Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Posts tagged ‘selo’

Kibuci kao jedan uspesan model zajednickog zivota. Primer iz Izreala.

Komunizam, ili makar neka njegova vrsta, još postoji. I to u Izraelu, gde i danas opstaje oko 270 kibuca.

Kibuc selo Izreal

 

Kibuc je svojevrsno naselje ili selo koje funkcioniše po principu komune. U samom začetku, u prvoj polovini prošlog veka, osnivani su kao poljoprivredna dobra, ali danas kibuci imaju i svoje fabrike za proizvodnju raznih industrijskih proizvoda ili agencije za pružanje usluga. Princip je bio da je sve zajedničko, čak i deca. Ona su preko dana bila u školi, pa sa roditeljima, a uveče bi išla u posebnu zgradu gde su spavala. Danas, naravno, nije tako. Mnogo toga je privatizovano, ali je mnogo toga ostalo zajedničko ili podređeno zajednici. Kibuc Magen, u južnom Izraelu, bio je moja prva destinacija po dolasku u ovu zemlju. Domaćin mi je bio naš čovek, Goran Mekić, koji je odrastao u Beogradu, na Karaburmi.

Kada je lepo vreme, leti, svakog utorka se organizuju zajedničke večere za sve članove i goste kibuca

Kada je lepo vreme, leti, svakog utorka se organizuju zajedničke večere za sve članove i goste kibuca

– U Izrael sam došao 1993. godine, odmah po odsluženju vojnog roka. Kako su mi prababa i pradeda sa majčine strane jevrejskog porekla, dobio sam pravo na finansijsku pomoć, boravišnu dozvolu i, godinu dana kasnije, državljanstvo. Prva destinacija mi je bila ovaj kibuc gde sam upoznao svoju suprugu Mejtal, i sada živimo ovde sa naše četvoro dece – kaže Goran.

Jedna zemlja sa više sistema
Izrael je danas jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja gde postoji više sistema koji paralelno funkcionišu: u kibucima vlada socijalni komunizam, u gradovima kapitalizam, a religiozne zajednice upravljaju sobom u svojim naseljima i četvrtima.

 

Posebna zanimljivost života u kibucu jeste da se visina plate određuje prema potrebi porodice, a ne prema vrsti posla koji neko obavlja. Fizički radnik u polju, sa petoro dece, ima veću platu od direktora sa četvoro – to je efikasan način da se pospeši natalitet. Član kibuca se može zaposliti i van komune, ali svoju platu predaje kibucu koji mu onda daje platu po procenjenim potrebama, nevezano za to koliko je zaradio vani.
– To su pravila koja se poštuju, ali svako je tu na dobrovoljnoj bazi i ništa nije pod moranjem. Valjda zato i opstaje i funkcioniše – kaže Goran.

Goran Mekić na radnom mestu

Goran Mekić na radnom mestu

U kibucu postoji i vrtić, škola, bazen i igrališta za decu, sve potpuno besplatno članovima. U kibucu žive i ljudi koji nisu članovi zajednice. Oni su tu iz raznih razloga: učenja jezika, posla ili zbog nekog od programa koji sprovodi kibuc. Radnici koji rade u kibucu, a nisu članovi, dobijaju platu kao bilo gde drugde u svetu, ali nemaju privilegije i popuste koje imaju članovi. U te privilegije još spadaju i godišnji bonusi i dividende, plaćene osnovne studije na fakultetu i polovina troškova master i doktorskih studija. Goran je neke od tih pogodnosti iskoristio.

 

Goranova supruga Mejtal na poslu sa decom

Goranova supruga Mejtal na poslu sa decom

– U početku sam radio na farmi, a onda sam upisao i, o trošku kibuca, završio Fakultet za industrijski menadžment. Dobio sam posao direktora preduzeća za održavanje poljoprivredne mehanizacije u kibucu – kaže on.

 

Zgrada za ručavanje

Zgrada za ručavanje

Dan nakon dolaska, Goran me je odveo u obilazak kibuca. Svi su se javljali jedan drugome što me je podsetilo na naša sela, jedino što ovde niko nije pitao “čiji sam”. Ovo mesto se nalazi svega par kilometara od pojasa Gaze, što se moglo i videti po arhitekturi zgrada. Sve su imale ojačan krov armiranim betonom, a neke čak i “krov” preko krova, kao dodatnu zaštitu.

Bazen kibuca je lepo uređen i velik

Bazen kibuca je lepo uređen i velik

Goran u svojoj kuci ima neki uređaj, nalik daljinskom upravljaču, koji, kako on kaže, svetli ukoliko se registruju granate iz pravca Gaze i daje 15 sekundi vremena za sklanjanje u sobu sa ojačanim zidovima. Pored toga, nije neobično videti ljude u kibucu kako šetaju sa pištoljem za pojasom. Kako kažu, to je više neka navika nego neophodnost, ali ne žele, za svaki slučaj, da se od toga odvikavaju.

– Kibuci su osnivani na mestima gde je to bilo moguće, ali i gde je bilo potrebe za tim. Stoga, veliki broj kibuca se nalazi u oblastima blizu granice koje je trebalo naseliti iz bezbednosnih razloga – objašnjava Goran i dodaje da je nekada država mnogo više ulagala u kibuce, dok je danas to značajno manje. Ipak, kibuci i dalje imaju važnu ulogu u zemlji. Gotovo svi novi imigranti tu prolaze kroz period adaptacije i asimilacije…

 

Kako se upravlja u kibucu
Član kibuca se postaje nakon odluke komisije za prijem novih članova. Ta odluka se donosi posle probnog perioda provedenog u kibucu od bar godinu dana. Niko ne postaje član automatski, čak ni deca rođena u njemu. Recimo, prošle godine u ovaj kibuc primljena je i porodica Rogozarski koja je u Izrael došla iz Pančeva. Iz kibuca svako može da izađe ako želi, a kibuc će mu čak i nadoknaditi deo sredstava ako su uložena u, recimo, izgradnju kuće u njemu. Kibucom upravljaju članovi kroz razne komisije. Tu je i Predstavnički savet koji čine po četiri predstavnika različitih starosnih kategorija kao i Kibučki savet u kome učestvuju svi zainteresovani. Ovaj poslednji donosi odluku o predlozima koji nisu usvojeni na nižim organima upravljanja. Članovi komisija i saveta biraju se na izborima na svake dve ili četiri godine na kojima učestvuju svi članovi kibuca kojih ima više od 200.

 

Izvor Blic

Advertisements

Motivacija! Sam napravio vodovod od 18.km 1928 i covek iz Afrike protiv pustinje

Dragoljub Mijatovic

Ovo bi trebao da bude svima motiv i nauk za sve u zivotu, a narocito za ovu nasu pricu.

„Danima sam mozgao kako da vodom natopim svoje imanje. I kada sam počeo da kopam kanal, mnogi su govorili da sam lud, a stručnjaci su tvrdili da je moj građevinski poduhvat nemoguća misija, i da uzalud trošim pare i vrijeme i da voda nikada neće stići do mog sela.“

Tridesetih godina prošlog vijeka Dragoljub Mijatović iz sela Žutica, smještenog ispod Kopaonika, napravio je jedan poduhvat o kome se i danas govori. On je doveo vodu do svog bezvodnog sela prokopavši kanal dug 18 kilometara, kako bi napajao svoje voćnjake i vinograde. I to ne bi bilo ništa neobično da dio trase tog vodovoda ne prolazi kroz surove litice, na kojima je Dragoljub sa svojim radnicima kopao vezan za stijene ispod kojih je provalija duboka 300 metara.

Pogledajte još jedan zanimljiv, četrnaestominutni prilog serijala Kvadratura kruga Radio televizije Srbije, autora Branka Stankovića, o ovom čovjeku, koji je ostavio trag više u odnosu na okruženje:

O svom podvigu Mijatović je napisao i knjigu “Navodnjavanje sa Kopaonika” u kojoj kaže da je imao 40 hektara zemljišta i lepe voćnjake koji bi svakog leta stradali zbog suše.

-kopali smo neprestano dve i po godine, nekada i zimi, uvek je bilo angažovano 20 do 30 ljudi, napisao je u svojoj knjizi.

Izučavali na fakultetima

Graditeljski poduhvat seljaka sa Kopaonika godinama je izučavan na građevinskim i arhitektonskim fakultetima u bivšoj Jugoslaviji, a Draža je pozivan da drži predavanja. Kažu da mu je iz Amerike čestitku poslao lično i Nikola Tesla.

To se zove vizija(ideja), vera, istrajnost i sloga.  Naravno uz Boziju pomoc sve je to moguce!

Izvor . mojahercegovina.com

Update 12.01.2014  :

A evo i ovde jos jedan primer vrlo zanimljive i motivacione price , ali iz Afrike

ČOVEK KOJI JE ZAUSTAVIO PUSTINJU

Jakuba Savadogo (Yacouba Sawadogo) je jedan od najvažnijih ljudi sveta, ali ga malo njih poznaje. On je pronašao rešenje problema o kojem mnogi svetski stručnjaci bezuspešno raspravljaju decenijama.

Savadogo nije naučnik niti politički vođa, već najobičniji seljak koji u subsaharskoj zoni u Africi 30 godina zaustavlja širenje pustinje. Kako? Vrlo jednostavno. S motikom u ruci, koristeći vekovima staru metodu obrađivanja zemlje.

covek-koji-je-zaustavio-pustinju-2

U Burkini Faso dolazi do jako brzog pustošenja nekada plodnog tla područja Sahel, što dovodi do velikih suša i uništavanja žetve. Sve to izazvalo je masovno iseljavanje seoskih stanovnika i glad koja je desetkovala populaciju.

Jakuba Savadogo je nepismeni seljak čije su genijalne poljoprivredne metode i uporan višegodišnji rad promenili živote hiljada ljudi. On kopa rupe u nizu, puni ih supstratom od kozjeg stajnjaka, lišća i drvenog uglja, i na taj način privlači sve one insekte koji poboljšavaju plodnost zemlje.

Njegova životna priča, energija, intuicija i strpljivost postali su tema filma “The man who stopped the Desert” (Čovek koji je zaustavio pustinju), britanskog reditelja Marka Doda (Mark Dodd).

covek koji je zaustavio pustinju

Covek koji je zaustavio pustinju

Izvori:

znakoviporedputa.com

Školstvo na rubu provalije! Mogućnost Školovanja od kuće,iz sela ! ubrzo :)

skolovanje od kuce, e-learning

Spoj savremenih tehnologija i tradicionalog nacina zivljenja.
Ucenje na daljinu. E-learning.

Dobro zvuci za nas koji zelimo drugaciju perspektivu, novi nacin i bolji zivot. Postoji mogucnost, тo je ohrabrujuce.

Poznate su nam cinjenice loseg stanja i defkato je tako kao u prvoj recenici naslova, skolstvo je u provaliji.

Ali da ne gubimo vreme oko konstatovanja problema, da vidimo sta ima na ovu temu novo zanimljivo.

Izasla je vest 26.11.2012 da je dopuna zakona, odnosno nacrt zakona o obrazovanju u skupstini sledece nedelje, koji regulisu izmedju ostalog mogucnost  kucnog skolovanja za osnovce. Nadamo se da ce toga vrlo uskoro biti u praksi (zakon na snazi), jer je krajnje vreme za prome i na ovom planu, a ova dopuna zakonu je vec treba  da izadje, ali je bila odlozena iz nekih razloga..

Celu vest mozete da procitate  OVDE

ucenje na daljinu, e-learning. kucno skolovanje

Iz udobnosti svog doma

Sada je pred vama tekst koga prenosim sa sajt  profesorka.org

koji govori  globalno o stanju obrazovanja danasnjem, i velikom potrebom za reformom.

Školstvoje danas na samom rubu provalije. Izvinite na grubim rečima ali po mnogim parametrima je tako. Nema više mesta optimizmu niti nadanju, ne sme se pomerati u stranu i odlagati ova društvena kataklizma, dolazi vreme kada se moraju učiniti ključni potezi ka ostvarivanju boljeg obrazovanja dece, a samim tim sutra kvalitetnijeg društva. Sve više se na osnovno i srednje obrazovanje gleda sa dozom podsmeha i omalovažavanja, to je represivni proces nametnut mladom čoveku bez njegovog pitanja. Ovo je slika koja se polako usvaja i dobija legitimitet masa, čista osuda obrazovanja, „muka“ i ograničavanje slobode deteta. Moralu je dozvoljeno da se realativizuje, ko kako ga doživljava tako se i ponaša. Ali da li je to dobro? Da li neko ko nema iskustva i elementarnog zananja može da donosi ključne odluke o sutrašnjici i napretku, kako o svom tako i o obrazovanju drugih? Da li se sme ostaviti dete bez proverene i pravilne intervecije u odrastanju: u oblikovanju njegovog karaktera, ophođenja sa drugima, posebno poštovanja starijih, itd.?

Smelo ćemo reći: Sistem obrazovanja je krenuo u regresiju, kao da se vraćamo primitivnom uređenju i poimanju stvari i dela, dok se misaoni proces počinje svoditi na instiktivnost i čula, čoporskoj zajednici gde vlada zakon jačeg. Generacije su ugrožene, mladi ne znaju put kojim da krenu, što ih čini lakim plenom „savremenih grabljica“-poroka. Mladi lakše no ikada se mogu danas naći u duhovnom ropstvu i okultizmu, šablonu života prikazanog u medijima i podržan od strane trend-idola, lažnog morala i nebrige ka drugima, amputiranog rasuđivanja i nemoći da se izvrši samospoznaja-put svakog pojednica ka sreći! Stvara se ambijent u kome se mnogi ponašaju destruktivno, sistem u kome se ne reaguje po pojavi uzroka već leče posledice.

Istraživanja pokazuju da ogroman broj dece konzumira zabranjene droge, dok je broj koji konzumira alkohol i cigarete još veći (brojke ostavljamo zvaničnicima da ih objave). Činjenice pokazuju, a možemo ih videti na svakom koraku: porast maloletničke delikvencije, nasilje na ulici, nemoralno ponašanje, lenjost i ljubomora, itd. Glavni uzrok leži u degradaciji porodice, poremećenog odnosa roditelj-dete, nedostatka roditeljske brižnosti i ljubavi. Na žalost i škole su uvučene u celu tu degradaciju mladih. Bar tamo da se nešto ispravi ono što se kod kuće naruši. Primetimo samo za koliko se promenio odnos nastavnik-učenik: Dopištena je samovolja učeniku i lažna sloboda na časovima! Zar NET nije pun snimaka maltretiranja nastavnika od strane učenika, kabadahijsko ponašanje pojedinaca, njihovo vređanje i povređivanje vršnjaka, likovanje nad slabim, jasno vidljivo zlo u mladom umu? Da tragedija bude veća, to je danas deci prikazano bez osude, kazne, društvo tiho i prećutno prelazi preko toga, ne sprečavajući dalje napredovanje sunovrata omladine. Na žalost, loše izaziva loše, te su i neki nastavnici postali neprimerni i grubi.

Zato, vratimo se moralnim načelima, postavimo porodicu u centar društvenog izbavljenja, menjajmo karakterne navike, vratimo se vrlini i dobroti! Prema hebrejskom obrazovanje znači posvećenje, tj. posvetiti je ista reč i za obrazovati. Zar to dovoljno ne ukazuje na jasnu vrednost obrazovanja?

****                                                                                                                                                                      ****

Nadam se da ste dopunili neke informacije svojoj bazi znanja i pogledali malo iz druge perspektive citav savremeni  problem oko skolovanja, i mogucnost resenja istog. Dakle koriscenjem interneta na pravilan nacin, moze danas puno toga da se postigne, tako i ucenje, te nam bude na korist nova tehnologija, a sa tradicionim, i izvornim nacinom zivljenja, blizu prirodi. 😉 Za stalni boravak na selu, uz zdrav nacin zivljenja.

E-learning koncept (ucenje na daljinu, elektrosnim putem) je jedna mogucnost koju uveliko koriste visoko obrazovne institucije kod nas i u inostranstvu, a sve je bliza mogucnost primene i u srenjim i osnovnim skolama.

Podsetimo se sta je to skolovanje od kuce sa stranice  ‘skolovanje iz sela’

Pokret Dveri i prof. Miladin Ševarlić krenuli u kampanju protiv GMO

Dveri protiv GMO

Evo dobre vesti za sve koji su zabrinuti  za svoje zdravlje, svoju zemlju, te protive se legalizaciji  GM hrani.

Dobro je da postoji neka organizaqcije i pojedinci koji se otvoreno zalazu protiv legalizacije genetski modifikovanih orgnizama u Srbiji. Koji su potv izmene zakona. Vec su za stroziju kontrolu i bolju premnu postojeceg zakona.

Pokret Dveri je krenuo u kampanju, i to je dobro za sve gradjane Srbije,  zato ih trebamo  podrzati u tome. Jedina sada stranaka na sceni koje se oglasila i koja je krenula u kampanju protiv legalizacije GMO!

Nadamo se da ce biti uspesni u tome, i da ce sa ostalim pojedincima i organizacijam zajednickim snagama uz podrsku naroda izboriti se za nasa osnovna prava, za prirodu, za zdravu Srbiju. Ovo je pitanje svih nas, zato nikada nemojmo biti ravnodusni!
Najavu njihove kamapnje pogledajte na njihovom sajtu: OVDE

Podrzimo kamapnju!

Pokret Dveri pokrenuo je kampanju protivljenja ilegalnoj distribuciji genetski modifikovanog semena i GM hrane u Srbiji: Za Srbiju — zemlju bez GMO!

Konferencijom za medije, održanom u sredu, 7. novembra 2012. u pres centru Dveri, Pokret je objavio da kreće u kampanju za Srbiju, zemlju bez GMO. Na konferenciji su učestvovali:

– prof. dr Miladin Ševarlić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu;
– Irena Baret, predsednik pokreta Stop GMO;
– Danilo Tvrdišić, Dveri.

 

Izvor:  srbijabezgmo.wordpress.com

Srbija propada i na bioloskom nivou-alarmantno

Zasto je u Srbiji stanje alarmantno! Pogledajte! Video 13 min.

425711_3389751663915_637468630_n

Porobljeni smo sa svih strana, previse dezorjentisani. Razjedinili smo se u svakom pogledu, a pre svega duhovno klonemo sto je posledica onda da nemamo zelje i ambicija za otporom. Onda se to odrazava i na fizickom nivou.

Alarmanto je potrebno da se ljudi samoinicijativno vracaju prirodi i selu,kako ne bi se bioloski ugasili.

Edukujmo se kvalittno. Znajte i ne zaboravite da  nam malo treba za srecan zivot!

Jer cekanjem od politicara necemo nista dobro docekati. Stvar u svoje ruke.
Ko radi pametno, planski , naci ce uvek resenja.

Potrebno je potraziti, i imati nesto volje i znanja.

Dakle neznanje je najveci neprijatelj.
Faktor znanja ce pokazti mnogima da se moze DRUGACIJE.
I da mnogi ljudi koji su otisli sa sela uvide da grese i gde grese. Dakle iako je stanje tesko trenutno, ne znaci da nema resenja.

IMA GA , pitanje je samo zelimo li ga dovoljno i iskreno? Ovaj video treba da bude podsecanje i podstrek.

Ne razocarenje. Vec lampica i znak za budjenje. Jer resenja ima. Jer u Srbiji je situacija po svim merilima jos uvek dobra po pitanju resursa, TO TREBAMO iskoristiti, svet cezne za ovakvim resursima. U svetu nema vise zdrave hrane. Mi zaista sapvao na blagu, kojeg nismo svesni. A trazimo nesto trulo , i nesto lose, to uporno i dobijamo.

Vratimo se izvornim vrednostima, popravimo ono sto ne valja.

Bog ce nam u tome pomoci sigurno, jer sto posejemo dobro danas sutra cemo plodove dobre brati.

Tag Cloud