrBoyRo

Bajina Basta Stari zanati kovac

U selu Zaglavak koje je udaljeno nekoliko kilometara od Bajine Baste jos uvek postoji kovacnica stara skoro sto godina I kovac Miloje Vujic.

Noževi, ručni rad iz Melenaca

Miroslav Grošin iz Melenaca kod Zrenjanina već desetak godina bavi se ručnom izradom noževa. Ovaj šezdesetdvogodišnjak kaže da je najpre učio od majstora iz Mužlje, a potom je krenuo samostalno da radi.

STARI ZANATI

Ocuvanje zanata je bitno jer cuva identitet Srbije i naroda sa ovih prostora.

RRA Zlatibor – Stari zanati – moderni proizvodi – dodatni prihodi za žene na selu

Sasvim prirodno: Beogradske zantlije 1. deo

Vrednujmo stare zanate, čuvajmo kulturno nasleđe, poštujmo čovekov rad.

Sasvim prirodno: Beogradske zantlije 2. deo

PRAVILNIK* O ODREĐIVANjU POSLOVA KOJI SE SMATRAJU STARIM I UMETNIČKIM ZANATIMA, ODNOSNO POSLOVIMA DOMAĆE RADINOSTI, NAČINU SERTIFIKOVANjA ISTIH I VOĐENjU POSEBNE EVIDENCIJE IZDATIH SERTIFIKATA (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2012)

OVDE

Ovde mozete naci neke od starih zanatlija, sertifikovanih..
Ako nekom zatrebaju u nekom trenutku.
Treba procesljati dokument..
Ima oko 500 stavki, pa najbolje koristite CTR+f za pretragu

O V D E

Najbolji svetski ekološki automobil – napravljen od konoplje

konoplja eko auto
Nikada ne biste mislili da jedna biljka može da reši većinu svetskih problema, a može. Konoplja ima preko 50.000 namena. Zašto je ova biljka i dalje ilegalna izaziva zbunjenost kod mnogih. Može da se koristi za sve – od odeće, preko medicine, industrije, goriva i mnogo drugog; konoplja je definitivno velika pretnja raznim korporacijama koje kontrolišu energiju, zdravlje i mnoge druge industrijske grane. Mnoge korporacije će videti procent profita u konoplji kad bude legalizovana. Ovaj članak će se posebno fokusirati na automobilsku industriju.
Najbolji svetski ekološki automobil, Kestler, je dizajniran u Kanadi od strane Calgary-based Motive Industries INC. Za razliku od vlade SAD-a, kanadska vlada je otvorila farme konoplje i aktivno podržala industriju Sative l i njen potencijalni benefit za nas i našu okolinu.

srb-marihuana

Automobil razvija najveću brzinu od 90 km/h domet od otprilike 100 milja (160,9 km) pre nego što mu je potrebno punjenje. Pokreće ga motor konstruisan od kompanije iz Quebec-a TM4 Electrodynamic Systems.
Težak je oko 2500 funti(1134 kg) i ima prilično povoljnu cenu zahvaljujući tome što je konoplju veoma lako uzgajati i što ne zahteva ništa osim sunca. Može da primi 4 putnika i proizvodna verzija bi trebala da bude dostupna ove godine. Od otkrivanja ovih informacija pre par godina, sve se odjednom utišalo.
Telo automobila je kompletno otporno na udarce i potpuno je napravljeno od konoplje. Kad mislimo na kola mislimo o gorivu, čeliku, zagađenju itd. Iako smo imali neke inovativne i vizualno prijatne automobile na putu, teško je ignorisati čist udarac na okolinu koji su kreirali moderni automobili.

big_bud_marijuana
Ovo nije prvi put da vidimo da automobil od konoplje pravi buku, da li ste znali da je Henrry Ford proveo više od decenije u istraživanju i gradnji automobila Model T? On je bio 1940-tih potpuno naprvavljen od konoplje. Ovaj automobil je bio 10 puta jači od čelika i takođe je bio dizajniran da se pokreće konopljinim bio-gorivom! Šta se desilo toj ideji?
Činjenicu da je bar jedan od najvećih proizvođača pokušavao da pruži svetu vozilo koje je sigurno, jako i čisto za okolinu je dobro znati. U isto vreme njegov izum je istrpeo toliki pritisak da je to žalosno. Kako smo pobegli od tako očiglednog i inteligentnog otkrića, da bi koristili benzin, čelik i druge neharmonične materijale? Važno je zadržati u svesti ne samo da li treba da pratimo faktor zagađenja proizveden materijalima koje koristimo, nego treba da budemo svesni zagađenja uzrokovanog od proizvodnje i kreiranja automobila od sirovina.
U vezi konoplje ona odgovara svim Eko-standardima koji danas postoje; stvarno rastura. Suspenzija ove tehnologije je velikim delom zasnovana na činjenici da je konoplja stavljena van zakona u SAD-u 1937. godine zbog potencijalnog štetnog efekta koji je mogla da izazove na mnoge moćne industrije u to vreme.
Kestrelovo telo napravljeno od konoplje je odlično prošlo na testovima sudara za razliku od čelika, paneli su se vratili u prvobitni oblik nakon sudara. Konoplja takođe ima iste mehaničke karakteristike kao staklo. Čak je lakša od stakla i te karakteristike pojačavaju efiksnost u potrošnji goriva.
Najstariji zabeleženi podaci o uzgajanju konoplje su iz Kine pre 5000 godina. Hiljadama godina 90 % svih brodskih jedara i konopaca je bilo napravljeno od konoplje. Konoplja je beskonačan, neiskorenjiv resurs. Samo iz tih razloga je pretnja za naš trenutni finansijski i ekonomski sistem. Čini se da je naš sistem iskorišten da se opravda zašto produkt kao ovaj ne može da bude na tržištu i masovno distribuiran. Vreme je za promenu i vreme je da mi implementiramo nove metode i tehnologije koje su u harmoniji sa planetom.

Preuzeto fejsbuk stranice Konoplja linkovano ka izvoru www.collective-evolution.com/

Vest jos iz 2010 koja je prenesena na cbc.ca/news

Kao i ovde http://www.truthonpot.com/

Auto od konoplje napravljen u Kanadi

Jos jedan izvestaj

i jos jedan

Sajt .. http://www.hempcar.org/

 

 

RENESANSA KONOPLJE

U svetlu renesanse konoplje ponovo je sve veci interes za gajenjem konoplje u mnogim zemljama sveta. Ovim zemljama se pridružila i naša. Reč je pre svega o ekološkim razlozima, povratku prirodnim, biorazgradivim meterijalima, rešavanju problema životne sredine i diverzifikaciji poljoprivredne proizvodnje.

 

Ovako u nekim zemljama sa modernim masinama se obavlja zetva konoplje

Poenta je svakako da trebamo da forsiramo ono sto nam moze koristiti. Sto nas moze unaprediti, ili olaksati nam zivot.

Konoplja navode neki izvori se moze  iskoristi za oko 50 000 namena.

konoplja,kudelja,kanabis

Internet je prepun korisnih informacija o upotrebi konoplje-kanabisa u najrazlicitijim svrhama.

Ovo bi drzava obavezno trebala da iskoristi u svrhu ozivljavanja privrede, podizanja standarda. Ova biljka se vrlo lako uzgaja i dostupna je svakom. Na drzavi je da organizuje i uposli stanovnistvo ako zeli, a da moze aspolutno moze.

U svetu to mnoge drzave uveliko rade, i to one koje su mnogo razvijenije od Srbije.

No posto je najgora opcija ocekivati od drzave pomoc, najbolje je da pojedinci preuzmu stvar u svoje ruke i rade ono sto im je u mogucnosti.

Ovde je jedan zanimljiv tekst  koji navodi istorijske momente u vidu retrospektive desavanja

ISTORIJA UPOTREBE MARIHUANE 10 000 GODINA KORISCENJA KONOPLJE

Jos ponesto o konoplji mozete ovde procitati

Proizvodnja i uzgoj konoplje  kao i ovaj 

Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa – IRKA

I mnoge druge, kako sad vec i na nasem jeziku, a  narocito na engleskom. Koristite google.

Jovana Radenković iz Lađevaca kod Kraljeva, daleko je od života koji imaju njeni vršnjaci. Kada je ostala bez oca, Jovana je kao najstarija morala da preuzme veliki posao, jer majka mora da brine i o maloj deci.

583281_kraljevo-foto-poslao-nenad-bozovic-3_f

Radenkovići imaju 27 krava muzara koje dnevno daju i do 300 litara mleka. Poslove u štali Jovana mora da završi najkasnije do šest sati da bi se na vreme spremila za školu i stigla na autobus.

Ova učenica 8. razreda morala je neke važne odluke u životu da donese mnogo ranije nego ostali. Jedna od njih je bila da podrži majku u njenoj nameri da ne usitnjuje imanje i ne rasprodaje stoku, nakon što joj je otac Novica tragično nastradao, kada se u novembru prevrnuo sa traktorom.

583279_kraljevo-foto-poslao-nenad-bozovic-1_f

Kaže da joj ništa ne pada teško

– Nije teško, jer ja volim ovo da radim. Oni su hteli da sve ove krave prodamo. Mislim ne baš sve. Da ostane nekoliko. Ja sam onda rekla da mi to možemo. Da mi to hoćemo. Znači da onaj ko ima volju i hoće taj sve i može – kaže Jovana.

583280_kraljevo-foto-poslao-nenad-bozovic-2_f

Jovana je i ranije, dok joj je otac bio živ radila sa njim i naučila da hrani i pomuze krave, ali i nadgleda one koje su stelne. Jovana je danas na sebe je preuzela veliku odgovornost kako porodica ne bi ostala bez stalnih prihoda od poljoprivrede i zapala u velike materijalne probleme.

To je značilo i da će Jovana i njene sestre morati mnogo više da pomažu u kući i na imanju. Imaju 27 krava muzara koje dnevno daju i do 300 litara mleka. Tri štale svakog jutra moraju da počiste i pobrinu se za stoku.

princip, karakter

Tek kada shvatite da princip zapravo djeluje, tada dolazi obećanje.

Obećanje koje ste  zadali kao cilj uspjeha.

ddd

Radmila Krsmanović iz Gočmanca kod Jošaničke banje je majka hrabrost i žena koja je rodila devetnaestoro dece.
Podizala ih je uz slepog muža koji je kao mladić izgubio vid i jednu ruku, aktivirajući bombu zaostalu iz Drugog svetskog rata, tako da je sav teret u podizanju dece pao na ovu ženu. Radmila danas ima 78 godina i još uvek radi, i na njivi, i u štali.
Druga priča u novom izdanju Kvadrature kruga govori o upornosti, istrajnosti i čeličnoj volji Uroša Đokića iz Donjeg Lipovca kod Brusa koji je ručno prokopao četiri kilometra puta. Uroševa kuća je na vrhu brda na samcu i odsečena od glavnog seoskog puta. Uroš nije mogao ni traktorom ni motokultivatorom do sela, a ni do svojih njiva i šuma i onda je zasukao rukave i sam počeo krampom i pijukom probijati put. Radio je i danju i noću, kad je bila mesečina, i uspeo za 5 godina da probije četiri kilometra puta.

..dobro radi, dobrom se nadaj… i NIKAD ne odustaj!

Kada je 2009. godine potpisao 37,5 miliona dolara vredan ugovor sa NFL ekipom Sent Luis Remsa, Džejson Braun je postao najplaćeniji centar u ovom sportu svih vremena. Ali, centralna ličnost ove naše priče nije postao zbog tog ugovora, već zbog činjenice da ga je raskinuo pre vremena i odlučio da se posveti – farmi. Ili, tačnije, jednom uzvišenom cilju.

544309_dzejson-braun-foto-cbs-jutjub_f

Braun je 2012. imao 29 godina i pred tu sezonu je obavestio Remse da napušta američki fudbal, te da im ostavlja 12,5 miliona evra koje je trebalo da zaradi u prvenstvu čiji se početak približavao.

Šokirani čelnici Sent Luisa nisu imali kud, ali Džejson Braun itekako jeste. Odradio je ono što se od njega tražilo, osim te poslednje godine, zaradio je 25 miliona od 37,5 ugovorom predviđenih i – otišao u farmere. Sa jednim posebnim ciljem.

Na internetu je, uz snimke na Jutjubu, učio o povrtarstvu, a novac uložio u 404 hektara zemlje u Severnoj Karolini. Odlučio je da i sam radi na ogromnim njivama, zajedno sa unajmljenim radnicima.

I, ne samo to.

Odlučio je da sve ono povreće koje mu nije potrebno za ličnu upotrebu, a svakako da toga ima na pretek na 404 hektara – pokloni siromašnima.

Samo ove jeseni poklonio je oko 23 tone krompira i oko pet tona krastavca onome što bismo mi nazvali narodnim kuhinjama.

Mnogima, čak i osobama koje su angažovane kao nadzornici na njegovom imanju, i dalje je čudno kako se to neko odlučio da uloži u hranu – koju poklanja.

544310_dzejson-braun2-foto-cbs-jutjub_ff

“Znate, ljubav je najlepša valuta koju možete dati bilo kome”, kaže ovaj 31-godišnjak od 145 kilograma, koji je karijeru gradio čuvajući kvoterbekove, a život gradi – čuvajući podsećenje koliko je važno biti čovek, pre svega.

blic.rs

v

Evo jednog vrlo jednostavnog ali korisnog izuma i tehnike za iskorisavanje plasticnih flasa.. od kojih odmah dobijate korisnu sirovinu(traka-vezivo plasticno) za dalju upotrebu koja svakoj kuci treba. pre ili kasnije. U video klipovima  su prikazne tehnike, izum kako se to radi , i kako se moze koristi dobijena sirovina(proizvod).

sss

U videu se pokazuje kako se lako reciklira flasa i dobija prozivod -traka, te  kako se moze upotrebljavati dobijeni plasticni konopac-traka..

Gotovi proizvod

recikliranje plasticnih flasa

 

Ako ima jos slicnih na ovu temu javite nam , ili napisite u komentaru. Ili bilo koji praktican izum/tehnika, a da koristi za domacinstvo.

Tag Cloud