Solarni sistemi za zagrevanje. Rade li kad je oblačno, koliko šteda?

SOLARNI SISTEM

SOLARNI SISTEMI – energija sunca kao obnovljivi izvor čiste energije

Prirodni (konvencionalni ) izvori energije nece nam vecno trajati, današnji tempo razvoja naše planete nas primorava da
sve više koristimo alternativne i OBNOVLJIVE izvore enrgije, kao što su energija sunca i vetra.
U razvijenim zemljama ovi izvori se uveliko eksploatišu, zašto bi mi kasnili za svetom kad nam položaj

naše zemlje u odnosu na sunce daje velike mogucnosti u korišcenju
njegove svetlosti? Isti je slucaj i sa snagom vetra. U našem slucaju bice više reci o
suncevoj svetlosti, o tome kako je koristiti pomocu sistema-SISTEM ZA SOLARNO ZAGREVANJE potrošne tople vode

i dogrevanja prostora u kome živimo i radimo.

Zašto koristiti energiju sunca?

Korišcenjem sunceve energije u zagrevanju potrošne tople vode i
grejanju prostora u kome živimo i
radimo možemo smanjiti potrošnju konvencionalnih
izvora energije i smanjiti zagadjivanje
okoline. Naravno , možemo ostvariti i
znacajne uštede u kucnom budžetu, što u slucaju današnje
globalne krize još više dobija na znacaju.
Sunceva svetlost ( energija ) nam
je svima dostupna i besplatna. Da bi je ukrotili i stavili u našu
službu potrebni su nam vec pomenuti SOLARNI SISTEMI.

Kako pomoću solarnih sistema koristit i sunčevu svetlost?
Korišćenje solarnih sistema u našem slučaju znači korišćenje energije sunca u našim sol.
sistemima za zagrevanje potrošne tople vode i dogrevanje grejnih tela u prostorijama u kojima živimo i radimo.
Sol.sistem sastoji se od:
solarnih kolektora,
akumulacionog rezervoara
(bojlera), kontrolne centrale sa
pumpom i ekspanzionom
posudom,i sistema cevi, raznih ventila, slavina i izolacionog
materijala. Treba spomenuti i fluid u solarnom krugu (glikol,odnosno anifriz), jer u slučaju korišćenja vode u

solarnom krugu dolazi do smrzavanja iste u cevima tokom
zimskog korišćenja sistema kad je sistem u fazi mirovanja,
a sve to zbog totalne oblačnosti neba i nemogućnosti prodiranja
sunčeve svetlosti čak i u minimalnom obimu.
Koristi se SAMO atestirani, neotrovni glikol, kako ne bi došlo do neželjenih posledica u slučaju
eventualnog prodiranja istog u vodu koja se zagreva u solarnom bojleru.

Šta kad nema sunca na nebu?

Kad nema svetlosti ne radi !

Važno je znati da solarni sistem ne može da radi ako nema ni
malo sunca(tokom noći i pri totalnoj oblačnosti), tada u sol. sistemu
trenutno prestaje zagrevanje vode, što je i normalno. Ali zato i pri pojavi najmanje količine
direktne ili difuzne svetlosti solarni sistem ponovo počinje automatski da radi i vrši svoju
namenu,čak i ako je temperatura napolju ispod nule. Zbog navedenog, trebalo bi u sistemu
imati akumulacijski bojler većeg kapaciteta koji akumulira sunčevu energiju dok
sunca ima, da bi toplu vodu mogli koristiti i u vreme dok sunca nema, kao na primer rano
izjutra ili tokom večeri i noći. Kako obezbediti više tople vode ako nema dovoljno sunca na
nebu? Akumulacioni bojler  solarnog sistema ima u sebi i dodatni električni grejač vode
kojim možemo dogrevati vodu nezavisno od sol.sistema. To je posebno ekonomično raditi
tokom noći, kada je struja višestruko jeftinija, dovoljno je aktivirati
tajmer koji uključuje grejač u bojleru u trenutku kada počinje
jeftina tarifa i imaćemo pun bojler tople vode izjutra, a sve po višestruko nižoj ceni.

Toplu vodu tada koristimo kao sanitarnu ili u dogrevanju
prostorija tako što ista iza kumulacijskog bojlera ide kroz naš sistem centralnog grejanja.

Umomentu izlaska sunca naš sol. sistem počinje dodatno da
dogreva već do izvesnog stepena u toku noći zagrejanu vodu u našem akumulacijskom
bojleru (zagrejanu pomenutim dodatnim električnim grejačem po jeftinijoj noćnoj tarifi).
Ova velika količina tople vode iz bojlera neće se dugo ohladiti u
našem sistemu, čak i ako duže vreme nema sunca da je dodatno
dogreva. Sol. sistem može se nadovezati na vaš već postojeći
sistem grejanja, bilo da on radi na gas, struju ili čvrsto gorivo
( ili čak i ako je kombinovan). Na kraju instaliranja, sve predstavlja jedinstvenu celinu, a svaki deo
celine može raditi i samostalno, kao i pre dodavanja solarnog sistema.
Dakle, dodavanjem sol sistema vašem sistemu grejanja vi samo dodajete još jedno
rešenje za efikasniji rad vašeg sistema, sa mnogo uštede u kućnom budžetu.

 Kolike su uštede?

Usteda i novca..

Optimalno projektovan solarni sistem može zadovoljiti do 80 %
godišnjih potreba za potrošnom toplom vodom i ostvariti 30% -50% uštedu u grejanju prostorija.
Mnogi postavljaju pitanje ”koliki bojler uzeti za odgovarajući solarni sistem”? Ovo se okvirno
može izračunati tako što se pomnoži broj osoba domaćinstva sa njihovim pojedinačnim
utroškom tople vode po jednom danu, a to je oko 50 litara po osobi. Dobijeni proizvod se
uvećava za 50% radi veće akumulacije sunčeve energije kada sunca ima.

Kod velikih solarnih sistema ovo uvećanje za 50 % nije potrebno. Ako dobijeni
rezultat varira izmedju dva bojlera različitih po zapremini preporučuje se veći bojler (poprincipu ”od viška glava ne
boli”). Posebno se preporučuje postavljanje većeg bojlera ako se želi dogrevanje prostorija, a ovde
se takodje može postaviti i nešto više kolektora. Svi detalji se utvrđuju kad se snimi ceo objekat
i sagleda njegov položaj u odnosu na sunčevu putanju tokom dana.
SOLARNI KOLEKTORI – osnovni deo sol. sistema.
Biraju se u odnosu na klimatsko područje, zaokrenutost kolektora prema jugu i od horizontale,
godišnjem dobu kada će biti najveća potrošnja, zapre mini bojlera i željenoj temperaturi u
bojleru. Jedan solarni kolektor (2kvm) može zadovoljiti 100 – 150 litara vode dnevno, zavisno od potrošnje.
Od velike je važnosti ugao nagiba kolektora, a to je ugaoizmeđu kolektora i horizontale.
Optimalan nagib je oko 45′, gledano za celogodišnji rad sistema. Kolektori se mogu postaviti od minimalno 25′ pa
do 75′. Veći ugao kolektora bolji je za zimske mesece ( kad je sunce nisko ), dok je manji ugao
bolji za letnji period. Menjanjem ugla nagiba kolektora jednom mesečno u odnosu na jedan nagib tokom cele godine moguće
je povećati ozračenost za oko 6%. Ali za naše podneblje prihvatljiv jenagib kolektora od oko 30′ – 45′
tokom cele godine rada sistema. Odstupanje ravnih kolektora od juga ( Azimut ) je idealno ako je
azimut nula stepeni. Ako je azimut različit od nule primljeno zračenje je manje.

Kod kolektora zaokrenutog od juga za 10 stepeni ozračenost je manja za tcca.1%, a kod zaokrenutosti od
20% ozračenost je manja za cca. 4%. Prihvatljiva odstupanja od juga su do 30′ prema istoku i zapadu.

Ako su odstupanja veća treba povećati površinu kolektora. Na osnovu naučnih istraživanja, u Srbiji važe
sledeći parametri:

— Vedro, sunčano nebo omogućava nam 1000 W/h po metru kvadratnom
— Delimično vedro nebo 600 W/h
— Delimično oblačno nebo 300W/h
— Oblačno nebo 100W/h
U Srbiji imamo prosečno 2200 sunčanih sati godišnje, što znači
da 600 W/h – 1000 W/h po metru kvadratnom energije mi možemo dobiti od sunca.

Ovaj podatak je dovoljno veliki razlog da koristimo energiju sunca. Možemo dobiti do 80 % potrošne tople vode
korišćenjem sol. sistema, kao i uštedu u grejanju prostorija od 30% – 50%.
Investicija ugradnje solarnog sistema isplativa je u proseku za oko 5 godina. Očekivani vek trajanja je preko 30 godina.
Naravno, cene energenata rastu ! Uzmite ono što vam nudi sunce, a to ćete postići ugradnjom SOLARNOG SISTEMA u vaš životni prostor.
Idealno rešenje za velike potrošače tople vode, kao što su auto perionice, moteli, hoteli,  bazeni…
Autor.  Veselin V.