Video priručnik za samogradnju solarnih kolektora

solarni kolektor

Ovaj video priručnik je producirala Zelena akcija / Friends of the Earth Croatia.
Autor priručnika je Bruno Motik. “Papirnatu” verziju ovog priručnika, s popisom materijala i nacrtima, možete besplatno preuzeti u .pdf formatu s adrese: http://tinyurl.com/kolektori

 

Pogledati takodje i ovaj dobar sajt i forum na ovu temu paneli, kolektori,.. :

Jeftini solarni paneli od limenki – Kako napraviti?

 

 

Da li su obnovljive energije dovoljno pouzdane za napajanje mreza

Iako kritičari energije iz obnovljivih izvora tvrde da ona nije dovoljno pouzdana za napajanje mreže, nova studija

daje zalagačima obnovljive energije argumente kojima mogu da odgovore.
Temeljna analiza sprovedena od strane Univerziteta i Tehničkog fakulteta u Delaveru, SAD, je zaključila da obnovljiva energija

može pouzdano da napaja veliku električnu mrežu 99,9% vremena do 2030. godine, po cenama koje odgovaraju današnjim cenama

električne energije.

Raznovrsni izvori obnobljive energije, prošireno geografsko područje i efikasni mediji za skladištenje energije,

kao što su baterije i gorive ćelije su ključ za pokretanje uspešne mreže na obnovljivu energiju.

Imajući to u vidu, studija koristi kompjuterski model koji je ispitivao 28 milijardi kombinacija obnovljivih
izvora energije i uređaja za skladištenje.

Utvrđeno je da električni sistem od 72 GW, na primer, može da radi 99,9% vremena sa
vodoničnim sistemom za skladištenje koristeći 17 GW
solarne energije, 68 GW energije vetra na vodi i 115 GW energije vetra na kopnu.

Fosilna goriva bi se koristila u slučaju da obnovljivi izvori energije i skladištena energija nisu u stanju da zadovolje potražnju.

Kada snabdevanje premaši tražnju, model skladišti višak energije pre korišćenja preostale energije kako bi zamenio prirodni gas za grejanje
stambenih i poslovnih prostora. Ovo istraživanje je trajalo četiri godine na osnovu vremenskih
podataka i podataka o energetskoj potražnji dobijenih od PJM Interconnection, regionalne mreže koja spaja 13 država Sjedinjenih Američkih
Država. U cilju dobijanja planirane cene čiste energije, istraživanje se fokusiralo na što veće smanjenje troškova umesto na usklađivanje
proizvodnje sa potrošnjom električne energije, kao što su slične studije učinile.

Autori su koristili kako tekuće troškove, tako i planirane troškove za 2030. godinu, za koje su
procenili da će biti 50% niže od današnjih. U studiji se pretpostavlja da će nove tehnologije biti razvijene, a cena električne energije biti niža zbog
povećane potrošnje i tehničkog iskustva.

Troškovi održavanja su procenjeni da će ostati na istom nivou. Studija je odredila i cenu električne energije bez državnih

subvencija, i uporedila je sa cenom proizvodnje iz najčešće korišćenih vrsta fosilnih goriva,
računajući na spoljašnje troškove, kao što su uticaj zagađenosti vazduha na ljude od strane energetskih postrojenja.
U ovoj studiji je predstavljena jasna slika za obnovljive izvore energije. Ideja je da se dostigne smanjenje emisije štetnih gasova
od 80-90%, a to se može postići do 2030. godine ukoliko ukupna proizvodnja električne energije iz

obnovljivih izvora bude minimum 90%.

“Osim što bi se puno uradilo za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, takođe bi imalo uticaj na
ekonomsku situaciju”, ističu autori studije.

Ovo istraživanje je objavljeno tokom prošlog meseca u internet izdanju časopisa Journal of Power Sources.

Veselin Vujačić

Solarni sistemi za zagrevanje. Rade li kad je oblačno, koliko šteda?

SOLARNI SISTEM

SOLARNI SISTEMI – energija sunca kao obnovljivi izvor čiste energije

Prirodni (konvencionalni ) izvori energije nece nam vecno trajati, današnji tempo razvoja naše planete nas primorava da
sve više koristimo alternativne i OBNOVLJIVE izvore enrgije, kao što su energija sunca i vetra.
U razvijenim zemljama ovi izvori se uveliko eksploatišu, zašto bi mi kasnili za svetom kad nam položaj

naše zemlje u odnosu na sunce daje velike mogucnosti u korišcenju
njegove svetlosti? Isti je slucaj i sa snagom vetra. U našem slucaju bice više reci o
suncevoj svetlosti, o tome kako je koristiti pomocu sistema-SISTEM ZA SOLARNO ZAGREVANJE potrošne tople vode

i dogrevanja prostora u kome živimo i radimo.

Zašto koristiti energiju sunca?

Korišcenjem sunceve energije u zagrevanju potrošne tople vode i
grejanju prostora u kome živimo i
radimo možemo smanjiti potrošnju konvencionalnih
izvora energije i smanjiti zagadjivanje
okoline. Naravno , možemo ostvariti i
znacajne uštede u kucnom budžetu, što u slucaju današnje
globalne krize još više dobija na znacaju.
Sunceva svetlost ( energija ) nam
je svima dostupna i besplatna. Da bi je ukrotili i stavili u našu
službu potrebni su nam vec pomenuti SOLARNI SISTEMI.

Kako pomoću solarnih sistema koristit i sunčevu svetlost?
Korišćenje solarnih sistema u našem slučaju znači korišćenje energije sunca u našim sol.
sistemima za zagrevanje potrošne tople vode i dogrevanje grejnih tela u prostorijama u kojima živimo i radimo.
Sol.sistem sastoji se od:
solarnih kolektora,
akumulacionog rezervoara
(bojlera), kontrolne centrale sa
pumpom i ekspanzionom
posudom,i sistema cevi, raznih ventila, slavina i izolacionog
materijala. Treba spomenuti i fluid u solarnom krugu (glikol,odnosno anifriz), jer u slučaju korišćenja vode u

solarnom krugu dolazi do smrzavanja iste u cevima tokom
zimskog korišćenja sistema kad je sistem u fazi mirovanja,
a sve to zbog totalne oblačnosti neba i nemogućnosti prodiranja
sunčeve svetlosti čak i u minimalnom obimu.
Koristi se SAMO atestirani, neotrovni glikol, kako ne bi došlo do neželjenih posledica u slučaju
eventualnog prodiranja istog u vodu koja se zagreva u solarnom bojleru.

Šta kad nema sunca na nebu?

Kad nema svetlosti ne radi !

Važno je znati da solarni sistem ne može da radi ako nema ni
malo sunca(tokom noći i pri totalnoj oblačnosti), tada u sol. sistemu
trenutno prestaje zagrevanje vode, što je i normalno. Ali zato i pri pojavi najmanje količine
direktne ili difuzne svetlosti solarni sistem ponovo počinje automatski da radi i vrši svoju
namenu,čak i ako je temperatura napolju ispod nule. Zbog navedenog, trebalo bi u sistemu
imati akumulacijski bojler većeg kapaciteta koji akumulira sunčevu energiju dok
sunca ima, da bi toplu vodu mogli koristiti i u vreme dok sunca nema, kao na primer rano
izjutra ili tokom večeri i noći. Kako obezbediti više tople vode ako nema dovoljno sunca na
nebu? Akumulacioni bojler  solarnog sistema ima u sebi i dodatni električni grejač vode
kojim možemo dogrevati vodu nezavisno od sol.sistema. To je posebno ekonomično raditi
tokom noći, kada je struja višestruko jeftinija, dovoljno je aktivirati
tajmer koji uključuje grejač u bojleru u trenutku kada počinje
jeftina tarifa i imaćemo pun bojler tople vode izjutra, a sve po višestruko nižoj ceni.

Toplu vodu tada koristimo kao sanitarnu ili u dogrevanju
prostorija tako što ista iza kumulacijskog bojlera ide kroz naš sistem centralnog grejanja.

Umomentu izlaska sunca naš sol. sistem počinje dodatno da
dogreva već do izvesnog stepena u toku noći zagrejanu vodu u našem akumulacijskom
bojleru (zagrejanu pomenutim dodatnim električnim grejačem po jeftinijoj noćnoj tarifi).
Ova velika količina tople vode iz bojlera neće se dugo ohladiti u
našem sistemu, čak i ako duže vreme nema sunca da je dodatno
dogreva. Sol. sistem može se nadovezati na vaš već postojeći
sistem grejanja, bilo da on radi na gas, struju ili čvrsto gorivo
( ili čak i ako je kombinovan). Na kraju instaliranja, sve predstavlja jedinstvenu celinu, a svaki deo
celine može raditi i samostalno, kao i pre dodavanja solarnog sistema.
Dakle, dodavanjem sol sistema vašem sistemu grejanja vi samo dodajete još jedno
rešenje za efikasniji rad vašeg sistema, sa mnogo uštede u kućnom budžetu.

 Kolike su uštede?

Usteda i novca..

Optimalno projektovan solarni sistem može zadovoljiti do 80 %
godišnjih potreba za potrošnom toplom vodom i ostvariti 30% -50% uštedu u grejanju prostorija.
Mnogi postavljaju pitanje ”koliki bojler uzeti za odgovarajući solarni sistem”? Ovo se okvirno
može izračunati tako što se pomnoži broj osoba domaćinstva sa njihovim pojedinačnim
utroškom tople vode po jednom danu, a to je oko 50 litara po osobi. Dobijeni proizvod se
uvećava za 50% radi veće akumulacije sunčeve energije kada sunca ima.

Kod velikih solarnih sistema ovo uvećanje za 50 % nije potrebno. Ako dobijeni
rezultat varira izmedju dva bojlera različitih po zapremini preporučuje se veći bojler (poprincipu ”od viška glava ne
boli”). Posebno se preporučuje postavljanje većeg bojlera ako se želi dogrevanje prostorija, a ovde
se takodje može postaviti i nešto više kolektora. Svi detalji se utvrđuju kad se snimi ceo objekat
i sagleda njegov položaj u odnosu na sunčevu putanju tokom dana.
SOLARNI KOLEKTORI – osnovni deo sol. sistema.
Biraju se u odnosu na klimatsko područje, zaokrenutost kolektora prema jugu i od horizontale,
godišnjem dobu kada će biti najveća potrošnja, zapre mini bojlera i željenoj temperaturi u
bojleru. Jedan solarni kolektor (2kvm) može zadovoljiti 100 – 150 litara vode dnevno, zavisno od potrošnje.
Od velike je važnosti ugao nagiba kolektora, a to je ugaoizmeđu kolektora i horizontale.
Optimalan nagib je oko 45′, gledano za celogodišnji rad sistema. Kolektori se mogu postaviti od minimalno 25′ pa
do 75′. Veći ugao kolektora bolji je za zimske mesece ( kad je sunce nisko ), dok je manji ugao
bolji za letnji period. Menjanjem ugla nagiba kolektora jednom mesečno u odnosu na jedan nagib tokom cele godine moguće
je povećati ozračenost za oko 6%. Ali za naše podneblje prihvatljiv jenagib kolektora od oko 30′ – 45′
tokom cele godine rada sistema. Odstupanje ravnih kolektora od juga ( Azimut ) je idealno ako je
azimut nula stepeni. Ako je azimut različit od nule primljeno zračenje je manje.

Kod kolektora zaokrenutog od juga za 10 stepeni ozračenost je manja za tcca.1%, a kod zaokrenutosti od
20% ozračenost je manja za cca. 4%. Prihvatljiva odstupanja od juga su do 30′ prema istoku i zapadu.

Ako su odstupanja veća treba povećati površinu kolektora. Na osnovu naučnih istraživanja, u Srbiji važe
sledeći parametri:

— Vedro, sunčano nebo omogućava nam 1000 W/h po metru kvadratnom
— Delimično vedro nebo 600 W/h
— Delimično oblačno nebo 300W/h
— Oblačno nebo 100W/h
U Srbiji imamo prosečno 2200 sunčanih sati godišnje, što znači
da 600 W/h – 1000 W/h po metru kvadratnom energije mi možemo dobiti od sunca.

Ovaj podatak je dovoljno veliki razlog da koristimo energiju sunca. Možemo dobiti do 80 % potrošne tople vode
korišćenjem sol. sistema, kao i uštedu u grejanju prostorija od 30% – 50%.
Investicija ugradnje solarnog sistema isplativa je u proseku za oko 5 godina. Očekivani vek trajanja je preko 30 godina.
Naravno, cene energenata rastu ! Uzmite ono što vam nudi sunce, a to ćete postići ugradnjom SOLARNOG SISTEMA u vaš životni prostor.
Idealno rešenje za velike potrošače tople vode, kao što su auto perionice, moteli, hoteli,  bazeni…
Autor.  Veselin V.