Povratak na selo-Povratak Prirodi.Preduzmi potrebne korake za Bolji život, za mir i odmor. Produži život u dobrom zdravlju ! Danas je to moguće!

Archive for the ‘Ekologija’ Category

Beograđanin odlučio je da ostavi urbani život na asfaltu prestonice i preseli se u prirodu

Dok mladi masovno napuštaju selo i sele se u grad, ovaj momak je uradio potpuno suprotno. Za BKTVNews priča o razlozima zbog kojih je doneo ovu odluku.

Beograđanin Dejan Jevtić (29) odlučio je da ostavi urbani život na asfaltu srpske prestonice i preseli se u prirodu i to u Prnjavor nadomak Beograda. Kako kaže, ljubav prema prirodi nasledio je od svog oca, koji se bavi alpinizmom.

“Uvek smo išli po raznim nenaseljenim mestima u čijim smo se blizinama našli. Naš odlazak na more se sastojao u konstantnom kretanju od plaže do plaže, u potrazi za što divljijom i skrivenijom od ostatka sveta”, počeo je svoju čudesnu priču Dejan.

kuca-prnjavor

Svoju ljubav prema prirodi nastavio je kroz studiranje pa je zavrsio Geografski fakultet, smer Zaštita životne sredine. Razočaran stanjem društva, odlučio je da proba da napravi mikrosvet po svojoj meri. Jako je vezan za svoje prijatelje i porodicu i nikada nije pomišljao da ode iz zemlje.

“Kao mladom idealisti koji je mislio da može da promeni ceo svet, studije nisu donele mnogo. Nisam bio spreman da sedim u kancelariji 8 sati dnevno, a bitno mi je da vidim da sam uradio nešto konkretno.”

Nakon završenog fakulteta počeo je da uči više o permakulturi i životu u prirodi, pa je pronašao rešenje. Permakultura nas uči tehnikama koje čine život odgovornim prema prirodi, a da opet zadovolji i potrebe jedinke. Dejan je odlučio da se preseli na plac, koji se nalazi na kraju vikend naselja u mestu Prnjavor ispod Avale.

deki1-prnjavor-naslovna-1

“Totalna tišina i mir koji jedino remeti prijatan šum vetra i crkut ptica i tu sam video sebe. Kad mi je potrebno uđem u autobus i nađem se u centru grada za manje od sat vremena.”

Počeo je da gradi kuću od prirodnih materijala, gline i sena, koju je ukopao pa podseća na brežuljak sa zadnje strane. S prednje strane je otvorena staklom. Kućica još nije završena, jer kako kaže Dejan, nove ideje stalno naviru.

Da bi sebi obezbedio hranu, bavi se poljoprivredom, ali kaže da mu sadnja ne ide od ruke.

deki2-prnjavor

“Čak i za jedno gradsko dete, koje nikad nije imalo nikoga na selu, zaprepašćujuće mi poljoprivreda ne ide od ruke. Jedno su knjige i tekstovi, priče, a drugo motika, ali niko se naučen nije rodio. Druga sezona je donela više plodova od prve, pa se nadam da će se tako nastaviti”, optimističan je bio simpatični mladić.

Dejan se bavi i pčelarstvom jer kraj oko Avale obiluje bagremovom šumom. Želi da se ovaj predeo otvori ka što većem broju ljudi, da se održavaju seminari, predavanja, radionice o zdravom životu, permakulturi. Trenutno radi u prodavnici opreme za boravak i aktivnosti u prirodi.

“Radim sezonski, par meseci preko zime da bih radio na kući, a u bašti nema posla. Skupljam pare da uvedem struju i onda ću se potpuno preseliti u Prnjavor jer za sada još živim u porodičnoj kući na Dušanovcu.”

Do sada su mu mnogobrojni prijatelji dolazili na izlete, roštiljanja i radne akcije. Jedan od najlepših primera je srpsko-francuska svadba koja je bila ovog proleća.

“Pun autobus mladoženjinih prijatelja mahom muzičara doneo je žurku u Prnjavor. Gosti su doživeli dva dana veselja u atmosferi Kusturičinih filmova. Dogovor je da svake godine bude nova svadba kako bismo opet doživeli slična iskustva.”

http://bktvnews.com/

Advertisements

Koliki je znacaj biljke konoplje? Najbolji svetski ekološki automobil – napravljen od konoplje. Ozivimo biljku !

Najbolji svetski ekološki automobil – napravljen od konoplje

konoplja eko auto
Nikada ne biste mislili da jedna biljka može da reši većinu svetskih problema, a može. Konoplja ima preko 50.000 namena. Zašto je ova biljka i dalje ilegalna izaziva zbunjenost kod mnogih. Može da se koristi za sve – od odeće, preko medicine, industrije, goriva i mnogo drugog; konoplja je definitivno velika pretnja raznim korporacijama koje kontrolišu energiju, zdravlje i mnoge druge industrijske grane. Mnoge korporacije će videti procent profita u konoplji kad bude legalizovana. Ovaj članak će se posebno fokusirati na automobilsku industriju.
Najbolji svetski ekološki automobil, Kestler, je dizajniran u Kanadi od strane Calgary-based Motive Industries INC. Za razliku od vlade SAD-a, kanadska vlada je otvorila farme konoplje i aktivno podržala industriju Sative l i njen potencijalni benefit za nas i našu okolinu.

srb-marihuana

Automobil razvija najveću brzinu od 90 km/h domet od otprilike 100 milja (160,9 km) pre nego što mu je potrebno punjenje. Pokreće ga motor konstruisan od kompanije iz Quebec-a TM4 Electrodynamic Systems.
Težak je oko 2500 funti(1134 kg) i ima prilično povoljnu cenu zahvaljujući tome što je konoplju veoma lako uzgajati i što ne zahteva ništa osim sunca. Može da primi 4 putnika i proizvodna verzija bi trebala da bude dostupna ove godine. Od otkrivanja ovih informacija pre par godina, sve se odjednom utišalo.
Telo automobila je kompletno otporno na udarce i potpuno je napravljeno od konoplje. Kad mislimo na kola mislimo o gorivu, čeliku, zagađenju itd. Iako smo imali neke inovativne i vizualno prijatne automobile na putu, teško je ignorisati čist udarac na okolinu koji su kreirali moderni automobili.

big_bud_marijuana
Ovo nije prvi put da vidimo da automobil od konoplje pravi buku, da li ste znali da je Henrry Ford proveo više od decenije u istraživanju i gradnji automobila Model T? On je bio 1940-tih potpuno naprvavljen od konoplje. Ovaj automobil je bio 10 puta jači od čelika i takođe je bio dizajniran da se pokreće konopljinim bio-gorivom! Šta se desilo toj ideji?
Činjenicu da je bar jedan od najvećih proizvođača pokušavao da pruži svetu vozilo koje je sigurno, jako i čisto za okolinu je dobro znati. U isto vreme njegov izum je istrpeo toliki pritisak da je to žalosno. Kako smo pobegli od tako očiglednog i inteligentnog otkrića, da bi koristili benzin, čelik i druge neharmonične materijale? Važno je zadržati u svesti ne samo da li treba da pratimo faktor zagađenja proizveden materijalima koje koristimo, nego treba da budemo svesni zagađenja uzrokovanog od proizvodnje i kreiranja automobila od sirovina.
U vezi konoplje ona odgovara svim Eko-standardima koji danas postoje; stvarno rastura. Suspenzija ove tehnologije je velikim delom zasnovana na činjenici da je konoplja stavljena van zakona u SAD-u 1937. godine zbog potencijalnog štetnog efekta koji je mogla da izazove na mnoge moćne industrije u to vreme.
Kestrelovo telo napravljeno od konoplje je odlično prošlo na testovima sudara za razliku od čelika, paneli su se vratili u prvobitni oblik nakon sudara. Konoplja takođe ima iste mehaničke karakteristike kao staklo. Čak je lakša od stakla i te karakteristike pojačavaju efiksnost u potrošnji goriva.
Najstariji zabeleženi podaci o uzgajanju konoplje su iz Kine pre 5000 godina. Hiljadama godina 90 % svih brodskih jedara i konopaca je bilo napravljeno od konoplje. Konoplja je beskonačan, neiskorenjiv resurs. Samo iz tih razloga je pretnja za naš trenutni finansijski i ekonomski sistem. Čini se da je naš sistem iskorišten da se opravda zašto produkt kao ovaj ne može da bude na tržištu i masovno distribuiran. Vreme je za promenu i vreme je da mi implementiramo nove metode i tehnologije koje su u harmoniji sa planetom.

Preuzeto fejsbuk stranice Konoplja linkovano ka izvoru www.collective-evolution.com/

Vest jos iz 2010 koja je prenesena na cbc.ca/news

Kao i ovde http://www.truthonpot.com/

Auto od konoplje napravljen u Kanadi

Jos jedan izvestaj

i jos jedan

Sajt .. http://www.hempcar.org/

 

 

RENESANSA KONOPLJE

U svetlu renesanse konoplje ponovo je sve veci interes za gajenjem konoplje u mnogim zemljama sveta. Ovim zemljama se pridružila i naša. Reč je pre svega o ekološkim razlozima, povratku prirodnim, biorazgradivim meterijalima, rešavanju problema životne sredine i diverzifikaciji poljoprivredne proizvodnje.

 

Ovako u nekim zemljama sa modernim masinama se obavlja zetva konoplje

Poenta je svakako da trebamo da forsiramo ono sto nam moze koristiti. Sto nas moze unaprediti, ili olaksati nam zivot.

Konoplja navode neki izvori se moze  iskoristi za oko 50 000 namena.

konoplja,kudelja,kanabis

Internet je prepun korisnih informacija o upotrebi konoplje-kanabisa u najrazlicitijim svrhama.

Ovo bi drzava obavezno trebala da iskoristi u svrhu ozivljavanja privrede, podizanja standarda. Ova biljka se vrlo lako uzgaja i dostupna je svakom. Na drzavi je da organizuje i uposli stanovnistvo ako zeli, a da moze aspolutno moze.

U svetu to mnoge drzave uveliko rade, i to one koje su mnogo razvijenije od Srbije.

No posto je najgora opcija ocekivati od drzave pomoc, najbolje je da pojedinci preuzmu stvar u svoje ruke i rade ono sto im je u mogucnosti.

Ovde je jedan zanimljiv tekst  koji navodi istorijske momente u vidu retrospektive desavanja

ISTORIJA UPOTREBE MARIHUANE 10 000 GODINA KORISCENJA KONOPLJE

Jos ponesto o konoplji mozete ovde procitati

Proizvodnja i uzgoj konoplje  kao i ovaj 

Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa – IRKA

I mnoge druge, kako sad vec i na nasem jeziku, a  narocito na engleskom. Koristite google.

Video priručnik za samogradnju solarnih kolektora

solarni kolektor

solarni kolektor

Ovaj video priručnik je producirala Zelena akcija / Friends of the Earth Croatia.
Autor priručnika je Bruno Motik. “Papirnatu” verziju ovog priručnika, s popisom materijala i nacrtima, možete besplatno preuzeti u .pdf formatu s adrese: http://tinyurl.com/kolektori

 

Pogledati takodje i ovaj dobar sajt i forum na ovu temu paneli, kolektori,.. :

Jeftini solarni paneli od limenki – Kako napraviti?

 

 

Humani ljudi spasavaju zarobljene jelene na sred jezera!

Kada je na fejsbuku ugledao post svog prijatelja o jelenima zarobljenim na sred zaleđenog jezera jedan čovek je preuzeo stvar u svoje ruke…

 

Jezero Albert Lea u Minesoti potpuno se zaledilo što nije bilo ni malo dobro za dva jelena.

Naime, jeleni su dospeli gotovo na sredinu zaleđenog jezera i nikako nisu mogli da se pomere.

Koliko je situacija bila kritična govori i podatak da su jeleni bili tako zarobljeni na sredini zaleđenog jezera bez hrane skoro tri dana.

Jedan Džejms na fejsbuku je video post svog prijatelja o zarobljenim jelenima i za razliku od drugih ljudi odlučio je da preduzme nešto.

Sa svojim ocem Džejms je kernuo u spašavanje jelena i tom prilikom je celu akciju spašavanja snimio.

Kako je ona izgledala pogledajte u videu, a ukoliko vam se dopadne podelite ovu priču sa prijateljima na društvenim mrežama i neka što više ljudi vidi ovaj predivan podvig.

 

izvor   prva.rs

Bez kante za djubre. ekoloski, racionalno domacinstvo..

recikliranje-domacinstvo

 

Kada su Džonsonovi odlučili da se presele i počeli da traže svoju kuću iz snova, privremeno su se uselili u mali stan, u koji su poneli samo imovinu koja im je bila neophodna, ostavivši ostalo u skladištu.

Međutim, ono što je trebalo da bude nužno zlo, ispostavilo se kao najbolja stvar koja im se desila. „Pošto smo živeli samo sa neophodnim stvarima, shvatili smo da imamo mnogo više vremena za porodicu, kad vreme ne trošimo na brigu o velikoj kući i gomili nepotrebnih stvari“, kaže Bea Džonson.

Nakon toga, kada su kupili za kuću, izabrali su dvostruko manju od prethodne, i prodali većinu svojih starih stvari.

Ekološko osvešćenje

Tokom tog perioda, Bea Džonson i njen muž su počeli da se interesuju za probleme očuvanja životne sredine.

„Čitali smo knjige, gledali dokumentarne filmove, i ono što smo saznali nas je zabrinulo i rastužilo, zbog budućnosti naše dece“, kaže ona i dodaje: „Tada smo odlučili da moramo nešto da učinimo povodom toga. Moj muž je napustio posao koji je do tada radio da bi osnovao konsultantsku kompaniju za održivost, a ja sam se prihvatila ozelenjavanja naše kuće.“

Tada je patentirala sistem kojim se smanjuje proizvodnju otpada, koji naziva „Nulti kućni otpad“. Počela je tako što je sve jednokratne proizvode (papirne maramice, flaše, kese) zamenila višekratnim proizvodima.

Sada, kaže, otpad koji prave na godišnjem nivou može da stane u jednu teglu.

blog030

 

Strategija „Nulti otpad“

„O ovoj temi nije bilo blogova niti bilo čega o tome, pa sam morala sve sama da testiram. Danas, stil života sa „nula otpada“ nam je prirodan – ni ne razmišljamo o tome. Kad smo počinjali, morali smo da eksperimentišemo i saznamo koja su naša ograničenja“, priča Bea.

Evo njenih uputstava za život bez stvaranja otpada:

1. Odreknite se onoga što vam ne treba. Na primer, reklamne pošte.

2. Smanjite količinu stvari donacijom ili prodajom onoga što nije apsolutno neophodno za udoban život.

3. Uvedite ponovno korišćenje stvari, tako što ćete kupovati polovno i zamenjivati potrošni materijal predmetima za višekratnu upotrebu.

4. Reciklirajte. Ako ste primenili prva tri pravila, ostalo vam je jako malo materijala za reciklažu. Na primer, ono što nama ostaje za recikliranje su boce vina koje prijatelji donose, i dokumenta poslata iz škole naših sinova.

5. Truljenje. Razložite sve što može da se razloži.

recikliranje-deca

Sinovi nisu ni primetili

Bea kaže da njihovi sinovi (od 13 i 11 godina) nisu ni znali da su roditelji radili na ovom projektu, dok im to nisu naglasili. „Za njih je ono što mi radimo potpuno normalno. I, deca zaista uživaju u jednostavnosti ovakvog života. Uvek su bistre glave, fokusirani na ono što je važno, a kažu i da im je mnogo lakše da srede svoju sobu.“

Za rođendane im umesto igračaka najčešće poklanjaju „iskustva“ koja im, kako kažu, donose više radosti od materijalnih stvari. Dečaci ipak imaju onoliko igračaka koliko može da stane u četiri kutije.

Rinfuzna kupovina

Za nedeljnu kupovinu, Bea nosi ono što zove „pomoćni set“: tri cegera, pet staklenih tegli (jedna za meso, ribu, sir (tvrdi i sitni) i mesne prerađevine za dečje obroke za školu), dve različite veličine pletenih torbi i jednu mrežastu kesu.

Gotovo sve kupuje u rinfuzi – maslinovo ulje, med, puter od kikirikija, žitarice, grickalice. „Kupujem rendani sir i 10 nezapakovanih bageta iz pekare. Stavim ih u jastučnicu, a zatim ih presečem na pola, zamrznem, pa vadim i otapam kada je potrebno. Jedina hrana koju jedemo iz jednokratne ambalaže je maslac, i to je to. Pokušali  smo da proizvodimo sopstveni maslac, ali smo utvrdili da to nije dobra opcija“, objašnjava ona.

Na pitanje da li prodavcima objašnjava zašto koristi svoje pakovanje kad kupuje, Bea kaže: „Naučila sam da je najlakše jednostavno im reći da ne posedujem kantu za smeće. Onda mi ne postavljaju dodatna pitanja“.

Ušteda vremena i novca

Njihov način kupovine doneo im je i smanjenje troškova: „Otkrili smo da se na ovaj način štedi novac. Moj muž je bio zabrinut da će kupovina u rinfuzi i kupovina višekratne ambalaže biti finansijski udar, ali kad je uporedio potrošnju sada i ranije, otkrio je da smo ovakvim načinom života na godišnjem nivou uštedeli 40% sredstava“.

Naravno, nije sve uvek išlo glatko, i u nekim slučajevima jednostavno nisu mogli da ostanu sasvim dosledni svom načinu života. „Pokušali smo sa konzervisanjem namirnica i odlučili da je to nešto što možemo da radimo samo jednom godišnje. Recimo, mogu da konzervišem paradajz, jer sam shvatila da mi u zimskim mesecima nedostaje samo ne-sezonsko povrće i voće. Ja sam za to da se sve očuva što jednostavnije, tako da ne težim ka tome da konzervišem 20 različitih namirnica. Takođe, pokušali smo da ne recikliramo ništa, što bi zapravo značilo da bismo morali da odbijamo flaše vina od prijatelja, i pravimo sopstvenu reciklažu papira od pošte koja nam stiže iz škola naših sinova, a zimi je stvarno teško osušiti papir. I kad odbiješ vino koje su prijatelji doneli na poklon, zaista se ograničavaš“, objašnjava Bea, i dodaje: „Ja sam iz Francuske, tako da neću reći „ne“ čaši vina, a i ne želim da se socijalno ograničavam. Život je za mene deljenje iskustva i provođenje vremena s prijateljima i porodicom. Otkrili smo da je najbolje da i dalje nešto recikliramo, a ne da idemo u krajnosti koje nisu održive na duge staze“.

„Sada, kada nismo preopterećeni stvarima, imamo više vremena da se družimo i igramo sa decom“, sa zadovoljstvom zaključuju Džonsonovi.

 

Izvor

detinjarije.com

 

Vazdušni solarni kolektor – kako ga napraviti

Ovde ce biti rec o Pokaznom modelu.

Vazdušni solarni kolektori pomoću sunca greju vazduh koji se prirodnom ili cirkulacijom pomoću ventilatora kreće kroz kolektor.

Kolektor se sastoji od kućištametalne površine (apsorber) i staklene povrsine (pomoću nje se dobija efekat “staklene bašte”)

Princip rada je vrlo jednostavan – sunčevi zraci prolaskom kroz staklo zagrevaju metalnu površinu, a samim tim i vazduh koji se nalazi u kolektoru .

U ovih par slika prikazaću kako se pravi jednostavan solarni kolektor i neka moja tehnička rešenja za efikasniji rad solarnog kolektora.
Na ovoj slici je prikazan okvir kolektora , u ovom slučaju je to ploča od iverice ali za ozbiljniji model bih koristio vodootporan šper (OSB ploču debljine 12. mm) .

Solarni kolektori

U donju ploču se naprave dva otvora za cirkulaciju vazduha kroz kolektor, u donjem delu za ulaz,  a u gornjem delu za izlaz vazduha.

Da bi se cirkulacija vazduha usporila postavljaju se pregrade u dno kolektora, sa tim pregradama se daje više vremena da vazduh “pokupi” toplotnu energiju koja se stvara ispod metalne površine. Svaka pregrada je izbušena i vazduh kroz njih može da prolazi.

Solarni kolektor pravljenje

Za metalnu površinu (apsorber) sam odabrao aluminijumsku foliju debljine 0,1 mm ,  širine 1.m .

Ovakvu Alu-foliju muguće je nabaviti u Srbiji na dosta mesta, a kupuje se na dužni metar. Sa njom sam izbegao mukotrpno sakupljanje alu konzervi raznih napitaka, a i postupak lepljenja silikonom konzervi. Jednostavno se alu-folija postavi i pričvrstili na pregrade i na stranice u kolektoru i samim tim smo dobili – solarne grejne komore ispod alu-folije i apsorber kolektora…

Izgled kolektora pre postupka farbanja alu-folije (apsorbera). Da bi iskoristio sunčevu energiju u svaki postupak izgradnje kolektora, postavio sam sam ga na stalak i sačekao nekih 20. min..  Alu-folija se zagrejala na nekih 40 C  i bila je spremna za farbanje u crnu mat boju. Za farbanje sam odabrao silikonski crni mat sprej farbu.

Solarni kolektori izgradnja

..postupak farbanja sam prepustio mom najboljem pomoćniku …tatin solarko.

Po završetku farbanja, treba se sačekati bar 30. minuta da iz farbe ispari sav nitro i ostali dodaci koji se nalaze u farbi .

solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Tek tada postavite staklenu površinu na kolektor. Optimalna razdaljina izmedju apsorbera i stakla je 30. mm .

solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Gotov vazdušni solarni kolektor … spreman za testiranje

Merenje

solarni kolektori solarni kolektori za zagrevanje vazduha

Merenje 1

merenje rada solarnog kolektora

Merenje 2

Merena vrednost u 12 časova. Spoljna temperatura 21 C

Ovakav tip kolektora može da služi za sušare, a i za grejanje prostorija.

Aside

ČUVANJE POVRĆA TOKOM ZIME

Image

USLOVI I DUŽINA SKLADIŠTENJA POVRĆA

Dužina skladištenja pojedinih vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prošlo posle berbe i uslova skladištenja.

Spoljašnji faktor koji najviše utiče na dužinu čuvanja povrća je temperatura. Održavanjem niskih temperatura u skladišnom prostoru smanjuje se gubitak vlage i sprečava uvenuće povrća, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trulež i smanjuje se sinteza etilena, koji takođe u velikoj meri utiče na kvalitet uskladištenog povrća.

Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. žućenja i gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, žućenje brokolija, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa šargarepe. Etilen pogotovo upijaju kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprike, patlidžan i krastavac, pa ovo povrće treba izolovati od povrća koje emituje etilen (dinje, paradajz, pečurke i najveći broj vrsta voća).

Krompiru i luku etilen pomaže da ne proklijaju pa ih je poželjno skladištiti u blizini povrća koje emituje etilen.

Velike količine etilena u zatvorenom prostoru obično potiču iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike važnosti redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladištenih plodova.

Prilikom skladištenja plodova treba voditi računa o sledećem:

-Skladištenju nameniti samo najkvalitetnije povrće – treba odstraniti sve plodove oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladište, ovakvi plodovi podložniji su gljivičnim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzročnici bolesti mogu proširiti na ostale, zdrave plodove.

-Povrće brati na vrhuncu zrelosti odnosno, kada plodovi imaju najveći kvalitet. Vreme i način berbe zavise od vrste i sorte.

-Tokom i posle berbe treba pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanička oštećenja.

-Za skladištenje proizvoditi kasnije sorte povrća koje isto bolje podnose.

-Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti pošto plodu oduzimaju vodu i brzo trule. -Sušenje većine plodova pred skladištenje nije preporučljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba držati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila čvrstinu.

SKLADIŠTENJE U PODRUMIMA I
POMOĆNIM PROSTORIJAMA

Image

Ukoliko se povrće skladišti u podrumu ili sličnoj prostoriji (šupa, pomoćna zgrada) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se sprečio ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji će ulaziti hladan spoljašnji vazuh.

Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i služi kao izlazni otvor za topao vazduh. Prozore treba prekriti mrežama koje će sprečiti ulaz insekata i glodara i zaseniti ih kako bi se sprečilo prodiranje svetlosti.

Najvažniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladišnom prostoru su temperatura i vlažnost vazduha.

Temperaturu treba održavati u rasponu od 0-4°C, dok se u rasponu od 4-10°C povrće može sačuvati samo kraći vremenski period.Temperatura se može pratiti uz pomoć termometra.

Kad god su spoljne temperature niže od onih u skladištu treba otvorati ventilacione otvore, a zatvarati ih u obrnutom slučaju. Kada spoljne temperature postanu jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi računa da ne dođe do smrzavanja uskladištenog povrća.

Drugi bitan uslov sredine koji treba održavati u skladištu jeste odgovarajuća vlažnost vazduha. Sušenje i smežuravanje predstavljaju veliki problem kod uskladištenog povrća, pošto nema korenovog sistema preko koga bi se nadoknadio gubitak vlage. Za većinu vrsta povrća optimalna vlažnost u skladišnom prostoru je od 90-95%.

Radi postizanja odgovarajuće vlažnosti preporučuje postavljanje posuda sa vodom ili pokvašenih džakova od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova slamom ili piljevinom ili kvašenje poda prostorije. Ipak, najefikasniji način za sprečavanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vreće ili gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje.

Vlaga u povrću obično se održava korišćenjem vlažnog peska, piljevine ili treseta. Plastične vreće, zemljani sudovi, metalne konzerve i plastične kante se takođe mogu koristiti kao ambalaža za pakovanje. Na plastičnim vrećama treba probušiti rupe prečnika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi se omogućio protok vazduha i sprečila kondenzacija.

Vlažnost u skladištu može se kontrolisati upotrebom vlagomera.

Skladišne prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako čistiti i održavati. Najmanje jednom godišnje treba izneti, oprati i osušiti svu ambalažu i police i pre njihovog vraćanja isprati zidove, plafon i podove.

Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladišteno povrće, treba imati na umu da on treba da je otporan na hladnoću i vlagu. Najbolje je izraditi ih od hrastovine

Image

ČUVANJE POVRĆA U JAMAMA I TRAPOVIMA

Image

Povrće poput šargarepe, krompira, repe,  kupusa… može se čuvati u trapovima.

Postoje ukopni i nadzemni trapovi.

Podižu se na terenima koji nisu ugroženi površinskim i podzemnim vodama. Pored toga što treba da je suvo, dobro je da zemljište bude blago nagnuto kako bi se obezbedilo brzo oticanje vode.

-Ukopni trap je ustvari kanal napunjen povrćem i prekriven slojem zemlje. Preporučuju se dimenzije: širina 50 do 100, dubina 35 do 100 centimetara i proizvoljna dužine. Dobro je između povrća stavi sloj čistog umereno vlažnog peska . On sprečava širenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća u trapu. Napunjen trap se prekiriva slamom, a potom se zatvara zemljom. Debljina zemljišnog sloja zavisi od jačine zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemljišta. Ako u toku čuvanja temperatura u trapu počne da se povećava ili dostigne pet stepeni celzijusa, trap se otvara i povrće se mora upotrebiti.

-Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povrće složeno na površini zemlje.U nadzemnom trapu povće je pod većim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, što zahteva bolju zaštitu trapa. Dimenzije trapa su najčešće 1,2m – 1,5m a mogu biti i preko 2m širine. Visina je oko 1,2 m dok se dužina određuje prema potrebi. Trapovi se po dužoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena što omogućava oticanje vode. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvišne vode. Trapovi se kopaju nekoliko dana prije stavljanja povrća na čuvanje. U trap se stavlja zdravo, neoštećeno povrće i to rastresito ili se slaže u redove sa ili bez preslojavanja pijeskom. Povrće se slaže na slamu u obliku kupe.

Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza.

Duž ove vrste trapova kopa se kanal širine i dubine oko 20 centimetara. On se prekriva rešetkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim sličnim materijalom. Na svaka tri-četiri metra dužine na ovu rešetku postavljaju se verikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara više od trapa. One obezbeđuju izmenu zraka u trapu.(Kod manjih trapova,postavlja se samo jedna ovakva cev)Cev zatvoriti mrežicom da miševi nebi ulazili u trap.

Kod nadzemnih trapova širine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se horizontalno na površini zemljišta. Horizontalna cev služi za dovod svežeg vazduha, a vertikalna za odvođenje vazduha iz trapa.

Tokom čuvanja u trapovima, povrće se mora redovno kontrolisati. U početku čuvanja poželjno je meriti temperaturu svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je ređa, svakih sedam do deset dana. Temperatura se meri u sredini trapa. Kada spoljna temperatura padne ispod 0ºC zatvaraju se ventilacioni otvori(slama), a ako dođe do povećanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.

Pri čuvanju u nadzemnim trapovima temperatura se povećava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do četiri stepena celzijusa. Viša temperatura u trapu ukazuje na mogućnost pojave bolesti ili  truljenje i tada se trap mora otvoriti i povrće izvaditi.

Najpraktičnije je izmešati više vrsta povrća u jednom trapu,  jer kad nam je tokom zime potrebno povrće  tada otvorimo trap samo na jednom mestu i izvadimo koliko nam treba raznih vrsta povrća.

KORISNI SAVETI

-Kupus se može čuvati u plitkim jamama koje su poduprte štapovima ili daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu jame, pa koren obložiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili štapova, pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti još jednu dasku i sve dobro pokriti slamom.

-Luk  je najbolje splesti u vence ili ga  staviti  u manje  mrežaste  vreće  i  okačiti  na  prozračno   i  suvo  mesto.

-Krompir, ako nije u trapu, treba svake sedmice promešati, jer se na taj način usporava izbijanje klica.

-Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaju sveže.

-Mrkva se čuva u sanducima sa mokrim peskom, tako poredana da se plodovi ne dodiruju. Za čuvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skraćenim lišćem, blizu ”glave ”.

-Isto tako, velika limena ili plastična kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i napuniti mrkvom po sistemu red vlažnog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i ”trap ” otvara prema potrebi.

-Cveklu koju ćete skladištiti  staviti u kutije s vlažnom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljajući razmak između korena. Redovno  je proveravati i odstranjivati korenove koji su počeli propadati.

-Zeleni paradajz,poređati u gajbice i ostaviti ga u skladištu.Paradajz će vremenom polako da dozreva,potrebno ga je samo povremeno proveravati i odstranjivati plodove koji su počeli da propadaju.

-Pasulj pre skladištenja sušiti na suncu uz redovno mešanje,skladištiti ga u džakovima u koje je ubačeno nekoliko listova oraha.

-Čičoku i celer čuvati poput mrkve u vlažnom pesku.

-Paprike(koje nisu mnogo mesnate)nanižu se na deblji konac u vidu venca i okače se na sunčano i promajno mesto da se suše.

-Orasi se čuvaju dobro osušeni u ljusci u hladnom, suvom i prozračnom prostoru u jutenim vrećama ili vrećama za krompir. Još je bolje rastresti ih u tankom sloju na tavanu.U takvim uslovima orahe je moguće čuvati 7-8 meseci pa i duže.

-Lešnik se  skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju i buđaju . U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. U takvom  prostoru poželjno je da se čuva  negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.

Recepti za zimnicu bez konzervansa

http://www.seminarskirad.biz/seminarski/kuvar-zimnica-bez-konzervansa.pdf

Genetski resurs trebamo da sacuvamo! Racka ovca

RACKA, SRPSKA ILI VITOROGA ŽUJA

racka ovca
Racka ovca pripada domaćoj autothonoj rasi, gaji se u Južnom Bantu, oko Kovina, Vršca i Bele crkve. Rasa je kojoj preti izumiranje. Agroekonomisti kažu da nema ekonomske računice, a ljudi koji je uzgajaju i pokušavaju spasiti od nestajanja kažu da je gaje iz ljubavi. Očuvati od nestanka srpsku Žuju predstavlja skup hobi. Ima samo oko 1000 ovaca na potezu oko Deliblatske peščare, ne uzimajući u obzir granicu, računajući grla i u našoj zemlji i u susednoj Rumuniji.
Prvo što pada u oči kad se pogleda ova ovca jestu vrlo specifični rogovi i svakako boja ovce koja joj je dala ime.Vidljive je žute boje, Žuja, a spomenuti rogovi su kao kod antilope, pravorogovi okrenuti na gore. Rogovi su teški gotovo koliko i ovan, a veliki i do metra kod nekih grla (u proseku kod ovna 50 cm, a kod ovce oko 30 cm).
U Mađarskoj se gaji slična rasa, istog imena Racka ovca, ali je druge boje, crna ili bela.
Svakako se nastoji očuvati ova domaća rasa koja kao oni kažu predstavlja prvu kariku u lancu od divlje ovce, bez ikakog uplitanja nauke u njen uzgoj, posebno ne genetskog inžinjeringa.
Potrebno je odgajiti bar 1500 grla ove ovce da ne bi izumrla rasa.
Osnovana su i razna udruženja koja se svojim angažovanjem trude da pomognu očuvanju ove rase ovaca, jedno od njih je Farmer Plus i aktivno je na tom području.
Svakako preporučuju majski Karneval cveća u Beloj Crkvi kao manifestaciju od značaja za njihov kraj, u kojoj učestvuju i uzgajivači ove autothone rase, izlažući svoje najreprezentativnije primerke i na taj način agitujući u korist banatske vitoroge ovce. Postoji i udruženje Kriska koje pomaže očuvanju ove autothone rase tako što pomaže uzgajivačima prilikom plasmana mleka, sira i vune koje daje ova ovca.
U Kovinu postoje tri stada,od ukupno 300 ovaca ove rase u vasništvu jednog uzgajivača.
Sitna je, teži samo 60 kg,čak su i lakše,visina grebena ovnova je 57cm,dok kod ovaca ta visina iznosi 50cm i skromnih zahteva u pogledu držanja i ishrane.
Izdržljiva je.
Kvalitet vune je varijabilan,postoje oni koji tvrde da je skroz zadovoljavajuć.Randman vune je38-65%.
Napasa se po pašnjacima Deliblatske peščare od proleća do zime, a jedino je potrebno osigurati seno za njenu ishranu tokom zime i manju količinu zrnaste hrane pred parenje . Na ispaši se snalazi i u toku velikih letnjih suša kad na pesku bude ono malo trave. Tako hranjena daje oko litru izuzetno masnog mleka dnevno( preko 5 % m.m. i preko 6 % proteina), od kog se pravi odličan sir. Laktacija traje 5-6 meseci i u proseku dnevno da 7 dcl mleka( ponekad i 2 litre dnevno). Zrenjaninska mlekara je otkupljivala sve proizvedene količine mleka i to po ceni od 58 dinara po litri.
Njena jagnjad je lakše težine i to je takođe jedan od razloga protiv njenog uzgoja od strane ekonomskih stručnjaka, ali uzgajivači ove autothone rase argumentovano tvrde da svu jagnjad uspevaju prodati i to po ceni od 2 evra po kilogramu.
Država je odgajivačima subvencionisala: 4000,00 dinara/grlu, 2400,00 dinara za genetski resurs i 30,00 dinara/kg vune.
S obzirom da bi uz očuvanje ove autothone rase ovo mogao biti i vid organske proizvodnje trebalo bi podsticati uzgajivače ove rase i osigurati vetar u leđa njihovoj ljubavi prema Rackoj, srpskoj ili vitorogoj žuji.
Svoj doprinos očuvanju ove autothone rase ovaca dao je i beogradski zoovrt gde je moguće videti ovu ovcu.

Ovde mozete da kontaktirate ljude koji drze ove zivotinje i tako ostvariti  neki dogovor i saradnju

Saša Radojević, Kovin tel.  063/447915

Peter Guljaš-Guljaš Čarda (kod Palićkog jezera)  065/9663330

Biljana Jokić, dipl. ing. poljoprivrede

Racka ovca (pramenka) – 5казање emisija. Genetski resurs

Preporuka za pridruzivanje SPAS-u

Preporucujemo da se pridruzite ovoj orgnizaciji, udruzenju, ko ima takve afinitete, i mogucnosti, ko je vec na selu, i bavi se nekom delatnoscu

udruzenje SPAS za spas Srbije i poljoprivrede, i sela

Logo udruzenja

U Kraljevu je, u petak, održana osnivačka skupština Saveza proizvođača agroprivrede Srbije – SPAS za spas poljoprivrede i sela u Srbiji. Osnovni ciljevi Saveza su oživljavanje, zaštita i razvoj poljoprivrede i sela Srbije samoorganizovanjem članstva, kao i zajednički reprezentativni nastup organizacija poljoprivrednika pred državnim organima Srbije.

Savezu je na osnivačkoj skupštini pristupilo preko 50 osnivača, sa preko 20.000 članova. U okviru SPAS-a formirano je 11 odbora za sve grane poljoprivrede i ruralni razvoj. Za predsednika SPAS-a izabran je dr Miladin Ševarlić, profesor agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. (Moja farma)

http://www.stips.minpolj.gov.rs/

Kako se snabdeti sredstvima za higijenu na prirodnoj bazi?

Upotreba pepela
pepeo

pepeo kao sredstvo za higijenu

Ceđ od pepela se pravi samo od drvenog pepela… Prosejemo ga malo kroz neko krupnije sito, da one neizgorele delove odstranimo, stavim u kantu od 10 litara i to oko trećinu kante, može i manje prosejanog pepela, nalijem kišnicom i ostavimo da stoji oko nedelju dana, povremeno promešamo… Posle nedelju dana, ocedimo gornji bistri deo,pepeo će biti na dnu, može i kroz gazu da se procedi, i onda tu vodu koristimo za pranje…Jednostavno, sipamo to u veš mašinu, ili iskuvamo kuhinjske krpe u tome, u loncu na šporetu, nekad i bez vode, samo stavimo ceđ. Peni se, i izuzetno dobro pere…Čak je jače od običnog praška, pa treba pripaziti da ne izvuče boju i ne izbeli šareni veš… Uglavnom u tome iskuvavamo beli veš, nekad i šareni operemo uz dodatak vode, u veš mašini, omekšivač ne treba…

Odlična je i za pranje kose(sampon)…kada napravimo tinkturu od korena koprive, maslačka i čička i lista breze, pa to pomešamo i bude odličan šampon za kosu…

A bolje paste za zube od pepela nema!

I od pepela nema boljeg sredstva za pranje sudova , pogotovo masnih

Prirodni sapun

Sapun

Sapun se dobija kuvanjem loja,biljnih ulja i sode ili potaše.Potaša se može dobiti ako se iskuvava drveni pepeo u vodi(na jedan deo pepela,dva dela vode)procedi se i rastvor se ispari dok se ne dobije prašak.

Uzeti 5kg negašenog kreča,staviti u jedan sud i naliti vodom da se kreč ugasi,tome dodati 10kg čistog prosejanog pepela(potaše)i to polivati vrelom vodom dok se ne načini da te mase bude 40 kg i neprestano mešati.Sud dobro zatvoriti pa drugi ili treći dan ocediti odatle čist i jak ceđ a u ono što ostane nasuti 15l vrele vode i opet zatvoriti da se napravi drugi ceđ.Onaj prvi odliveni ceđ staviti u kazan i dodati 15kg pokvarene masti ili loja (umesto masti i loja mogu se staviti komado sveća od parafina ili voska i biljna ulja).Sve ovo staviti na vatru i kuvati 8 sati.Nadgledati kuvanje i onim ceđem nalivati dok se ne potroši.Posle 7.5 sati kuvanja dodati 1-2kg soli i kuvati još pola sata.Pošto je sve završeno uzeti čvrsto platno i sanduk sa izbušenim dnom preko tog prostrtog,gustog platna usuti masu od sapuna.Kad se sve ohladi izvuče se iz kalupa sapun zajedno sa platnom i lepo iseče na komade.

Ako hoćemo da dobijemo sapun za umivanje,onda koristimo čistu masnoću i nakon što se skuva sapun ostavimo ga u kazanu u kom se kuvao dok se napola ne ohladi i onda mu dodajemo sastojke (neku boju,miris koji želimo ili ako hoćemo medni sapun onda dodamo 2kg meda pred kraj kuvanja i kuvamo još malo).

Tada ga nalijemo u pripremljene kalupe.

Kako napraviti sapune pogledajte deteljnija upustva ovde

VAŠ DOM

Višenamensko sredstvo za čišćenje

Pomešajte 2 kašičice antimikrobnog eteričnog ulja čajevca sa 2 šoljice vode, stavite u posudu za špricanje i očistite sve radne površine.

Sredstvo za čišćenje sudopera
Napunite sudoperu sa pola litra tople vode, dodajte malo deterdženta za pranje posuđa i 5-10 kapi eteričnog ulja po vašem izboru, a najbolji su limun, čajevac i menta.

Sredstvo za pranje veša
Dodajte 3-5 kapi vašeg omiljenog eteričnog ulja u fioku za prašak za veš, a najbolji izbor su lavanda ili tamjan. Takođe možete napraviti sopstveni omekšivač dodavanjem 20-30 kapi omiljenog eteričnog ulja u testiju belog sirćeta. Koristite oko 1/3 šoljice tokom svakog pranja.

Osveživač vazduha
Pomešajte 1 kašičicu omiljenog eteričnog ulja sa 1 šoljicom vode, stavite smesu u bočicu za špricanje te osvježavajte prostor po potrebi.

Uklanjanje buđi
Pomešajte 2 kašičice eteričnog ulja čajevca i 2 šolje vode, stavite u bočicu za špricanje i pošpricajte površine na kojima se uhvatila buđ. Nemojte ispirati.

Druga opcija jeste da pomešate 1/2 šoljice belog sirćeta i 10 kapi eteričnog ulja od lavande.

Oterajte miševe
Dodajte 2 kašičice eteričnog ulja od nane i 1 šolju vode. Pošpricajte na područja gde mislite da se skupljaju miševi. Nemojte ispirati.

Oterajte moljce
Namočite gazu sa nekoliko kapljica eteričnog ulja pačulija i stavite ju u ormar kako moljci ne bi uništavali vašu odeću.

LEPOTA

Akne
Na vatu za čišćenje lica stavite nekoliko kapi eteričnog ulja čajevca, i potom očistite lice.

Stopala
Dodajte 5-8 kapi nane ili ruže u veliku posudu sa toplom vodom kako bi olakšali bol stopala i podstakli cirkulaciju. Za uklanjanje neprijatnih mirisa dodajte i 2 kapi ulja čempresa.

Umirujuća kupka
Dodajte 5-10 kapi omiljenog eteričnog ulja u toplu kupku. Za najefikasnije opuštanje dodajte 5 kapi lavande i 1 kap rimske kamilice. Takođe možete napraviti i sopstvenu so za kupanje dodavanjem 1 kašičice eteričnog ulja u 1 šoljicu morske soli.

Masaža
Koristite neko bazno ulje (suncokretovo, susamovo) i dodajte nekoliko kapi nane za upalu mišića, đumbira za bol u donjem delu leđa i bol u zglobovima, i avokado za masažu stopala.

Gubitak kose
Dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja ruzmarina u potrebnu količinu regeneratora ili šampona kako bi pospešili cirkulaciju vlasišta i smanjili opadanje kose.

Vise pogledajte ovde

Ovde mozete da pogledate dokument koji opisuje kako napraviti sledece:

Sredstvo za čišćenje WC-a

Sredstvo za uklanjanje kamenca i gljivica

Deterdžent za ručno pranje posudja

 Omekšivač za veš

Eko deterdžent za pranje osetljivog veša (40 stepeni)

Ekološki prašak za pranje veša (pri 40-60 stepeni)

Eko deterdžent za pranje belog veša (60-95 stepeni)

Tag Cloud