Racka ovca | Svi u selo

Povratak sebi, prirodi i Izvornim vrednostima

Posts tagged ‘Racka ovca’

Genetski resurs trebamo da sacuvamo! Racka ovca

RACKA, SRPSKA ILI VITOROGA ŽUJA

Racka ovca pripada domaćoj autothonoj rasi, gaji se u Južnom Bantu, oko Kovina, Vršca i Bele crkve. Rasa je kojoj preti izumiranje. Agroekonomisti kažu da nema ekonomske računice, a ljudi koji je uzgajaju i pokušavaju spasiti od nestajanja kažu da je gaje iz ljubavi. Očuvati od nestanka srpsku Žuju predstavlja skup hobi. Ima samo oko 1000 ovaca na potezu oko Deliblatske peščare, ne uzimajući u obzir granicu, računajući grla i u našoj zemlji i u susednoj Rumuniji.
Prvo što pada u oči kad se pogleda ova ovca jestu vrlo specifični rogovi i svakako boja ovce koja joj je dala ime.Vidljive je žute boje, Žuja, a spomenuti rogovi su kao kod antilope, pravorogovi okrenuti na gore. Rogovi su teški gotovo koliko i ovan, a veliki i do metra kod nekih grla (u proseku kod ovna 50 cm, a kod ovce oko 30 cm).
U Mađarskoj se gaji slična rasa, istog imena Racka ovca, ali je druge boje, crna ili bela.
Svakako se nastoji očuvati ova domaća rasa koja kao oni kažu predstavlja prvu kariku u lancu od divlje ovce, bez ikakog uplitanja nauke u njen uzgoj, posebno ne genetskog inžinjeringa.
Potrebno je odgajiti bar 1500 grla ove ovce da ne bi izumrla rasa.
Osnovana su i razna udruženja koja se svojim angažovanjem trude da pomognu očuvanju ove rase ovaca, jedno od njih je Farmer Plus i aktivno je na tom području.
Svakako preporučuju majski Karneval cveća u Beloj Crkvi kao manifestaciju od značaja za njihov kraj, u kojoj učestvuju i uzgajivači ove autothone rase, izlažući svoje najreprezentativnije primerke i na taj način agitujući u korist banatske vitoroge ovce. Postoji i udruženje Kriska koje pomaže očuvanju ove autothone rase tako što pomaže uzgajivačima prilikom plasmana mleka, sira i vune koje daje ova ovca.
U Kovinu postoje tri stada,od ukupno 300 ovaca ove rase u vasništvu jednog uzgajivača.
Sitna je, teži samo 60 kg,čak su i lakše,visina grebena ovnova je 57cm,dok kod ovaca ta visina iznosi 50cm i skromnih zahteva u pogledu držanja i ishrane.
Izdržljiva je.
Kvalitet vune je varijabilan,postoje oni koji tvrde da je skroz zadovoljavajuć.Randman vune je38-65%.
Napasa se po pašnjacima Deliblatske peščare od proleća do zime, a jedino je potrebno osigurati seno za njenu ishranu tokom zime i manju količinu zrnaste hrane pred parenje . Na ispaši se snalazi i u toku velikih letnjih suša kad na pesku bude ono malo trave. Tako hranjena daje oko litru izuzetno masnog mleka dnevno( preko 5 % m.m. i preko 6 % proteina), od kog se pravi odličan sir. Laktacija traje 5-6 meseci i u proseku dnevno da 7 dcl mleka( ponekad i 2 litre dnevno). Zrenjaninska mlekara je otkupljivala sve proizvedene količine mleka i to po ceni od 58 dinara po litri.
Njena jagnjad je lakše težine i to je takođe jedan od razloga protiv njenog uzgoja od strane ekonomskih stručnjaka, ali uzgajivači ove autothone rase argumentovano tvrde da svu jagnjad uspevaju prodati i to po ceni od 2 evra po kilogramu.
Država je odgajivačima subvencionisala: 4000,00 dinara/grlu, 2400,00 dinara za genetski resurs i 30,00 dinara/kg vune.
S obzirom da bi uz očuvanje ove autothone rase ovo mogao biti i vid organske proizvodnje trebalo bi podsticati uzgajivače ove rase i osigurati vetar u leđa njihovoj ljubavi prema Rackoj, srpskoj ili vitorogoj žuji.
Svoj doprinos očuvanju ove autothone rase ovaca dao je i beogradski zoovrt gde je moguće videti ovu ovcu.